Црњански, Милош - Сеобе 2
Док су Дробњаци, Васојевићи, Морачани, Пипери, Кучи, Цуце и Ћеклићи, чекали на вести о Василију, жељно, Василије је био потпао под невољу, јакоже и прочаја Сербија.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Сањари се најчешће о јуначком животу. Подсмевања и шале може се рећи да нема, изузевши унеколико два племена, Цуце и Пјешивце. А због тога их становништво осталих племена готово љутито назива „спрдачинама“.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Глас оде по пазару да је лијепа дјевојка јединица кнеза Драга и да је од дјетињства вјерена у Цуце. Отприлике двадесет корака према Црногорцима, сјеђаше на струци њеки Личан, бркат Приморац, лијепо одјевен.
— поврну Кићун. А, богами, ти си баница и бићеш ђегођ била! — И у Цуце! — дода Анђе смијући се. Изван Боке, пучина бјеше силно узрујана, те се водени брегови ломљаху о хриди Оштрога Рта,
Права Црна Гора има седам племена: Цетиње, Његуше, Ћеклиће, Бјелице, Чевљане, Цуце и Пјешивце. То је све Катунска нахија. Па онда имају нахије: Ријечка и Црмничка. То је све наблизу.
— Ама, зар не знаш да Цуце о другом чему и не мисле! — прихвати Цеклињанин. — За приповјест је колико један Цуца може појести!
Била два брата Цуце, па пошто се и млађи ожени, не слагаху се јетрве, те, као што обично бива, одлучише да се дијеле.
Кнез рече насамо Крстињи: — Хајде тој Стамени Мирковој, и реци јој нека смјеста отиде, или пошаље кога, у Цуце, брату Мирашу, нека буде овдје сјутра до подне! То од моје стране. — Што си наумио, чоче? — запита жена.
Кад се добро поодмакоше, Јанко стаде, предаде му јабуку и рече: — Хајде, Грубане, право у Цуце: нађи Станоја Мирашева, подај му ову јабуку и реци: „Ево ти шаље ову јабуку Јанко Ускок, као најстарији од подмлатка у
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сад почеше придолазити и други. Из Катунске нахије, најпрви дођоше Његуши, па: Чевљани, Цуце и Бјелице, Загарчанин један и један Ћеклић.
Смијешан је тај придјев и по себи кад се примијени на Цуце и Бјелице који су сами — гребен. „Ајте не засмијавајте ме, но улазите!“ рече ђакон Иво, тобож оштро.
“ он ће. „Хо-хо-хо! чујете ли љуђи, ђе се стани Обилићев траг!?“ „Е, да није у Озриниће, може бити да би у Цуце!“ примјети Озринић. У то посједаше и замукоше, јер Милица бјеше донијела ракију.
Сад опет настаде кратка почивка, те се још једном обредише ракијом. Али залуду бјеше сердар одврнуо јуриш са Цуце. Медик, паприка љута, устријеми се прво да му се свети. „Дану, причај још што о Црмничанима, чоче!
) Божије око! Дабогда ти — рече — и то друго испало, кад је тако слатко!“ „Били два Цуце, па се стали дијелити“, поче онај. „Шта ће да дијеле, ками, до оне куће и авлије, И нешто прљужине. Добро! То треише.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Цуцкиња — жена из црногорског племена Цуце чавао — гвоздени клин чадор — шатор чаир — ливада чакараст — плавоок чалма — комад материје коју Турци обавијају