Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Раније, док сам се сматрао јединцем, осјећао сам се потпун, цјелокупна јединка. Сад, као да сам се нашао некако осиромашен, као да сам само дио себе, док су остали дијелови расути по
Та што ће јој то, брате драги! Зар јој није довољан онај један таленат, и зар није у њему цјелокупна она? Имао сам отприлике исти утисак као кад би за какво велико сликарско дјело запитали да ли, поред тога, има под
текст не треба никакве интеграције или надопуне, да су она и без „сценске реализације” потпуно реализирана, у себи цјелокупна, сама себи довољна, до краја доречена.