Употреба речи црномањасто у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ја тако господски обучена човека донде нисам видела. Стас му је био омален, трбух мало испупчен, а лице округло, црномањасто. У добрим и плодним годинама, кад су сви људи сити и напити, за тако лице могло би се рећи да је лепушкасто...

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сејиз, њеко црномањасто момче, одјевено по котарску, са читом кубура за пашњачом, држаше коња за узду, Кушмељ допаде, извуче братову ногу, па

Ћипико, Иво - Пауци

А прикладно црномањасто лице здраве боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је

Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. — Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности