Ћипико, Иво - Пауци
А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. — Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.
Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. — А ни вам боље било у свиту? — У свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе.
Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш. Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође. Ја сам примишља... Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!
Мучим се како ћу чакод заштедит', па да ми се повратити. Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту