Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Погледам боље, а то змија уздигнула главу високо изнад траве, очи јој се сјаје баш као они мали свици у црној ноћи; после се опружи и брзо као стрела прејури преко пута, а по прашињавоме њеном трагу видео сам неколико капи крви.
“ Кад се свршила служба, архимандрит скиде са себе одежду и петрахиљ, а на црној мантији заблистао се златан крст, и, прекрстив се смирено пред светим олтаром, пође тихим кораком вратима.
А и шта сам друго могао чинити?... Мрзео сам га, али то му нисам могао казати. Видео сам да се у тој црној мантији крије најокорелији зликовац... Али где ми је власт да га казним, да га уништим?...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Случи ми се у Црној Гори читати у некој књиги да од свију знања најбоље је човеку знати да ће поћи с овога света с добром совјестију, кад
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ЂАВО НА СЕЛУ 1. Спавам на тавану штале, у црној ноћи, у слами Која мирише на њену косу и врат, и бива Тесно у овој горкој несаници и тами Док небом ветар носи
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ама иако је било мало, бар је ваљало! Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Бари. Стари се његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрали као староседелачку.
И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао. Тридесет година кметује он Црној Бари. Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.
И за време његовог поповања није било ниједног вукодлака у Црној Бари. Али, брате, он це и умео молити богу!... Јеси чуо, јуначки сине!
И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари. Они су били свима углед. У сваком су послу предњачили. Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а
Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната... Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где
Маринко поћута. — Н... не могу!... Не би их могао нико завадити!... Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њиx завадио! — рече он одсудно. — Да ми је тако нешто! — рече Крушка.
Али су се пазили. Од милости зваху један другог „јараном”. Били су најбољи момци у Црној Бари. Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва
А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!... Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!...
, Он не знаде шта да мисли... Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: Крађа!... У Црној Бари крађа!... Похаран човек у Црној Бари!... И то онда кад кметује Јова Јуришић!... О, Господе!... је ли то могућно?..
Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: Крађа!... У Црној Бари крађа!... Похаран човек у Црној Бари!... И то онда кад кметује Јова Јуришић!... О, Господе!... је ли то могућно?... Па шта ће нам сад рећи друга села?.
Па шта ће нам сад рећи друга села?... Знам!... Рећи ће ми: не поноси це!... спусти мало дурбиљ... Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!... Ко да преживи ову бруку?... И то још под седу косу!...
Ама како ти пушком гађаш? — Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. — Знам, у Црној Бари. Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
НАТПИС С мора на чијој црној плочи Сва мирна сунца седају, До на брег смрти, с кога очи На оба света гледају — Понор по понор, где год сину С
Сељак-цркве— њак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила. Магарац подиже главу, крупан и силан.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” (1879) РЕЧНИК страних и мање познатих речи абонос — дрво које расте у Индији, познато по својој тврдоћи и црној боји абонос-чибук — дугачка муштикла или цев од луле (камиш) од абоноса ајдамак — батина, мотка, тојага аков — мера
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Говорили су опширно о мајкама подводачицама на Крфу, па о Црној Руци и Белој Кули, о француској певачици што божанствено пева Ц'еѕт ла валѕе ду брун, о рђавој менажи која много кошта
Јуришић, у поабаном војничком шињелу, блед, изнурен и обрастао у густој бради, црној и замршеној, корачао је буновно и малаксало.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад би играла, у Команди, зими, Енгелсхофен је имао обичај да каже да је, у црној кринолини, као црни лабуд, али, кад јој се неко замери, као орао.
поклопац, не пробуди кирасира, Утонуо је у воду, нечујно, и отпливао од дереглије, као да је у детињству, у својој Црној Бари, истрчао да, са вршњацима, Саву препливава.
А моја баба, кад Турчин заспа, помисли: Здрав Османе, ако ти остане! Узе оружје, па нагнуше бежати. А кад пси у Црној Бари залајаше и стража јој довикну: Ко је? – она, газећи воду са мојом мајком, каза: Робиња! Побегоше Турци ка Ужицу!
Гаврило, и деда Мијаило, и Павлов отац, Никола, коме се ни гроба не зна, и његова мати Петра, чији је сагорели леш у Црној Бари оставио, сви су они долазили, понизно, да њега, мајку им, Гарсулија, пољубе у руку.
Она га је видела и у сну, у његовој, црној, прајској, униформи, са францеским трикорном, на глави, како је гледа својим страшним, лудачким, великим очима, које
Кажу му да тај човек види, и у мраку, као сова. А у својој црној мантији пролази нечујно. Посматрао га је, увек, чудећи се, откуд таквог човека, међу нама.
Све се то опет завршава у несрећи! Није требало поћи! Требало је, тамо, на Церу и у Црној Бари, умрети. Исту ту пролазност и бесмисленост налазио је и у ситницама свог живота.
Иако су деца имала дадиљу. Ана је била лепша него икад. Била је у својој омиљеној, црној, кринолини, са корзетом зеленим, од велура, и било јој је топло. Њене црне обрвице биле су као срасле, то вече.
Била се обукла, као да је насред Темишвара, па се спрема у театар, по наређењу Енгелсхофена. Била је у црној, вечерњој, свиленој, кринолини, са корзетом од жутог броката и беле газе.
Пуста је Сервија, Ђурђе. Мараме се црне, у нашој Црној Бари, у гробљу не вију, него уз пут, по дрвећу. Лешеве не сахрањују, него их пси глођу.
трикорном на глави, у себи, у души, то су још увек били људи онакви, какви су били донедавна, у свом Поцерју и Црној Бари. Није се смело под срамотом остати.
Она му је пришла церемонијално. Била је лепа, још лепша него пре шест недеља, у кринолини, свиленој и црној, која зашушта. Око паса је имала жути ешарп. Груди су јој биле откривене, а очи велике, грозничаве.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
су људи исто тако одани прецима; нигде толико не знају за своје претке, каткад до двадесетог колена, нарочито у Црној Гори; нигде их толико не воле, не поштују и не мисле о њима.
Пробисвет Шћепан Мали је стицајем повољних и мистичних прилика успео да га у Црној Гори сматрају као руског цара Петра ИИИ и да влада Црном Гором неколико година.
Најзнатнија је разлика између динарских брђана организованих у племена, нарочито у Црној Гори, и других који живе у задругама и у инокосним породицама.
породице су јако разгранате и њихови изданци до ниске Шумадије, у коју се гомилама исељавају, образују братства као у Црној Гори. Они су врло плодни. Али то није једини узрок миграционим струјама, које полазе из Старог Влаха према Шумадији.
Свесни су своје умешности, своје снаге и подвига које извршују. Све их је више уколико се приближујемо Црној Гори, где овај тип превлађује.
промена у друштвеној организацији динарских људи јавља се југозападно од Сјенице, где је динарско становништво у Црној Гори и становништво северне Арбаније до реке Маће организовано у племена или фисове.
сви чланови племена Васојевића воде порекло од претка Васе који је, после боја на Косову, залутао у Лијеву Ријеку, у Црној Гори; Пипери би водили порекло од Пипа, Бјелопавлићи од Бијелог Павла итд.
То су биле у карсној Црној Гори: затворене депресије, поља и низ увала, јасно ограничених; у зеленој зони рашких племена то су биле нарочито
Друштвено уређење малих племена Катунске нахије у Црној Гори верна је слика карсног рељефа и његова је последица. Целокупно становништво исте географске целине има заједнички
Извршио се унеколико развитак истих динарских особина, сличан ономе у Црној Гори, само, разуме се, у Црној Гори у свом самосталном и националном смислу, а у Лици у ћесарском духу.
Извршио се унеколико развитак истих динарских особина, сличан ономе у Црној Гори, само, разуме се, у Црној Гори у свом самосталном и националном смислу, а у Лици у ћесарском духу.
У сваком случају ово је становништво, онако као и оно у Шумадији, Херцеговини и Црној Гори, једна од најснажнијих и најактивнијих група међу западним Јужним Словенима.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Клањање и превијање монаха, у поцепаној црној ризи, над шиљатим дрветом, чињаше му се тако безумно да му је дошло да крикне.
Аранђел тад угледа колико је висок, бос, у црној мантији, раскрвављених груди, и виде његово лице, саму кожу и кост, са великим очима, грозничавог и замагљеног погледа.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Босни свекрва баца жито на младенце „да буду плодни и да им љетина боље роди“.¹⁷ У Црној Гори младу, при уласку у њен нови дом, посипају житом „да би унела добар плод“.
У Црној Гори кад девери дођу по младу, пазе је од „злијех дјевојака да јој која ресу од струка не завеже у чвор, јер, ако би то
(Сличан овоме јесте и обичај забележен у Црној Гори да млада испред младожењине куће прими мало мушко дете од свекрве, пренесе га по простртој поњави преко кућног
“⁴⁷ У Црној Гори, када се девојка удаје, треба да јој „мушка глава обуче кошуљу и да јој из десне руке да зобат шипка, па ће дјетић
У Црној Гори „када се дјевојка роди, ваља они дан главње на огањ преврнути, да се за дјевојком роди дјетић“.⁵³ Када се роди жен
⁵⁴ Када се у Црној Гори и Херцеговини неком рађају само кћери, онда кум „када се враћа са крштења презује опанке с лијеве ноге на десну,
“ Када млада у Србији, Херцеговини и Црној Гори стигне младожењиној кући, она загледа под кућну стреху, па каже: „Колико сагледала кутних рогова, толико родила
У Србији млада не сме имати ни иглу ни маказе у пртљагу, па ће јој прво дете бити мушко.⁵⁷ У Црној Гори верују да ако мушкарац нагази на смеће или ако га такне метла, „све ће му се рађати дјевојке“.
Постоји још једна занимљива забрана везана за пол будућег детета. Не ваља се, кажу у Црној Гори, „да жена сједи на праг од куће а човјек поред ње улази у кућу, док се она не дигне с врата, јер му се не би
²¹ Када је трудници дебља горња усна, сматра се да ће родити мушко дете, а је дебља доња — родиће женско.²² У Црној Гори верују да „која жена кад је бређа поружни родиће дјетића“.
²⁸ У трудноћи жена промени и свој укус у погледу хране, па је и то, по веровању, знак пола детета. У Црној Гори — где се сматра да бременитој жени којој се гади млеко, следује мушко дете — труднице се обично хвале: „Мени је
Народ у Херцеговини, Црној Гори, Кордуну и другим крајевима верује да се женско дете рађа раније, пре рока, док се мушко пренесе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Детектор се слушао помоћу пара слушалица, а њих смо крали из »месершмита« у Војном музеју или куповали на црној берзи. Слушајући, човек је непрестано стрепео за звук који је стизао до њега.
момцима покажем чудне ствари; да је макар на мору, па да им кажем да нам је море најплавље на свету; да је макар у црној Гори, па да их збуним планинама! Ништа од свега тога!
Матавуљ, Симо - УСКОК
За њим се упути бркати Рако Мргудов, помлађи од попа, а обојица „печена чела“ и „добре пушке“, како се у Црној Гори каже за небојше, који су у рату још издржљиви.
Сад, може се рећи, нема више глади у Црној Гори, јер добро роди, а, богами, узме народ и лијепу пару за њу у Приморје.
Овај наш стрико Мргуд, стари барјактар, занаго најстарији у Црној Гори, имао је гдје заглавити и педесет пута! Сав је изврешетан зрнима, али му је бог дао вијека, па је имао и лијека.
архимандрита Вучетића и још тројицу, не би ли умолили цара Александра да не уступи Боку Французима, но да је придружи Црној Гори!
— Реци, стрико! — повлади кнез. — Нека опрости ови ђетић, али ако је од веље куће, он је у Црној Гори прогнаник, празнов, нејачица, сирак, без одбране и заплећа, те га свака рђа може надгорњати! Је ли тако?
Јер, треба да знаш, иако у Црној Гори има зла свакојега и нереда великога, има, ваистину, и добра, каква нема, може бити, у бијеломе свијету, има
С њима је ручао и Јоко. Разговарали су највише о Наполеоновијем и црногорским ратовима и о приликама у Црној Гори. Послије ручка походише и трећега брата, Тома Маркова.
Него, познаје ли то дијете много главара? Јосиф одговори: — То је паметар, каквога, да-ти, нема у Црној Гори и Брдима! Тај ти зна све главаре у главу и по имену, чудо једно! — Онда је добро! — заврши владика и пође.
— Нажалост, тако је — потврди владика. — Знаш шта, Јанко? — настави ђакон. — Таквога оружја има по Црној Гори на товаре.
Јесте ли дошли да дате примјер свој Црној Гори како поштујете свога владику и законик, на који сте заклети? — Нијесмо, опрости, владико свети — рече сердар.
Та већ бјеше толико познао прилике у Црној Гори и толико ушао у дух црногорски, да тако питање није могао поставити! — Владици то не може бити криво — рече сухо
— Све је тако! — И ти сања оно баш за Крцуна? — Сањах! — Е, биће лакше црној Стани Сердаревој! Види се да је судба била! А сад помози, боже! Дај, боже, да изнесемо нашега мртваца!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
* ВАСИЛИЈЕ ПЕТРОВИЋ Рођен 1709. у Његушима у Црној Гори, синовац владике Данила, Василије Петровић је био намењен за владичански чин. 1749.
завладичен је у Београду. Исте године митрополит Сава Петровић пренесе грађанску власт у Црној Гори на њега. Путовао је у Угарску неколико пута, и долазио у сукоб се тамошњом српском јерархијом. 1752.
Он познаје српски народ и у Банату, и у Бачкој, и у Срему, и у Славонији, и у Хрватској, и у Далмацији, и у Црној Гори, и у Србији.
без обзира на покрајине у којима живе и државе којима припадају, и Србе у Угарској, и Србе у Турској, и Србе у Црној Гори, и Србе под Млетачком Републиком.
Поред Србије духовни живот буди се у Хрватској, где је национално осећање почело да слаби, затим у Далмацији и Црној Гори. Још 1817. писао је руски конзул у Дубровнику Јеремија Гагић: »Људи су безчуствени к наукам у овом крају.
У Црној Гори у почетку XИX века просветне прилике биле су жалосне, и још 1826. владика Петар И писао је да у земљи сем њега нем
у Кључу, помоћник крајинског сердара, историограф кнеза Милоша, цариник, поверљива личност за дипломатске мисије у Црној Гори. 1836. ишао је у Лајпциг да штампа своју историју другог устанка.
У Србији се зове Сарајлија, ван Србије се назива Србијанац, после бављења у Црној Гори — Црногорац. Он је у разним тренуцима свога бурног живота бивао: трговац, војник, писар, чувар баште, учитељ,
1828. скупљао је за Вука Караџића народне песме у Црној Гори. 1833. штампао је у Будиму велику збирку Пѣванния церногорска и херцеговачка (друго, умножено, издање изишло је у
ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ ЖИВОТ. — Родио се 1. новембра 1813. године на Његушима, у Црној Гори. Крштено име било му је Радивоје (Раде), а када се покалуђерио добио је име Петар.
Вук Караџић му је отворио очи и показао му вредност народне поезије, и он је народне песме у Црној Гори стао скупљати.
Предмет је истрага потурица у Црној Гори, црногорско Бадње вече у почетку XВИИИ века, које је у његовим очима значило рађање слободе црногорске и српске
Милићевић, Вук - Беспуће
звонца у дјечјим рукама; испрекидано и ломно мијешала се звона са старог манастира; крупан плећат калуђер, у старој црној одежди која му је била прекратка, са раширеним крстом на леђима, држећи у кошчатој руци ниско оборену старинску књигу
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
У Бечу, 18 (6) дек. 1847. ПЕТРУ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, ВЛАДИЦИ ЦРНОГОРСКОМ Ој владико, Црној Гори главо, Наша дико, наша веља славо!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ову ноћ, и без тога шашаву, некаквим великачким пијаним мјесецом, који је сваки час упадао у моју букару и љуљао се у црној води сјенећи ми очи.
— Шта да ти дуљим, брате Раде, тек што сване дан, а човјек сељак окује руке уз плуг ил мотику, савије драга леђа црној мајчици земљи, па тако, корак по корак, као да су му ноге у букагијама, миче се уз бразду.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ајде, сад ће и најгоре проћи... ХАСАНАГИНИЦА: Како проћи, црној мени, кад најгоре тек почиње! (Улази бег Пинторовић) МАЈКА ХАСАНАГИНА: Чуо си, беже, за нашу несрећу?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ох, грешна и црна ја! — И мисао о грешности, мучењу на оном свету због таквих нечистих мисли, све то изиђе пред њу у црној и страшној боји...
да се гасе вију се гушће, лелујају се, истежу и улазе у маглу, те се заједно с њом лелујају и расплињују по мокрој, црној, обраној земљи. НУШКА Већ увече и којекако. Забуните се, заборавите и заспите.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' осим греха живе душе нема, неколико само костију бели' што су их по гару ветрови разнели, по пучини црној просуте се Нижу, бледилом смртним кô да речи пишу, да страшна листа, да страшнијих слова што их написа писац векова!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
11. Вук витез Врчевић: Народне сатирично-занимљиве подругачице, скупио их по Боки Которској, Црној Гори, Далмацији, а највише по Херцеговини, — Дубровник 1883. 12.
12. Вук витез Врчевић: Народне басне, скупио их по Боки, Црној Гори, Далмацији, а највише по Херцеговини, — Дубровник 1888. 13.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Познат је и Мостар, гди има ковачнице врло добри сабљи. Но ви ћете волити што чути о Црној Гори. ПУТНИК: То, то! ДОКТОР: Поднебије је у Црној Гори истина опоро, али је воздух здрав; владјеније је
Но ви ћете волити што чути о Црној Гори. ПУТНИК: То, то! ДОКТОР: Поднебије је у Црној Гори истина опоро, али је воздух здрав; владјеније је духовно-војничко. ПУТНИК: Духовно-војничко?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Стајаше над тим извором човек блед и у црној ризи. Црноризац, дакле. И једна птица, тиха, свесна да је неко посматра одозго, изнад нас, са гране.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ето, тај мали пешак стоји сада као џин у овој црној ноћи на бранику отаџбине, док позадина мирно спава. Била је то бескрајно дуга ноћ. И увек на истом месту.
Некако око поноћи, на истоку заруде и огроман месец расу своју светлост над завађеним људима. У овој црној и страшној ноћи та светла кугла личи нам на неко огромно живо око, које нас у почетку посматра бојажљиво, потом
Пређе ровове, обазре се неодлучно лево и десно, прође између мртвих и приближи се обали... Онако осамљен, у црној дугој мантији, личио је на неког светитеља са старих икона.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ГАРДИСТА И ТРИ ПИТАЊА Воло бих стајати у једној црној гарди, а перјаница бела да ми лепрша високо. Да имам брчиће смеђе и врло мале, па кад би зором све завесе попадале и
Рибари у црној маји, са капетаном Блажевићем. Људи, који су пловили око пола света. А никад даље од сата хода у земљи овде били нису.
Изгледа, каткад, да ће доћи до тучâ и до пуцања из револвера. Долази до бурних дискусија. На мојој црној официрској капи, на месту розете Хабсбурга, нема ни српске триколоре. Него рупа.
У том одбору, ако ме сећање не вара, били су, тога дана, следећи: Вукићевић, старији, у црној кошуљи анархиста. Рајић, демократ, уредник листа, часописа, Љубе Давидовића. Гец, и његова жена, обоје комунисти.
Доле, испод бедема, чека ме један смешни, жути, зарђали трамвај. Око њега се окупила гомила црних људи, у дрвеној, црној обући, са сомотским превезима, који висе са њиних широких, црних шешира, у нереду, као да су нечије крпе.
Мислиш да су стене дедовина твоја. Ловћен да даје стене за пазар. Ти... море сети се, да знамо у Гори Црној пашу да дочекамо па кад је проклетство наше крв и никад није још помого бог, ни плач, ни част, ни јунаштво, ни
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
„Забога, Цицо, где си досад била? Ниси се ваљда у црној земљи крила? Брже би дошла из седмогодишњег рата... — Четири сата. Молим те, четири сата!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Да ми се је помамити, сестри црној, да те како заборавим, кукавица, е презгодна глава бјеше, млади брате! Да уз цара сједијаше, мудра главо, шћаше царев
Најприђе ти Божић честитамо, честитамо Божић Гори Црној! Ми пет братах пет Мартиновићах и три твоје слуге највјерније са соколом Бориловић-Вуком покласмо се синоћ са Турцима.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сунце је тонуло у море. Са запада до пола неба бјеше ведро, а од пола пут сјевера паведрина. Иако је у Црној Гори обично видјети разнијех појава у ваздуху у један мах, опет је тога часа тако чудно било на небу, да се оно
Он им у кратко каза да је бјегунац, да мисли остати у Црној Гори, и да би желио поћи на Цетиње к Владици. Све што је даље говорио све им је мили постајао.
Божо, „ама свуда; али нигдје ме веселије ни свесрдније не прихватише као у српским земљама, а најсколи у ломној Гори Црној!“ То је Божо најприје рекао, а затијем разведе на дуго, и потанко исприча све.
његова, кунијаху Црногорци, аманет је највиши који се предаје с кољена на кољено у овоме аманету српском, у Гори Црној.
Затијем свечано рече: „На добро ти дошло ново љето, Господару, сретно било теби и Црној Гори!“ Затијем покупи неколико цјепаница из нугла, сложи их на огањ па клекнувши стаде снажнијем дахом да распирује
дођосте ево овдје... трес. Добро јутро и сретна ти нова година, Господару, теби и Црној Гори. Но ми смо, Господару, и погладњели...“ Е, можете замислити би ли смијеха.
И Владика се подиже да се увјери. Прије свега, поштовани читаоче, посумњаћеш овако (отприлике): или је у свој Црној Гори био тада један једини игуман, или је тај о коме се говори тако „извјестан“ био да се разумијевало који је.
Бојала се да збиља ко не рупи, па да је затече е се чешља, јер у Црној Гори то се дјевојкама срамота годи. А кад тамо, киша почела ромињати, те капи љоскаху по сламеному крову.
Иличковићи су чувени не само у Црној Гори но и у Херцеговини и по свом Приморју. У свим тијем крајевима, кроз ето стотине година, они бјеху једини видари.
У нашем је народу родбински осјећај снажан и међу даљом својтом. Он се пренио у побратимство па чак и у кумство. А у Црној Гори, у оно доба, цијело браство (понегдје и свеколико племе) живјело је као једна обитељ. „Дакле, хоћеш ли поћи за њ?
Казивао им је — ама лагано, готово шапатом, како му је путем господин свашта причао о Црној Гори. А причао му је, разумије се, оно што бјеше чуо; страшне приче... „Коса ми се, богами, костријешила. А како нећеш?
Ништа, напријед! говораше он. По томе можете видјети да је доста јуначан. Мени се врзло по памети све што сам чујао о Црној Гори. Слушао сам да су јунаци, да се увијек бију с Турцима, ама не да нападају на пролазнике.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
народ остварио своју тежњу да разговара у сликама и симболима своје фантазије, и то само у нарочито време У Приморју, Црној Гори и Херцеговини „само уз месојеђе“, у Србији „уз белу недељу“, у Босни и Славонији се „загонетке загонећу само уз
Свака те срећа на пут пратила! Све ти се по добру познавало! Свијетла ти као Милошева на Косово! — рече се у Црној Гори, кад ко учини какво одлично јунаштво. Срећан био и куд путем ходио и куд водом бродио.
— Под јагњећом кожом много пута курјак лежи. — Не гледај влат, него клас. — Пауна гледај, али не слушај! — У црној земљи бело жито роди. — Неће хаљина на небо, већ душа. О СМИШЉЕНОСТИ — Ћутање је злато.
— Ко ветар сеје, буру жање. — Слабо семе — њива јалова. — Каква сетва, таква жетва. — У црној земљи бијело жито роди. — У ратара црне руке, а бела погача. — Нема очевине без крчевине.
— Бог је спор, али достижан. — У Бога су вунене ниге, а гвоздене руке. — Лако мељу божји жрвњи. — Бог и у црној ноћи на црном пању црног мрава види, бахат му чује и помисли зна. — Добар је Бог, али су и ђаволи јаки.
ВЕЗИРОВ МОСТ (Цар Дукљан) У Црној Гори и онуда по околини приповиједа се да је цар Дукљан у виру под Везировијем мостом свезан у синџир, који једнако
гвожђе наоштрио, објесио деветера сјемена о левом рамену, а десном руком ма’нуо, па му родило по дрвету, по камену, по црној земљи — за највише на’ранити: и царску, и краљевску, — и тичицу у горици и мравка у земљици!
Бу! Бу!“ — и ово се зове баба-коризма, којом жене плаше дјецу да не ишту мрсна јела... Б) ПОКЛАДНЕ 1 МАШКАРЕ У Црној Гори, уз бијелу недјељу, дјеца се нагаре и објесе о себи звона и свакојако друкчије нагрде се, па иду по селу од куће
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Двадесетипетгодишње моје пребивање и путовање у Далмацији и Црној Гори, у Албанији, у Грецији, у различни острови Средиземнога Мора, у Смирни, у Италији, у Молдавији и, сад, у
Свештенство да ти узму — и тако кажеш да у твом отечеству не примају те за попа, јербо си се у Црној Гори запопио. Шта ће ти друго узети ван да те раскалуђере?” Ја: „А они нек раскалуђере, пак ће видити!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
жиром међу ножицама пресавијеним у коленима, маше ручицама, миче усташцима као да јој нешто прича, и она га љуби по црној косици што је прекрила чело, љуби га по грудима, стомачићу и табанима, љуби га свуда, своје дете, сина!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кад је, са својим голаћима, погинуо и Зека Буљукбаша, Стојан је, у црној тишини, препливао Засавицу и отиснуо се у изгнанство. (АЛИ КАО ШТО ЗНАШ, ТИ ИЗ ОРАНА У АЛЖИРУ, ТУ ПРИЧИ ЈОШ НИЈЕ КРАЈ.
Док је тумарао беспућима, сам у црној неизмерности, Вишњић се чудио како су, у томе, његова раја и Турци слични: можда је, код раје, страх био нешто дубљи а
како хода, под јаром, савском падином, поред Ичкове куће, забележио је да је „са црном шамијом, расплетеном косом и у црној везеној халини личила више на какву калуђерицу него на владајућу кнегињу“. Али, ту још није био крај.
Како је све више било оних који су је примећивали, то су се и приче о црној светлости све више испредале. У то време изгледало је потпуно јасно оно што у наше време не изгледа нимало јасно: да
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Где на друга бројим, Ту крвника имам, Где ја ловор својим, Трнов венац примам. - Скори свећа крају, Данак црној ноћи, Ал' крај моме вају Никад неће доћи. Ђ. Јакшић XXXИX НА ЛИПАРУ И ВЕЧЕ Јесте ли ми род, сирочићи мали?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Питагора га помилова по црној коси. „Драго моје дете! То не беше тако лако и једноставно као што ти сад замишљаш. Да бих могао ући у Саис, тадашњу
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
зелени димови обавијали су ровове па се утварски вукли, витлали и повијали под побеснелим ветром и по изривеној, црној и мокрој земљи која се тресла, љуљала, дрхтала.
Па отварам прозор и зверам по улици. Град замро. Месец нестао. Лишће шушти, и негде далеко према црној шуми дрхти једина светиљка. Све је замрло, све.
и саму госпођу Леђенски чим је, још усред оне пријатне опијености од утисака које је тамо примила, својом ножицом у црној свиленој ципелици, лака као ласта иако пуначка, ступила на улицу међу шумну и миришљаву гомилу света.
Драчу), па се — познато је многим очевицима, каже се у тој тенденциозној изјави — као такав за динар и по, и то у оној црној калуђерској мантији, пео и пузао уз разне телеграфске и телефонске бандере, и то онде поред „Шумарице“ идући
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
А где су деца? Моји малишани? У дну дворишта мати, ногу боси'. Цвет црвеног кранфила у њеној коси. У црној коси црвени цвет. Црвеног трага по лицу ено! Шта то учини с тобом свет, О моје драго, о моја жено?
Ћипико, Иво - Приповетке
— Озго, иза оних брдина, и показа лаким кретом руке прама Црној Гори, — одавно ме доведоше доље... Среће ти, ти боље знаш, како се живе тамо? — упита изненада живо.
Наједном, изнебуха, испаде из литије висок, дуговрат човек с набреклим жилама, у црној туници, потрча до Марка и благословеном воштаном свећом свом силом удари га по глави.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
НЕОБИЧАН МУЧЕНИК Петровдански је сабор у манастиру Црној Ријеци. Изнад Рибарића, у једном стравичном ждрелу што га издубила плаха планинска река, високо изнад њена корита у
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ПЕСМА 127 ЗИМСКА 130 ЗИМА 133 ЈЕЛКА 135 ПЕСНИК ПРЕД БОЖИЋ 138 ПРЕДБОЖИЋНА 141 ПРЕТПРОЛЕЋНА ПЕСМА 143 БОРА У ЦРНОЈ ГОРИ 145 УДОВИЦА, СИРОТИЦА, НЕЗНАЛИЦА 148 УДЕЛА СИРОМАШНЕ УДОВИЦЕ 151 РОДИО СЕ ХРИСТОС!
»Стармали« 1888 БОРА У ЦРНОЈ ГОРИ (Слика Ф. Звержине) Ако турска пушка ћути, Нађе с’ други удес љути Који борцу Црногорцу Не да душом одахнути
»Српске Илустроване Новине« 1881. ОБРАЗ Јест’, у Црној Гори на коју се радо Подругљиво смеше наши „просветници“ У земљи двобоја (из пиштоља празних), Земљи проневера,
проневера, свакидањих крађа — Да, међ’ Црногорци, које грдњом беде Е злотвор’ма својим ни носа не штеде: У тој Црној Гори десило се нешто Што ће куса пера жидских новинара Пробележит’ једва словима сићушним.
часа не почаси... Џевердар опали... свој живот угаси. Ето то се збило. Ал’ неко ми збори: „Та то ретко бива и у Црној Гори.
бѝстијерна (по лат.), студенац, бунар (у Црној Гори). брен (цркв.-слов.), брȅнан, од блата, од кала. бора (тал.), бура, северни ветар. виц (нем.), досетка.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
којој се прилагођавам шта инспирација за музичку фотографију празнине која се пење слична празним водоскоцима звезди црној ко склопљено око хајдемо просте воде хајдемо то је мала шетња до увежбаним навикама шта њена златна лудост мисао
Краков, Станислав - КРИЛА
Душко је већ тихо шикао са главом на бисагама, и није осећао како му револвер жуља крста. Сањао је о некој црној жени, која је при ходу избацивала високе кукове, и имала јамице на лактовима. Мајор је лежао на леђима.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА: Куку! Зар мртва?... (Гледа усплахирено у Салију.) Човек си, видим, Али у твојој црној зеници Кô да се живи ђаво згрчио, Те онде дува мехом пакленим, Да муње спреми грозне поруге Што ће се мојој бољи
разлика Од оне стазе што, кривудајућ, Са главним друмом села везује, И оне друге што, кô низ брдо, Путника вара црној провали. ГЛАВАШ (узима пушку и скаче са столице): На ноге, момци!... Хајд’ у потеру!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ХХИ „Може л’ сунце сјати И у црној ноћи?“ Одговор ће дати Твоје црне очи. ХХИИ Видиш, сад сам дошô к теби, Да ми сине рујна зора, Ал’ залуду, душа
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али и он је био исто тако преморен као и ја. Журно смо пошли низ јаругу ка Црној реци, да пронађемо чету. Прекинуо сам Влајка у причању и питао га како је могла да оде чета без њега и наредника.
Али онај мој исти редов опали и на њега, те и овај паде. Наредио сам једном од мојих људи да допузи до онога у црној пелерини и види да ли је официр. Војник се врати носећи једно писмо, које је ономе вирило из џепа...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
као што сам му и прије казивао, да се за хајдуке зло прориче у оној години кад кукавица изиђе рано те кука по црној шуми, а да их њезин глас по зеленој шуми врло весели, и да је то знак да се одмећу и скупљају.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
НА СТРАЖИ ЦРНОГОРСКЕ ЧЕТЕ СЕРДАРИ, ВОЈВОДЕ И КАПЕТАНИ ИВАН, синчић Ђурашков [ВУЈО, перјаник] Збива се у Црној Гори. ПРВИ ДЕО ПРВА ПОЈАВА У кнежевоме двору Јелисавета гледа кроз прозор.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Србије, док је Караџић писао својим родним ијекавским говором, раширеним у западној Србији, у Босни и Херцеговини, у Црној Гори и међу Србима у Хрватској, Славонији и Далмацији. Испочетка је изгледало да Караџићеве реформе не могу успети.
Епика буне - којој претходе песме о бојевима за слободу у Црној Гори и која опева српске ослободилачке устанке против Турака почетком 19.
Као историчар описао је све важније догађаје и личности Првог и Другог српског устанка, објавио на немачком књигу о Црној Гори, сарађивао с немачким историчарем Леополдом Ранкеом у раду на делу Дие сербисцхе Револутион, преко ког се
Матавуљ је живео по разним крајевима, у родној Далмацији, Црној Гори, Србији, а путовао је доста и по страним земљама, што је све нашло места у његовим делима, међу којима се издваја
даје нове обрасце дијалекатске поезије, пуне фразеологизма, који чувају остатке једног вида традиционалне културе у Црној Гори.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Скори свећа крају, Данак црној ноћи — Ал’ крај моме вају Никад неће доћи! 1856. ЈОШ... Један дим још, једну чашу, Једна песма, једна сека!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: — Шта, зар газда?... — Ех, Бог да га прости!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Босни узима се она (поред храста) и за бадњак (ГЗМ, 6, 1894, 381; Сцхнееwеіѕ, 17). На Спасовдан, у Црној Гори, прекрштају свако жито зеленом буковом граном (ако нема лескове), и ките буковим гранама тор и кућу (СЕЗ, 17,
РСА, ѕ. в. бубица, 2, и РЈА, ѕ. в. ѕвілен, б = ѕвілац›). У Црној Гори дуд се сече за бадњаке (Караџић, 2 1900, 150); у околини Ђевђелије од д.
ЗАНОВЕТ Геіѕѕклее (цyтіѕуѕ цапітатуѕ). Зановет. Може бити апотропајон. У Црној Гори жене, кад ноћу излазе изван куће, упале з., »јер она чува од невидљиве наудбе« (цитат у С.
, СЕЗ, 41, 1927, 492, № 22). ЈАВОР И КЛЕН Ахорн (ацер пѕеудоплатануѕ и ацер платаноідеѕ). Јавор или (у Црној Гори, в. Вук, Рјечн., ѕ. в.) јахор. Фелдахорн или Маѕѕхолдер (ацер цампеѕтре). Клен.
ЛОЗОВИНА Wеінребе (вітіѕ вініфера інѕулта). Лозовина. У Црној Гори верују да вештице праве крст од л. и метну га на детиње срце па га попију (Караџић, 3, 1901, 193).
ТИС Еібе (таxуѕ баццата). Тис. Тис ужива свуда изванредно поштовање, а нарочито у Босни и Црној Гори. Он располаже са таквом апотропајском снагом какву, осим глоговине, нема ни једно друго дрво.
У Црној Гори на Спасовдан крсти се зеленом храстовом граном свако жито, и ките се торови и куће (СЕЗ, 17, 181). У Св.
Отуда се десило да се, по разним крејевима нашег народа (нпр. у источној Србији и Црној Гори), од ш. сече бадњак (СЕЗ, 19, 70; Караџић, 2, 1900, 150). У источној Србији под ш.
), да се болест може препети на онога који узме ј. (са »нишаном«) остављену на раскршћу (ибід.). У Банатској црној гори забележен је веома занимљив обред: омладина уочи Нове године чува ј.
, 219, Хомоље). П. може и да спречи појаву болести, и тога ради, у Србији и Црној Гори, мазали су воловима и кравама на Тодорову суботу »врат и груди куваним кукурузом, пасуљем и белим луком« (ГЕМ,
Сомина (ѕабіна). У Црној Гори и Санџаку, ако се овце рано мрчу, даје им се, да би се изјаловиле, ова трава; њом се и метиљ уништава, и стока се
у котлини између Битоља и Прилепа нека дрвета »крај цркава, џамија, старих гробова« (ЗНЖОЈС, 43, 647), у Скопској црној гори храст, брест и клен (ГЕИ, 24, 129—136), у Височкој нахији брекиња, трешња, оскоруша, крушка дивљака, храст и
Ћипико, Иво - Пауци
Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удовици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи... Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
бедем овако кљаст и скврчен, а и да сам способнији, неприлично би било за једног калуђера да јури унаоколо у широкој црној мантији и да витла изнад главе тешким мачем за две руке. Била би то ружна слика, увредила би свуд присутно божије око.
Неће. Јер, ево га и црни ратник у црној одежди како се смешта на његова леђа. Свети Ђорђе? Да. Он. Брчине му црне, очи дивље.
Прво, ја сам у овоме трену црни коњаник на црном коњу у црној ноћи. Иза мене је остала прошлост, чист један пораз, преда мном крај непознат у који доспех бежећи главом без обзира.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ми смо рано стигли у Фанар, и ја сам у соби главног секретара Светога Синода, где смо се обично састајали при црној кави пре седнице, извршио коректуру француског превода календарских одлука конгресових.
Кад прођох једном поред његове зграде, завирих унутра. На црној табли, у атријуму зграде, приметих списак предавања филозофског факултета.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Забрађена је дубоко. Једва јој се очи и чело виде. У црној дугачкој колији. Око врата повезана белом, чистом марамицом.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једаред само повери се послужитељу читаонице. „Знаш, кад тако читам о Србији, Босни, Црној Гори, а нарочито о оном Санџаку, који никако не могу да ухватим ни где је ни како је, осећам да ми нешто из срца
— Е, та се тоалета после попунила. Кад је госпа Нола оматорила, обесила је цвикер о широкој црној пантљици. Синови моји, који се тамо врзмали због Јулице, описивали су тај цвикер: огроман, страшан и кад виси и љуља
А ја: па зар ви не знате да је црна кафа са шлагом одлична, а бадем или орах у црној кафи, то се већ не може ни казати колико је то фино.
Али се није обесила. Уметници су били сви последњи Влаовићи. Пала је мртва низ грану, лака, сува, равна црној земљи. Ипак људи узму да брину о погребу. Али о Лексиној сахрани, ко и како да брине! Гробница у селу је била пуна.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Све се црној земљи поклонише и пођоше на Стамбола града. У хајдучким — и ускочким — борбама прекаљивале су се народне снаге.
„Ослободилачка борба у Црној Гори“ — каже Б. Павићевић — „започета црногорским устанком у току морејског рата (1684—1699) ушла је на почетку XВИИИ
да би почетком XИX вијека ушла у фазу рушења племенске самосталности и стварања државних и јавних институција у Црној Гори.“ О овој борби говори циклус ослобођења Црне Горе.
другу књигу Иван оправио покрај мора ломној Гори Црној на сестрића Јован-капетана: „Бре, сестрићу, Јован-калетане, виђи књигу, часа не почаси, позивље те ујак у сватове, да
слугу, удари га по десном рамену, раздвоји га на седлу бојноме, бојно седло на коњу дорату, а дората на земљици црној, и још земље мало заватио! Јавну му се Старина Новаче: „Бе аферим, дијете Грујица!
Па да видиш, мој брате Мујага! За њима је до пет коњаника, све у црној чохи веденичкој, све у црну, на вранијем коњма, а напријед јунак на вранчићу, црних, Мујо, до рамена брка, панули му
За здраво се натраг повратише; док дођоше ломној Гори Црној, у Заљути, селу маленоме, сусрете га Вучићевић Перо, руке шири, у лице га љуби, Радул њега у скут и у руку, дарова му
У Вуково доба јуначке песме су се највише певале „по Босни и по Ерцеговини и по Црној Гори и по јужним брдовитим крајевима Србије“.
— хака главе доћи, доћи главе коме драгокуп — скупо плаћен драм — 2,5 грама Дрекаловићи — племе у Кучима (у Црној Гори) држава — држање, својина: дати, поклонити некоме нешто у државу државина — имање, добро: Што ј’ у цара војске
(по Вуку) Метохија, (иначе) северна Албанија дуљити — дужити думен — крма думенџија — крманош Дурмитор — планина у Црној Гори дрновит — махнит, тврдоглав, ћудљив душман, душманин — непријатељ ђаконија — разноврсне понуде ђаур —
са мунаре да се муслимани моле богу јездити — јахати: Напоредо језде добре коње језер — језеро Језера — поље у Црној Гори близу Дурмитора (зове се тако, јер на њему има преко четрдесет језера) јел — јер јелика — јела јеменија —
клобук беле свиле — капа од беле свиле кмет — (у Србији) знатнији сељак (који управља сеоским пословима); (у Црној Гори) судија; (у Босни) сељак који седи на туђој земљи и у туђој кући кметовати — (значи и:) одлучивати, оцењивати