Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...
— Станко!... Дете моје!... Сине моје!... Ја сам се с тобом шалио док си дете био!... Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!... Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!... Немој!...