Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Рука је чупала нож из каније и споро га заривала у Чакаранца. Али, само у мислима, и то првим, које се брзо скрише у најзабитији угао свести, одступајући пред другима: „Ико, ја
Аћим зажмури и кроз трепавице виде удаљеног и смањеног Чакаранца, није већи од чворка, згрушана кап крви... — и тиме се против мене служите, Ви, полицајци! — Аћим не верује.