Сремац, Стеван - ПРОЗА
оставила ме је пре неког времена слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјел била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот. Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, тј.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дођу, узму. Да отворе — но како без кључа? Зграбе од стрâ цјел' са собом, побјегну без луча. Кад обију — све се презну од дјетиње стр'јеле —, Брже-боље да читају, пјесне си подјеле.
Ти увидиш что все сујета, ти усмотриш что и тебје в скорости настојит мрачни гроб. Бљуди совјест, то цјел и невредим остајеши, и не будет ти мрачни гроб но светлаја палата. Ранч, с. р.