Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
и рука; да се руке, везане наопако, дреше да би везале брата јединога; да се од ђавола ослобађа тако што се црњи ђаво прогласи за бога. ЧЕЛНИК Када треба да сева, он чкиљи, када треба да грми, он жубори!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!... Дан за даном освитао је све црњи и жалоснији!... Па... нигде му краја не видиш!... Људи беже од тебе као да си кужан.
Глас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао је. Више не беше радосних вести... Оборише главе голи синови, као да их је
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ЂУРА ЈАКШИЋ ЖИВОТ. — Рођен је 27. јула 1832. у Српској Црњи, у Банату, у старој родољубивој свештеничкој породици.
МИЛЕТА ЈАКШИЋ Синовац Ђуре Јакшића, Милета Јакшић рођен је 1869, у Српској Црњи, у Банату. Свршио је гимназију у Новом Саду, богословију у Карловцима. Био је наставник у монашкој школи у Хопову.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Олуја иде, дрвеће пуца, облак се вуче црњи од гуња, а мала Рада на врата куца. „Отворте људи, бојим се муња!“ Узалуд зове сирота Рада, у малој кући тишина
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«... И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...
Љубици смрче пред очима... дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола. О, кад би га само могло нестати!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И онај велики дивит на њему, који је био црњи и одвратнији од душе свакога ђавола, у коме су нашле гроб силне муве и комарци...
Дете је моје, закон је на мојој страни, а ти можеш куд год хоћеш, куд хоћеш!... — И хоћу, да знаш да хоћу...! црњи си ми од ђавола, живот си ми отровао!... Све ми је црно у овој пустој кући!... Чудим се само шта сам чекала досад...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Па је тако и радио. Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ко ти о злу мислио, лонце ти крпио, црњи од лонца, тањи од конца, кроз чибук ти се провлачио, а на лули ноге прекрстио, па му и ту дуго и широко било!
Нити изаш’о из лугова нити ишћерао дугова. Ако би по несрећи рупио: тањи од конца, црњи од лонца; кроз камиш се привлачио, у лули ноге прекршћô, зими се смрзô, љети се раскравио!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Предочи му се и Стипан, њекад мили Стипан, а сад црњи од ђавола, јер тај махнити Котаранин бјеше зачетник сваке „неподопштине.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Дивље крушке и дренови поред пута њишу се, померају, приближују, црњи су од угљена, угарак су осут жишкама што нечујно трне у тишини по којој ветар, обрадован снегом, лако и вешто скаче с
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... »Шта је ово ?... Шта ово би ?... Свршава се, долази крај... Је ли крај свега.... смрт? Не знам !...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Али нуто, небо се замути, Све се црњи подижу облаци; Ветар дуну као ала љута, Стаде шибат’ море и таласе. Таласи се дижу, утолежу, Те бродара пеном
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
« »На челу тешки облак, На уснам' тешки смех, У смеху црну клетву, У клетви црњи грех.« Али ја се још не дам освојити; ја још нећу, не могу поверовати да горе на врху српскога друштва седи такво
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Тамо је био један „Неко“, а ноћас их је било две стотине. И не знаш ко је од кога гори и црњи. — Ето, тако! — махну главом капетан Радослав. — Решили смо да се иселимо и сакријемо. — Хоћеш ли шта да предузимаш?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Млађи му брат више је личио на мајку. Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца. После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ђура Јакшић (1832–1878), познати српски песник, сликар и боем, рођен је у Српској Црњи, учио је сликарство у Темишвару, Пешти (напушта студије због револуције 1848), Бечкереку (код сликара Константина
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ или она фукара Калина!... Силно угризе доњу усну и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на