Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Митрополит Стратимировић пошље нам као чадор цркву војену, и пошље сав окрут, као: антимис, путир и проче све за божествену литургију потребно.
Коњици около стоје, а ми са Карађорђем уђемо у чадор везиру на разговор. Катић толмачи. (Заборавио сам казати: ону ноћ, кад је везир на конак на Беле Воде дошао, све
Даду нам један чадор и дочекају као најбоље пријатеље. На питање паше зашто се бијемо, кажем, да се ми не бијемо с царем, но само са
” Човек весељак. Пређемо, и ја и Чупић, чекамо док нас зовнуше у један врло голем чадор. Кад тамо, седи шест паша, ту је и наш домаћин Сирчић, и више од двадесет капетана. Седе, а ми стојимо.
И тако међу њи̓ распра. Зовну мене и Чупића у пашин чадор. Седи паша, алај-бег, новски капетан Муста-бег и више Крајишника под чадором.
Те мој Иван и други. Што већма пада мрак, то они мене већма окружавају. Како дођемо у табор, мене у чадор, запалише свећу, и једнога побратима покрај мене, седи, а око чадора стража. Свуда седе Турци, пуше чибуке, а сви ћуте.
Свуда седе Турци, пуше чибуке, а сви ћуте. Чујем ја где се чибуци истресају, не видим кроз чадор. Зовнем мога Ивана, запитам: „Шта је то около?” Каже: „Има педесет Турака, седе око чадора, пуше и ћуте”.
„Кажи да ће Турци да ударе.” Поп Галоња оде, и тако све с пута уклоне. Зовну мене у чадор ̓алај-бега. Дођем, седи са њим мој поочим Муста-бег, новски капетан, оба пуше и ћуте.
Тако престаде спремање. Прође по сата, а њему дође опет ̓уја, повика: „Спремајте!” Брже обалише чадор. Ја опет покупим оно моје друштво и дођемо молити, од сваке руке доказивати да за њега није данас путовање, бар док
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох, доба је, чини јуриш свако! А ја засад још ћу ето 'вако. Нојца оде, а бели се зора, И бели се чадор до чадора; Два окола један према другом Пружила се оном равном дугом, Дугом, брате, дугом и широком, Једва би је
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Шарен чардак - блага сенка. Зашто Пава, а не Ленка? Сија ли то - о Господе! златан чадор иза воде или лебди, у чудима, стара кућа крај Будима?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
КЋИ КНЕЖЕВА ВЕЗЕ Што мужеви нису могли да спасу зар ја да спасавам? Јадан ли сам војвода под некрстов чадор изгнана немушта и сама!
Најзад, и он зажели да види Мурата неверног и сјајног, пушта да га пред његов чадор воде и задивљено гледа тог азијског пастира мишица двоструких и коже ко печена земља: ту се препознају два јунака
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кô белћим: ја сам геренал, а за мном иде баталијун... табор војске. А ударио сам по гори барјаке и оставио разапет чадор, нек виде Мајданци да баш иде за мном војска, а ја кô гереналина напријед измакô.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
и снажне као отац. Димитрије Умире један по један. Смрт се увукла у манастир, угњездила се овде, поставила свој чадор у средини дворишта, баш под липом где смо за срећних и мирних дана, с пролећа у мају и јуну, седели, ленчарили, доконо
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
изузетно јаких места ове врсте: растанак Хекторов са Андромахом, Ахилова туга за Патроклом, Пријамов долазак у Ахилов чадор, Одисејев сусрет с мајком у подземном свету.
да га нађе, Спушти с' бане ка води Ситници, на једно је чудо нагазио: на обали до воде Ситнице један зелен ту бијаше чадор; широк чадор поле притиснуо, на чадору од злата јабука, она сија како јарко сунце; пред чадором побијено копље, а за
с' бане ка води Ситници, на једно је чудо нагазио: на обали до воде Ситнице један зелен ту бијаше чадор; широк чадор поле притиснуо, на чадору од злата јабука, она сија како јарко сунце; пред чадором побијено копље, а за копље вранац
Кад то виђе Страхинићу бане, прохесапи и умом премисли: баш је чадор силна Влах-Алије, те ђогина коња пригоњаше, копље јунак скиде са рамена, те чадору врата отворио а да види ко је под
Виђе везир, па доказа цару ја какав сам јунак за мегдана; ођеде ме цареви везире, ођеде ме и чадор ми даде; цар ми даде од мегдана вранца, и даде ми свијетло оруже; потписа ме цареви везире да сам војник цару довијека.
А што питаш и разбираш, бане, за Турчина силна Влах-Алију, он је бијел чадор разапео на Голечу, високој планини; тек ти хоћу, бане, проговорит: јаши ђога, бјежи из Косова, ел ћеш, бане, погинути
Мурат пао на Мазгит на поље, уватио и Лаб и Ситницу“. Још га пита Милош Обилићу: „Ја Иване, мио побратиме, ђе је чадор силног цар-Мурата? Ја сам ти се кнезу затекао да закољем турског цар-Мурата, да му станем ногом под гр'оце“.
Ал' говори Косанчић Иване: „Да луд ти си, мио побратиме! Ђе је чадор силног цар-Мурата, усред турског силна таобора, да ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба ведрога, перје меса
припаса сабљу оковану, па опреми сиву бедевију: потеже јој седмере колане, заузда је уздом позлаћеном, па привеза чадор у теркију, и са стране тешку топузину; кобили се на рамена баци, па упрти копље убојито, оде право бијелу Стамболу.
широко поље притискоше: коњ до коња, јунак до јунака, бојна копља како чарна гора, а барјаци како и облаци, разапе се чадор до чадора, под чадоре красне поглавице, дан данише, пак и заноћише.
се очи отимаху на кићене у пољу сватове: није шала, није шуркулија, од Жабљака до Цетиње воде ударен је чадор до чадора, коњ до коња, јунак до јунака, бојна копља како гора чарна, а барјаци како и облаци.
Што с’, сестрићу, јутрос уранио? Што с’ у пољу чадор оставио, и у пољу кићене сватове? Што ли си се, сине, намрдио? У образ си сјетно, невесело: каж’ ујаку јутрос на