Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пут пред очима му бијаше непрегледан; камење све то оштрије газио је... Већ бјеше малаксао; заљуља се да падне... Кад црномањастâ, висока нека дјевојка, украј пута, ухвати га за руку... Он се трже иза сна и сједе.