Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Момак бјеше блијед као крпа; усне му поблиједеше и дрхтаху, очи упале, а под њима се црњаху два обруча. „Зашто, чоче? Шта је теби?“ понови сердар милосно. „Ништа... рад бих к Владици...