Јакшић, Ђура - ПРОЗА
стишала, подиже своје исплакане модре трепавице, погледа ме тужним погледом, па онда, скоро молећи, рече: — Твоје су црте благе, господине! Мора да ти је срце добро, буди ми пријатељ! Ох, кад би то примио! Ала бих срећна била ја!
Буди ми пријатељ, о добри човече! Она ућута и необичном пажњом проучаваше црте на моме лицу, нестрпљиво чекајући мој одговор. А кад јој пружих руку, она је притиште на уста и пољуби је — сирота!
Ја припалим жижак што је свакад на пећи стајао — његово слабо светлуцање бацаше своју жуту светлост на изнурене црте мога несрећнога љубавника.
“ Ја одем... Беше то госпођа сенаторовица на коју ме је мајсторица упутила: жена средњих година, пуна, једра, црте на лицу правилне, али одвратне, сувише строге: ја се на то лице не бих никада навикнути могла...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
спаваш, једна рука невидљива Брижно сву ноћ ваја твоје мале дојке, Брише и поправља, и вуче, и слива, Креће мирне црте и прави увојке.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— рече Јула умирујући га и бришући сузе детету и себи кришом... — доћи ће он опет... — Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно. — А, није...
— Сушта мати! — додаде нежно. — А, није... него баш његове; баш исти он, исти отац! — вели Јула, и стаде љубити те црте очеве... — доћи ће, Иво, господин попа опет. Је л’ те да ћете доћи? — Јесте, доћи ћемо! — прошапута путник.
Црњански, Милош - Сеобе 2
трудио да буде љубазан према њој, као што се мазе сироте рођаке, а та стара девојка, која је била невина, показа све црте једне стидљиве, али врло страсне, младе жене.
Затим се све смирило. Лице самртника било је пребледело, црте Гарсулија постадоше мирне и меке и благе. Глава је клонула на десну страну, а из уста му испаде млаз крви.
Исакович је имао плаве очи, које су тог дана биле тамне, боје љубичица, а црте оштре, немилосрдне, као да ће да гледа смрти у очи тог дана. Костјурин је, зачуђен, посматрао тог дошљака.
Као што то бива са варошима, које су на води, и брду, Кијев је имао, у себи, неке црте, које су се чиниле, нешто, што није стварно.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
је неки етнички амалгам млађи, уколико је мање обрађиван цивилизацијама, утолико се боље могу разликовати психичке црте његових етничких саставница.
— Типови, варијетети и психичке групе. Одавно су испитивачи опазили заједничке основне етничке црте Србо-Хрвата, Словенаца и Бугара.
Осим тога оне не одговарају тачно подели на Словенце, Хрвате и Србе. Осим језика основне су психичке црте исте код СрбоХрвата и Словенаца.
И поред ове разноликости могу се издвојити заједничке основне психичке црте код појединих ужих заједница и разликовати типови, варијетети и групе.
ДРУГИ ДЕО: ДИНАРСКИ ТИП ПРВА ГЛАВА: ОПШТЕ ОСОБИНЕ Географски распоред. — Главне психичке црте. — Утицај земљишта и природе. — Друштвена и економска организација.
Срби чине три четвртине овог типа. Главне психичке црте. — Целокупно динарско становништво, православно, католичко или муслиманско, живи или је доскора живело патријархалним
Они су симбол места и околине и јако формирајуће утичу на најтананије црте народне душе. Имају осећања за лепе панораме појединих врхова и зато је за такве врхове у динарској планинској зони
Код свију се запажају, више или мање, ове тужне црте у карактеру. Али се најдубља морална туга, историјска туга, јасно запажа само код динарских људи. Мистична логика.
Често се с разлогом рекло да Краљевић Марко у песмама оличава карактер српскога народа, бар битне црте тога карактера, оне које се нису развиле.
морају се непрекидно пети и силазити. Физичке последице тога осећају се. Људи су мршави, витки и јако мускулозни. Црте су им врло изразите, лице каткад поцрнело од дима у кућама недовољно проветреним.
У овим се крајевима овде-онде запажају ерске психичке црте, нарочито духовна живост и склоност за шалама и хумором; анегдоте су ту исте као и код Старовлаха и карактеришу
Кроз коранске прописе и учења и кроз труло турско господство пробијају и осећају се оне живахне динарске црте. У области између Саве и Косова има доста предузимљивих мухамеданских трговаца, који радљивошћу кадшто достигну
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
А Шамика, „мали фишкал”, лепо куждраво дете, образ блеткаст, али црте сасвим регуларне, рекао би да наличи на Пелагију.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Нос јој је био састављен од три округла комада, врха и одебљалих ноздрва, а обрве од две црте криве и опаке, офарбане.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“). За развој личности детета, откривају пословице, од највећег су значаја родитељи, њихове црте личности, њихово понашање („Каква мајка, онака и ћерка“; „По оцу се познаје син, а по мајци шћи“).
(„У стара глава, у млада снага“, „Остарио, игру оставио“). Неке моралне особине и црте карактера се, међутим, не мењају („Поштена девојка, ваљана мајка“; „Млад лажа, стар крадљивац“).
резултате анализе пословица које се односе на дете и његов развој, онда бисмо могли издвојити неке карактеристичне црте народне психологије развоја личности у нашој култури. Пре свега, дете се посматра углавном као још — неодрастао човек.
и васпитним поступцима настоје свесно и несвесно да деца усвоје и интериоризују социјалне захтеве, тако да ови постану црте карактера, тј. унутрашњи, психички императиви.
Тихомир Р. Ђорђевић пише: „За нас Србе наш фолклор има и етички значај, јер су његове обичне карактерне црте: љубав према домовини, љубав према Богу, према породици и ближњем, према правди и милосрђу итд. (...
(„Добар је пример најбоља придика“; „Што стари чине, то млади уче“.) Свој полни идентитет, систем вредности, црте личности, као и целокупни склоп личности дете стиче идентификацијом са родитељом истог пола.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Хвала, како сте ви? Зашто им говорим ви? Не знам. Тако. Вероватно због тога што су успели тамо иза црте, у белом свету. Због тога. Откуд знам? Поред њих стоје њихове жене. Гледају ме као кроз двоглед обрнут наопачке.
) превести моју причу жедну преко воде, можда ћу се прославити тамо, иза црте, можда ће и мени једнога дана красти брисаче с аута који има регистрацију 75, можда ћу и ја једнога дана гледати друге
Матавуљ, Симо - УСКОК
А каква бјеше та женска глава! Материне црне, свијетле очи, а очеве племените црте, њежније, разумије се, огледаху се на младу лицу.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Чињеница је да постоје добро написане књиге које и деца могу читати. Позабавимо ли се тим књигама, можемо уочити црте по којима се издвајају од дела сразмерно тешких за децу. Но, ни ту ништа није једном за свагда дато.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У свима његовим приповеткама има много тога личног и лирског, свуда се виде основне црте његове интимне природе, сентименталност, нежност, срдачност.
Данас није више тај случај. Између појединих писаца могу се ухватити извесне заједничке црте, али сваки има своје засебно духовно и књижевно обележје, сваки иде својим путем, да је тешко, готово немогуће,
Цело доба изгледа да нема нарочиту особеност и одређене црте као што је то био случај романтичарских шездесетих и реалистичких седамдесетих година, али у накнаду за то модерни
Милићевић, Вук - Беспуће
“ И он га загледаваше, посматраше и налажаше на њему своје црте. „Не, не, нијесам то ја!“ рекао је он с ужасавањем, док је овај у њему направио једну презриву гримасу.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља, са мање или више успеха, како кад.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
вреди милионе — казао је — уступио ми је један тип који је тренутно остао без кинте, а журило му се да збрише преко црте, па није имао времена да се бакће са читавим пројектом.
Прича о брисању преко црте, О Дрнди и баби, дами с кученцетом, и о томе како је страшно кад вам нико не верује. Шта сада радим? Ништа.
Провалишка! Сулетва прича о јачању ножних мишића Причамо тако на Ади Циганлији о бежању преко црте кад се госн Суле сети неког финог типа који је одмах после рата висио стално код „Руског цара“ и пио капуцинер.
пораженог света, њему не остаде ништа друго него да збрише, то јест, хоћу да кажем, да убије тутањ, мислим, преко црте — али јест! — како то извести? Ту њему падне на памет феноменална идеја!
Излапели тип о коме је реч купи, дакле, полован тркаћи бицикл и дрес и нацрта се у близини црте, у неком жбуњу покрај пута. У ствари, било је то негде код Сежане.
Избија дипломатски сукоб, а ноте су као луде фурале с једне на другу страну, све док сиротог чувара црте не преместише за дежурног ватрогасца у Струмицу.
Моћна ствар! А кад неко на Ади Циганлији почне да везе о бекствима преко црте, онда никад краја причи. Било је ту још јачих случајева, прича госн Суле, на пример, 1954.
Ево, овога ми крста!“ Кад, прича Суле даље, враћа се онај први тип што је збрисао преко црте на бициклу са бројем један, наравно, после много, много година, да види родни крај.
постојао је, као, неки закон, по коме нисте смели да купите више од триест доларишки једаред у години кад фурате преко црте.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа. — А кад ћеш ти једном да... у наше друштво?
— Хм... то не ваља!... Јак потрес... а он је доста слаб и иначе. Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намршти се... — О чем је бунцао ?...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ми ћемо сад опет, брзо и високо, На наш нови мотор. За наше су око Путеви на земљи само разне црте. И видећеш, кад се мало будеш нагла, Да ничега нема. Пролеће и цвеће, И боје, и мирис — ништа него магла!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А какво бјеше то гр’оце и та женска глава! Материне очи а очине племените црте, њежније дакако, састале се у кћери. Иза малијех руменијех усана два низа зуби, као два низа бисера.
Све што је даље говорио све им је мили постајао. Његове лијепе црте дођоше опет у склад. Пошто се обредише вином два пута, сердар се дигне те дохвати гусле што висјаху украј оружнице,
“ Сад им се погледи сукобише, зеница у зеницу. Задуго не тренуше ни један ни други. Црте лица им скрутише се; израз повјерења у себе, пријегора, прегаоштва, указа им се готово у једнакој мјери.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); и особине и карактерне црте појединих личности и народности (Лукав као Латинин, Пуши као Турчин, Шета се као Грк по празном дућану итд.
Отуда између народних говорних и књижевних творевина и толике међусобне везе и толике заједничке црте. Мил. В. Кнежевић И ГОВОРНИ ИЗРАЗИ А) ДОСЛОВНОГ ЗНАЧЕЊА 1) БЛАГОСЛОВИ А) ОЗБИЉНИ Благо мајци која те родила!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЗУЛФА (извирује иза старе, гледа умиљато Јовчу). ЈОВЧА (ганут; ублажују му се црте на лицу). НАЗА (развлачећи, пригушеније): Али, кад оно порасло, залистало, зажеднело... — ти му не даде...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Оно што девојчицу посебно изненади била су лица луткица и лутана, сва различита. На једном од њих опази црте своје сестре. Друго је личило на лице њене најбоље другарице. Треће је било слично лицу њенога брата.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
први сумрак летње ноћи једне Ја сам Вас првом у животу срео; Кроз сребрнасто магличасти вео Ја спазих Вашег лица црте чедне.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Када прочитах то своје сачињеније, видех да ми је пошло за руком да кратким, живо описаним, догађајем изложим и главне црте Демокритове филозофије. Тај успех ме врло задовољио и освежио, а развеселило ме и ово.
Кад приступи кипу богињином, виде, у зрацима залазећег сунца, црте њеног лица, измењене, разнежене. Она га не гледаше сада опоро, већ са пуно саучешћа, а њене усне као да му говораху:
Из тих кратких извештаја или одломака Коперник разабра постанак и Главне црте хелиоцентричног система Антике који је, заборављен и забачен, лежао у рушевинама као и сви остали споменици Старога
Препознао сам га по његовој слици која виси у мојој соби за рад, чим се појавио у вратима салона. Посматрајући његове црте рекох: то је он. Када нас један другом претставише, погледа ме учтиво и доброћудно.
Главне црте те климе морају следовати математичком дедукцијом из саопштеног механизма“. „Да, кад би то било тако једноставно као
Глас му задрхта при тим речима, он поцрвене, а црте лица јасно испољише његов бес. „Да, мој драги“, викну он, „моји противници су оспоравали тачност моје науке и тиме ме
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Мијењао се израз лица како год хтио, разведравао се или смрачавао, усклађивале се његове црте у осмијех — свеједно, саме очи остајале су увијек исте, дубоко озбиљне, без прелазних одраза и летимичних свијетала.
је објема рукама чврсто за запешћа и зурећи јој у лице сав жељан да у њему опет препознам и нађем добро познате блиске црте, оно људско у њима, на концу. А она ме питала, с малим изразом забринутости и несхватања: — Што ти је?
Сваки га је дан употпуњавао, свако му је вече (јер о њему сам највише мислио пред спавање) придавало нове црте и доприносило нове појединости.
Замијенила ју је болничарка из сусједног павиљона. Изненадила ме кад ми је јутрос донијела млијеко. Лијепа је. Црте су јој танке и фине. Ситне је, крхке грађе, кретње су јој грациозне и некако мудро спретне.
Па тако, схватљиво, и за њихове филозофије. Које, за мене, у ствари нису ништа друго него њихове карактерне црте. А тако посматрана, као интимни садржај и као суштинска бит свог човјека, свака је филозофија веома, веома занимљива.
Бака ми је слагала марамице и кошуље. Читаво посљедње вријеме мотрила ме испод ока. Чинило ми се да на мени тражи црте мог покојног оца. Сад је изгледала примирена.
Смијешно како су касно људи дошли до тога да је просто немогуће замислити двије тако диспаратне, тако супротне црте а да се не би могле наћи удружене у кожи једног живог човјека!...
На лицу још желатинозно меку од узбуђења, породио је зачетак осмијеха поново нађене супериорности, и црте су се стале нагло укрућивати. „А-ха! ступа у дејство Соуé!“ — А што је то нешто, ако смијем питати? — Ништа, ништа!
И породични портрети одбијали су бешћутношћу страних и далеких лица, којима додуше добро познајемо црте, али онако разумски и равнодушно, као што познамо углове трокута и бридове коцака.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, као што је досад обично бивало.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
На ивици од обале човек спава: Лепо момче, лице свеже, црте здраве; А већ доле вир је дубок, вода плава; Рибе мале лова траже, излет праве. Чобанин се тако смеши мило, боно!
Ал' почех волети твоје око тавно, И правилне црте к'о појаву неку Велику и нежну за поднебље јавно. Ал' почех волети твоју усну меку, Црвену и лепу к'о пламен
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Био је мало старији од мене. Љубазност и знање зрачили су из сваке црте његовог лепог лица. Знао је много о Србији, чак и о Србима у Аустро-Угарској.
Та деформација прстију, који су личили на соколове канџе, оштре црте лица, крив нос, буљаве очи, његов несигуран ход због равних табана, па и његове велике животне недаће које су му
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
него зато што би иначе сви – и где треба и где не треба – у његовим текстовима налазили експресионистичке стилске црте. Насупрот томе, ја сам редовно истицао оно што сам научио и преузео од руских формалиста и семиотичара.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А ипак, биће да је најпре у праву Јован Скерлић кад истиче импресионистичке црте. На импремонизам опомиње обиље тренутних сензација, визуелних, акустичких и тактилних, са финим прелазима; затим обиље
На пример, следећа реченица може се тачно уклопити у два десетерца, што одмах означавамо помоћу три црте за границу између стихова и помоћу две за цезуру: „Намјера га || пред вече нанесе |||на зелено || језеро у гори”.
За тренутак су је занеле познате, присне црте мужевљевог лица. И она их разгледа у некој врсти екстазе. Оно што је најтеже из јунакињиног немог сећања
373 Или с лица: „ Нос јој је био састављен од три округла комада, врха и одебљалих ноздрва, а обрве од две црте криве и опаке, офарбане”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
слику) Саплетена мрежа тако вешто, кобно; У среди жмирка једно лице злобно, Са којег су спале човечанске црте, Јер хладне гује по њима се врте; Кô гладну хијену да лешином дражиш... И од тог мораш помоћи да тражиш!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
тебе, и ти корачаш машинално, полако од трупа до трупа, застајеш, загледаш га, пипаш га, удубљујеш се у оне накажене црте на лицу, удубљујеш се у судбу ових покошених живота и више не осећаш ни смрад, ни одвратност од разјапљених рана и
А његово отомбољено, заспало лице, чије црте никад није грчила и омрачавала ниједна »бунтовничка« идеја, никаква »противзакона« помисао, никаква »недозвољена«
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Све их већа светлост хвата, И рајске их зраке љубе; Нестаје им сенке с лица С облика се црте губе. Све што дубље у њих гледим, Примајућ’ им светлост у се, Све то већма, све то јаче, Душе њине сливају се.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
правилно читање и разумевање Горестног плача ваља знати још и ово: 1) Испод четврте и пете строфе, у дну листа, испод црте („у доњем дому примедаба”, како је писао Б. Рајковић), одштампано је као упозорење следеће: Плач Јер. 5. 13. 16. Гл. 5.
71—4 (потпис: С. Стеф.). Уза стих 14. уредник је (Магарашевић) дао овакво објашњење (стр. 72, испод црте): „Шварц (Бертолд) держи се обично за изобрејетатеља пушчаног пра или барута. Он се родио око половине 13.
ПРИЧА (стр. 201). Песма је штампана у Голубици 1839, И, 271—2. На стр. 272. Радишић је, у белешци испод црте, дао следећа објашњења уз кованице у последњих пет стихова Приче: пељана — од рватског упиљана, урађена, очишћена,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Овакве црте је умногоме понео и најпопуларнији српски јунак Краљевић Марко, чија се слава проширила у свим јужнословенским народима
Ћипико, Иво - Пауци
весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чисто питомијим. Једући, друштво помало разговара, претргнуто, обично.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Направим округлу главу, како сам видео Ћирјак да ради, али кад почнем да уписујем црте лица, толико се занесем да редовно направим гадну одурну ругобу искежених уста и дивљих очију.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
и докаже свој закон, тако би нам и овде сваки рачун, који би ишао за тим да из јачине Сунчевих зрака израчуна основне црте климе наше Земље, био безнадан, кад не познајемо ту јачину.
помоћу које могу да пратим ефекте Сунчевих зрака, онда бих, пре свега, био у стању да рачунским путем нађем главне црте Земљине климе. То, само по себи, не би изгледало Бог зна шта, јер бих, у најбољем случају, нашао што је већ познато.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мало-помало, од шала би истина крупна: Нола поста редак човек, истакоше се јасно ванредне црте карактера: истинољубивост, правост, озбиљност, човекољубље. Прођоше године од Бошкове женидбе.
Опала, побледела, у очима добила нешто сузно сјајно, лик остарео и доста се смрешкао, али у црте ушао онај фини склад који се јавља кад престану дуготрајни болови и човеку буде опет мило живети.
” Фрау Роза није била привлачна жена. Лице скувано и збрчкано, као да нарочито крије црте. Ништа јој није давало лицу карактеристику, ни очи, ни обрве, ни образи. Све уједначено, смазано, пепељаво.
Очи, безмало беле. Нека вечита брижност и намрштеност сушили су ту физиономију, кидали јој и завезивали црте. У души те жене живело је оно што често живи у душама ружних жена којима се ускраћује све сем радости од рада: туга,
Осушила се, ситно нежно њено лице се некуда строшило, једва је с профила било могућно разабрати лепе, племените црте.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко зна шта га иза танке црте неба чека? Широк је и шарен свет... — Морам отићи, морам, морам! — шапутао је дечак. — На овом проклетом песку орао
Али, у истом том часу сликар крикну и баци четкицу у страну. Прекасно! Једна за другом нестајале су црте Царичина лика, а онда се, на очиглед свих, Царица преобрати у цвет.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На њима она је, свакако, добијала нове, властелинске црте, али су зато и песме придворних певача имале судбину поточића који падају у широку реку.
Насупрот издајнику — то је такође једна од битних особина косовске епопеје — дата је јарка слика хероја родољуба. Црте тога лика налазимо код Југовића, код Бановић Страхиње, код Срђе Злопоглеђе, код Мусића Стевана и, понајвише, код
И то је читав темељ на коме се подиже ова чудовишна претпоставка. А где је ту логика? Црте народног живота који је продро у песме нису историјски млађе, а неке су чак и старије од феудализма.
Ова „поставка“ заснована је на уверењу да су наше најстарије песме „тачно уочиле и умјетнички изразиле многе битне црте и непоновљиве детаље из живота феудалнога друштва“, црте и детаље као што су: бојни коњ (о коме је већ било речи у
песме „тачно уочиле и умјетнички изразиле многе битне црте и непоновљиве детаље из живота феудалнога друштва“, црте и детаље као што су: бојни коњ (о коме је већ било речи у вези с Кравцовом), лов помоћу сокола, ношња, неверна љуба,
Зоговићу, наравно, ни на ум не пада да су све те црте и детаљи могли живети дуго само у предању и отуда бити унесени у песму, као што су могли и из првобитне песме,
властелу) само као један од три нечовечна поступка, супротна хришћанском моралу и без иједне једине чисто властелинске црте, јер песму је срочио Грујо Меанџић из Сентомаша, из Бачке, где — како је Вук у Српском рјечнику записао — „зову и
Настојећи да открију најстарије црте, они су — поредећи књижевности разних народа — главну пажњу обраћали на митове, религиозне представе.
то би се још изразитије могло сагледати на примеру самог Марка Краљевића упркос његовом краљевском роду, како народне црте улазе у ликове и поступке феудалаца. Исти је случај и код Мусе. Забуна проистиче отуда што је Муса туђинац.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А што је Мане напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклијске, тако да кажем, тактике његове, — као што
Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе
Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.
! Знав’ам Белу Стојанчину... Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, — ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво!