Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сад слушкиња наша бист, дала с нам под пету. И сви моји пророци славу возљубили, с чадми моји у ропству мене оставили; добро опшче презрјевше, преко мене гледе, само о том пекут се да славу насљеде.
Вожди моји пали, Царије и књази, Бен в друг возридали, Скончали сја блази: Преселих еја в страни С чадми разогнани. Лишена покоја Појдох во јазики, Проливаја слези; В чуждаго владики Дах сја в власт и стези: Иго