Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Наднијело се увело старчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду. »Ама, фино је«, кажу: аја, не марим ти ја за то! — Сасвим тако, имате право.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И сви се кикоћу и церекају, а неко се загрцнуо те му кроз нос цури црна кафа па још већи урнебес. — Је ли, а пише ли ти мала Жана из Клермона? — Мала Жана из Клермона?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Жабе су почеле да залазе у куће и земунице и вода да цури, под пањеве, на којима беху разастрли постеље. У кућу Вука Исаковича беше се уселио Аранђелов слуга, матори Ананија,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Поправите сами психу своје жене, кад већ не умете да поправите славину у купатилу која цури већ месецима... Мој кућни Сигмунд Фројд! Знаш ли уопште ко је Сигмунд Фројд?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ још запита. А он рече: „Никад боље!“ Па са драгом ајд' напоље. 11. Цури беше име Лиза, Лепотом је Бог накити, Однекуд је ту изблиза, Ту шешире учи шити; А да л' чини ово само, То засада
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Више није налазио ријечи за ово чудно разиграно створење о коме иде и расте прича као о цури хајдуку, барабар с Лазом Шкундром и Луком Лабусом, а кад тамо пред кућу — нема ту ни цуре ни хајдука, него нешто ...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
»Госпођице, добро вече!« Жеља моја цури рече: »На тој зими, леле мени, Тако лако одевени! »Ево моје шубе црне, »да вас мало заогрне!
— Мрки брци, мрко чело, мрка донама!” „Ваљда, чедо, помркује какав стари брест!” Ал' у цури све силније зла се буди свест. И опет се задимио жути ћилибар, и опет се поновио чудновати шар.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Е, па волим да пуним пешчане часовнике, у томе је ствар! То је јаче од мене. Мислим, волим да посматрам како цури, а нигде у граду не постоји таква радионица, па би посао цветао као луд.
Систем: док ми блебећемо — лова цури! Бакутанер набацује слатку, уштиркану капицу и белу кецељу. Угледним гошћама биће представљена као кућна помоћница —
Ту ти је фригидаире, па клопај мајонеза колико те воља, тамо је купатило; из леве славине цури хладно, из десне тече вруће, а из средње мед и млеко; само ти, теча Мито, седи лепо и одмарај се ко Човек, кад овде
Пође лево, кад тамо купатило. Из леве славине тече чисто фолирање, из десне цури — кобајаги! Лажњак прасе, оћу да кажем. Она ти онда за шампањац —шампањац, у ствари, чај, само је флаша права.
седи у парку и чита књигу, на пример, или било шта, није важно; али, када је видим како лепо седи и чита, па кад тој цури приђе неки задригли манијак са масном косом и у карираним панталонама и почне да је напада, ја му аутоматски опаљујем
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Под уштапом прогледао јаз. Шуми нула - а у нули аз. ИИ АМБАР Кукуруз цури. Лунина локна, жиг у фигури, рогачи окна. Пшенично жито пузи уз кваку; павши у сито, уплаши свраку.
ГАВРИЛ СГЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ: ПОЛИЈЕЛЕЈ, ВИЊЕТА Не дршћи, руко - хартијо, не веј: с љубавних боја већ цури лето. Стрепери, жбуко, у полијелеј светлост с присоја, које, распето о немир сна ми, тмушом келије изгони румен из
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Ал гледај ову невољу глупу: у млину мишић живио сури, на торби старој прогризȏ рупу, па сада брашно напоље цури. Путује Ћоса, бриге га није, а успут брашно сије ли сије.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
петама мајку зову ја им носим воду девојка је родила мудраца све их појим из мога кондира из дојки ми птичје млеко цури ал нема орлова ни других птица!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Неко јаукну... Коњи издужили вратове, очајно се одупиру, а возари полегали и бију мамузама, да већ и крв цури из коњских трбуха. Али се „Ескило“, рудни коњ, пропе, из све снаге запе и повуче сам топ, а потом устукну назад.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мали бродови, постављени на огромне пањеве и греде, са којих цури катран, крпе се ту, и закуцавају. Изнад њих, у зеленилу, види се село. Живот је ту страшан.
Чини ми се да ми цури у загнојеним очима. Лекари нашег пука вршили су саботажу, већ 1915, тако да је била скоро очигледна.
Београд, 1920. ПИСМА ИЗ ПАРИЗА И БЕЧ Он се сад дими ноћу. Снег и блатна вода, што цури са његових црних кровова, испарава се. Ја сам га гледао како умире; сад је набрекао, као лешина.
Био сам и ја родољубив песник! Сад сам уморан. Пут ме је уморио, и ова јела, из којих цури уље. А ова звона, која зазвоне чим падне вече, лупају ме у груди. И тако рано, тако брзо, овде, пада мрак.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРА: Па зини, брате, али кад зинеш, а ти бар кажи нешто паметно. СПИРИНИЦА: А теби већ памет цури кроз капу! Ма'ни се... (Пљује га.) П... пп... п... п... п... да ми те не урекну! СПИРА: Е, Мицо, ти опет тражиш?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У Ђушиној неко није заврнуо чесму Па мали млаз воде беспомоћно цури. Спавачи, одасвуд, хрчу кроз отворене прозоре, А кухиње су празне, млаке, неме.
Поносан миш Жмирка у сунце, никуд не жури. Блистају, опрани, Зајечар, Ниш; Танак млаз испред Ваљева цури. Нестаде конца, сребрна игло! До Чачка, ето, није се стигло...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
НАПУШТЕНА ЦРКВА Лежи стара слика распетога Христа. Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, самрт иста; Над главом ореол од кована сребра.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
је час њега, час њу, а час оне двије женске, невјесту и дјевојку, које сједијаху подвитијех ногу према старијема. Цури на крилу сјеђаше мушко дјетешце од три године, голијех ножица, јер на њему не бјеше до кошуљице.
Све је то обишао, тражећи лијека својој боли. А цури, како њој бјеше? Како јој је могло бити но јадно. У тој здравој, чистој души планула је љубав буком.
То, осим њега видјеше и мајка јој и заова, па све троје онога часа као да цури на лицу прочиташе што јој бјеше на срцу; сердар се сјећа како се женске згледнуше.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ласно ти се момку оженити, А прикладној цури удомити. Ћелава је ласно обријати. 2) ШТА ЈЕ ТЕШКО Богата је тешко даровати, Сита госта још теже частити.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Покиснућемо као мишеви! Што лије! Почело и низ леђа да ми цури! Дижи ту корпу, мајку му, није ти дрвена! И пожури!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Одавно си ти појео свој део. Ја сам ово зарадио. Ништа ти не дам! Ђорђе претури бокал са вином. Софра као заклана; цури црно вино на његов опанак. Не молим милостињу, говори себи Вукашин. Зашто да не тражим оно што је моје?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ЦXИИИ НАПУШТЕНА ЦРКВА (из пећске околине) Лежи стара слика распетога Христа. Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, Самрт иста; Над главом ореол од кованог сребра.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада угледах како ми крв цури низ кошуљу, моју нову новцату кошуљу, док ми је лице било сво у крви, песку и прашини.
Лежи он крвав, изгужван, жут, стење, превија се. Из косе му цури крв, црно празнично одело све у прашини, опанцима изгажено. — Шта је ово? — пита полиција — ко уби човека?
Обрео се св. Петар над маслинама, натукао капуљачу на главу и све му цури киша низ њега у млазевима, кад му се уједанпут учини како међу тим маслинама, мокрим до сржи, миче нешто баш као да су
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
К. превуку женско новорођенче, »да би била раденица« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 186). Кад девојке преду к., па у које цури пљувачка између прста, биће јој муж пијаница (іб., 148).
М. корен је лек од грознице (СЕЗ, 17, 558). Из корена м. нацеди се сок па се накапље у уво које цури (Караџић, З, 1901, 169). МАСЛИНА Оелбаум (олеа еуропаеа). Маслина, маслинка, уљика (Шулек; Софрић, 162). М.
Ћипико, Иво - Пауци
Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше. —Ево, овдје нам је ложница! — окрете се цури Раде и устави се код торине, па показа на колибицу покривену дебелим снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.
у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.
Земља суха, праши се и к'о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса. Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. — Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очију.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лица су им тамна од сока што цури низ њихове ужурбане браде, блистају им очице, циче од задовољства. Одједном осетим и сам неко голицаво лудо струјање
Понестаје ми дах, зној ми с чела цури у очи и замагљује ми вид. Међу зубима ми густа лепљива пљувачка а непца сува и скорела.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! Не плаши се труда, муке, Нека с чела цури зној, Богато ће наплатити Увек честит пос'о твој. Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Твог оца, радника фабричког, с прстију цури смола А по мокрим плећима твог младића и тог вранца, У огледању крећу звездана кола.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сморне очи дижу и нагињу ведра, Просипа се вода и на гола недра, Почађала, цури... Врхови се жаре — Тихо вече шушти у гримизу свиле; Они кући иду, као сенке милê Путем, покрај гробља, уз јаблане
тврдим, све до пола дана, Провео је стари повијене шије, Још му са широка лица намрежгана И с руњава коша зној цури и лије. Покрај њега чесма оронула пљушти, И прах воде, сјајан као седеф сушти, С дугама се распе и на сунцу умре.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Таман цура на обалу дође, она стаде воду заватати, док ето ти од Авале Порче, божју помоћ цури називао; она њему помоћ приватила, па је цури Порча говорио: „Ој, бога ти, лијепа ђевојко, доват'дер ми воде у
дође, она стаде воду заватати, док ето ти од Авале Порче, божју помоћ цури називао; она њему помоћ приватила, па је цури Порча говорио: „Ој, бога ти, лијепа ђевојко, доват'дер ми воде у маштрави, да с' налијем студене водице!
дорату коњу од мејдана, па му дорат зечки поиграва, господара пјеном пребацује, оно ти је од курве копиле, оно ти је цури ђувегија, а на име од Задра Тодоре; три године био у Млецима, па оковô себе и дората, не море га сјећи оштра ђорда, ни
Мало Тодор кроз отоку иде, нађе Тодор на друму широку од Цетиње Бојичић-Алију и код њега Танковић-Османа, штоно јесте цури муштерија: оба држе преко крила диљке, држе добре коње за дизгене, код свакога по тридест Турака; њима Тодор добро
Једно бјеше цури муштерија од крајине Куна Хасан-ага, пак Марији књигу начинио, и у књизи овако говори: „О Маријо, секо Ђурковића, и ја
“ Треће бјеше цури муштерија а некакви Кудуз-Дел-Алија, и он Мари књигу оправио, овако је њојзи говорио: „О Маријо, секо Ђурковића, и ја
Но говори цури ђувеглија: „Ој пунице, ђевојачка мајко, или си је од злата салила? Или си је од сребра сковала? Или си је од сунца
Ја од чуда лијепе ђевојке, тј. зато што је девојка чудесно лепа. Но говори цури ђувегија, тј. цурин ђувегија (цури је посесивни датив). Најбољи је, најжешћијех јада, тј.
Ја од чуда лијепе ђевојке, тј. зато што је девојка чудесно лепа. Но говори цури ђувегија, тј. цурин ђувегија (цури је посесивни датив). Најбољи је, најжешћијех јада, тј. дар који ће Милићу задати највећи јад.