Употреба речи цурама у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Еј, домаћине, је л тамо Балаћ? — Отпирио на поток да с цурама ашикује — одвраћа неко из дворишта. — А мали Гончин? — Он отишо да гледа ...да се поучи. — Ђаво га поучио!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити. Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас. Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу. Где ли им је памет?...

Ћипико, Иво - Пауци

А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује као да је на јави...

цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама гдје сребрни ђердан звекће.

Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте. Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама. Биће сочне и дебеле шале, али нико се не одазва.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности