Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
барици накупљеној између клизавих облутака, прсти ногу су ми се укочили од хладноће, кошуља ми мокра, коса слепљена, цурак са темена силази низ слепљен прамен косе и пада на леву јагодицу. Трепћем, очи су ми пуне воде.
Долазе до потока. Као да би хтели да га пређу, али не могу да нађу газ. Вода ври и пенуша. Стојим на стази, хладан цурак воде ми силази дуж кичме, размишљам шта бих могао учинити: да ли да однесем нарамак грања до наших двери или да