Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Проклет био и ко те родио! Рана те допала гдје ти мелем не требовао! Рђа те претуцала, као чавао на путу! Сачувао те бог као јаје с тавана! Све ти црно, а очи бијеле! Смеле те најтеже мађије!
Од руке му ништа не родило! Понео га ђаво на рогове! Пропао се на њега Содом и Гомор! Рђа га убила као чавао на путу! Рђом кап’о док му је кољена! Своју дјецу на огањ некâ! Сува га муња покосила!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад се к. побере и повеша да суши, треба под прву вешаницу метнути чавао, па онда неће никад досађивати тице ни мишеви (ЗНЖОЈС, 19, 210). Нарочито су важне враџбине у корист к. приликом сетве.
Тиква. Т. се употребљује за магично спутавање женских демона. Кад вештица »дигне млеко« крави, треба укуцати чавао у т. и осушити је на диму с огњишта: вештица ће »замакнути води« и мораће вратити млеко (Караџић, 3, 1901, 195).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Цуцкиња — жена из црногорског племена Цуце чавао — гвоздени клин чадор — шатор чаир — ливада чакараст — плавоок чалма — комад материје коју Турци обавијају око