Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад сам био јошт мали, причала ми је моја баба Манда, да су се наши стари доселили од црногорске границе из Бирча. Онда је овај крај Србије био готово сасвим пуст, не знам, или је то било због каквог иселенија, или
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
За време турске владавине су се нека племена нарочито умножила и била моћна. Одржала су се после оснивања црногорске државе, која је у почетку била савез племена из карсне Црне Горе.
Матавуљ, Симо - УСКОК
вода локала, поста кршевит и пун рупчага, са чега је остао у памети многим јевропским путницима и често бивао описан. Црногорске мазге, коњи и пјешаци најрадије иду лијевом ивицом, гдје се плочани перваз одржао, али то је камивао, који, што се
Дође му пред очи стари Мргуд Шутов, у коме се оличило готово стотину година прошлости црногорске, вијек саме борбе и патње!
брзо, те Јанко поче назирати себе у будућности као вриједна, корисна служитеља владичина, као спремна и храбра члана црногорске војске! Да ако не буде пошљедњи у новој отаџбини! Али послије те тренутне плиме надања настаде одмах ослека очајања.
Овај не изиде горе, већ остаде у Котору, па у друштву с Вучетићем стане призивати главаре црногорске и брдске и читати им оно грдно писмо, у коме се тражило да свргну владику, па да изаберу другог!
Слуга изнесе чизме. Владика жустро сиђе с ниског кревета, закопча црногорске докољенице, навуче свитне димлије, па црн грудњак, па се опаса шаренијем појасом, па се стаде умивати.
Какве доказе има будванска власт да је убијени пао од црногорске руке!? Али одговарати се мора и то талијански, нипошто њемачки.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
покушаја у српској књижевности да се драматизује косовска трагедија; Дійка црногорска су драматизоване главне епизоде црногорске историје од Косова до владике Данила — »тровјека историја народа једнога«.
није имао узора у српској књижевности, нити су му били познати узори страних књижевности, и сам је, поводом Дийке црногорске, признавао своје »оскудно с овакога начина писања с Музама познанство«.
почетку имао за узор, и могу се изводити извесне формалне сличности између Сербанке и Свободијаде (Земун, 1854), Дïйке црногорске и Горског вијенца.
прва његова књига Пустиняк цетински, првобитно названа Глас каменштака, написана 1833, а штампана, »у печатныи свободе црногорске на Цетинѣ«, 1834.
Он почиње опевати црногорске бојеве, ређа песме слабе, једноставне, без поезије, по угледу на народне песме, и тако је испеван и Лијек јарости
потурица у Црној Гори, црногорско Бадње вече у почетку XВИИИ века, које је у његовим очима значило рађање слободе црногорске и српске (и зато се дело првобитно у рукопису звало Извијање искре — извиискра — извита искра) и зато је овај спев о
Има у Горском вијенцу веома много »живе старине« црногорске, народних предања, веровања, обичаја, филозофије и изрека, ту је сав народни живот Црне Горе који 1846.
Он је сликао зетске господаре, последње деспоте српске, пећке патријархе, црногорске владике, которске провидуре, бокељске племиће, паштровићке главаре — али у ствари све су то били Бокељи око 1850.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МИЋУНОВИЋ Држ, риџале, узми овај фишек, понеси га на поклон везиру и кажи му да је то цијена које драго главе црногорске. РИЏАЛ ОСМАН Какав фишек на поклон везиру, самовољни кавурски хајдуче!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
На ногу му бјеху докољенице и црногорске гаће; на грудима џамадан од црне чохе, а опасан бјеше црнијем пасом. Ћелија бијаше пространа колико би три пута
Ти прамови магле, као големи, сиви таласи, ломљаху се низа страховите херцеговачке и црногорске стрмени, повијаху се пољанама, док не застани гдје у ждријелима и увалама, али се разаспи по мору.
“ Сви се томе слатко насмијаше и потврдише. Те их ријечи наведоше да набрајају црногорске јуначице, из старијех времена и оне које они паметоваше. Поменуше их лијепи број а о свакој се чуда повиједаху.
Ћипико, Иво - Приповетке
огрију сунца, истрче и уморе од труда, и осјећају да им је лепше било и онда када су у страху од своје куће бјежали у црногорске кршеве, него овде, у овоме скученоме и мрачноме простору.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
пети ЦРНОГОРАЦ Први, други, трећи, четврти и пети СЕРДАР ЈЕДАН РАЊЕН ПЕРЈАНИК ТУРЦИ у табору ЦРНОГОРЦИ НА СТРАЖИ ЦРНОГОРСКЕ ЧЕТЕ СЕРДАРИ, ВОЈВОДЕ И КАПЕТАНИ ИВАН, синчић Ђурашков [ВУЈО, перјаник] Збива се у Црној Гори.
] ЧЕТВРТА ПОЈАВА Црногорске бусије Капетан Ђурашко, Катуновић, капетани и остали Црногорци пуцају. КАП. ЂУРАШКО: Све ближе деру — Само витешки!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Међу песмама најбоља му је Ноћ скупља вијека, љубавна фантазмагорија, необичан спој еротике и спиритуалности. Из црногорске историје настали су Његошеви драмски спевови Горски вијенац (1847) и Лажни цар Шћепан Мали (1851), од којих је први
То је својеврсна песничка енциклопедија у којој су обухваћене све песничке форме и сви видови црногорске стварности и историје, једна од оних изузетних песничких творевина у које као да се слегло свеукупно искуство
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Некако зарана стигосмо у једно село. Војници се разместили по шупама, а ми одабрасмо неке црногорске куће. Рекоше нам да овде има и црногорске војске.
Војници се разместили по шупама, а ми одабрасмо неке црногорске куће. Рекоше нам да овде има и црногорске војске. Наш командант пука, увек тактичан и уљудан, сматрао је да као најстарији официр српске војске треба да учини
Пронађох најзад ту кућу где је био смештен штаб црногорске војске, за овај део фронта. Стражар ме и не погледа. Из куће је допирао весео жагор. На улазу сретох једну Црногорку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
углавном без поетичних описа, без дугих беседа, скоро сасвим без мотива о вилама и гавранима, оне реално певају бојеве црногорске с Турцима, славе само реалне личности и кад најмање личности помињу, одржавају топографију радње увек тачно и доследно.
другде, где су била многа стада, све торина до торине; где су та стада једнако била отимана, са стране турске као и с црногорске; где су власти турске (спушки капетан, никшићки чувени капетан Хамза) имале вазда посла, организовале целу полицију,