Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Он је зевао, с досадом га слушао и ниједном га није погледао. „Чакаранац мора до избора бити мртав! Чујеш ли, Никола?“ „Мртав човек није и побеђен.
Није ваљда он, није, о, памети! Његов противник на. изборима, трговац и либерал Чакаранац, пружао му је руку и говорио: „Здраво, Аћиме!“ Нећеш више.
Тада је Чакаранац пошао ка вратима, али га је Аћим ухватио за рукав и посадио на своју столицу. „Седи да пијемо за наше измирење!
— Браћо, убијен је Чакаранац! — љутито рече да би смрскао мук, и клону уза сама врата. У глави му звекну реза, шкргутну катанац и по мозгу засекоше
Скини тај капут. Сигурно ти га је таст купио. — О каквом се то убиству говори по вароши? — Чакаранац је мртав. — И то ће ићи на душу мога оца — снужди се Вукашин. — Он је штампао плакат о твојој женидби.