Употреба речи цурио у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ноге су ме јако болеле, а са чела ми је цурио зној; био сам гладан, али од умора нисам могао ништа окусити до само воде, лепе, студене, планинске воде...

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

мрдао, жиле набрекле, чело мрштило, а полуотворена влажна уста блесаво зјапила, горња усна грчила и подрхтавала, зној цурио са образа и цело лице преображавало у неку ружну маску која је шмрктала кроз нос и кезила се гадно.

Милићевић, Вук - Беспуће

Видио се комад сивкастог неба. Грање је грозничаво дрхтало. Кроз оквир од прозора цурио је мали млаз воде у собу. — Да 'оће скоро да престане, — каза она тихо о пљуску, мислећи на нешто десето.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Е, ово је за приповист! Сви се чуђаху. Домало се врати Букар. Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата ни ватраљ иза паса! — А витеже! — вичу му другови. — Је ли ја?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Са коленима набијеним под брадама људи су се гушили у испарењу својих тела, лепили се један за другог и зној цурио у барама под њиховим ногама. И ту су га ружно псовали што им смета и не зна да се намести и шаптали су и јечали грозно.

Краков, Станислав - КРИЛА

Псовали су љутито, јер им је низ уморна плећа под сукненим оделом цурио зној, а тешки ранци су резали рамена. Најзад су за косом попадали од умора. Ту је било место за резерве.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

На његовом врату видела се велика рана... Глава му клону у страну. Крв је текла из његове ране и црвен поточић цурио низ камење. Прасак се разлеже свуда наоколо. Артиљерија наша све је жешће тукла и разносила њихове ровове.

Хвала! — рече, али се видело да је мислио на нешто друго. Двојица су једноме превијали руку. Другоме је са чела цурио млаз крви. — Иди, реци, нека сви дођу овамо — нареди одсечно командир. Био је замишљен и мрачан.

Са свих страна је севало, грмело, грувало... Са шлема је цурио поточић воде и сливао се низ леђа и врат. Осећали смо влагу по телу, и језа нас подухватала.

Ћипико, Иво - Пауци

И жао му што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном. А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности