Употреба речи цурило у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

којом му се напунише и уста, он се дохвати трске, затим пања, на који га извукоше, свег улепљеног блатом што му је цурило са очију, из ушију, из носа.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Слуге га отуд извлаче и - „свег улепљеног блатом што му је цурило са очију, из ушију, из носа” - уносе га у Дафинину одају, и тако он доспева у њену ложницу пред кобну прељубу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности