Употреба речи чалмом у књижевним делима


Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, | дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Мичу се грају, нукају се да налазе, али се тај грунак не расипље док се не начме. Један обавија главу чалмом, вјеша дугу пушку о раме, огрће се струком, пуни симсију, креше огњилом — а то све наелак, без треме, као да је у

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

О, знам их ја! Та зар сам мало од њих трпео?... А онај онде што је са чалмом Збрчкано чело скрио лукаво, То је Салија!... Све крволоци!... Од сваког скота много грознији!...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

злобну за одмашчење, Как' лав разјарен зелени лети в лес, На распутице, планине, в долине, За пленом својим, чалмом сјајном; Напада богате дворе бујно. Горд, себе вождом смелима представља; Тај час Марс проспе пламен над Сербијом.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Жлеб... Копривник се разметљиво шири, онда се постепено скупља, а врхови његови су у беласастој магли као чалмом обавијени. Паклен се скромно помаља, затим се горостасно извија и обнажен снежном белином крије се међу облацима.

Здепасти, али окретни, Французи, расположени увек за препирку и песму. Снажни Индуси, са чалмом око главе. Шкотланђани, у шареним и кратким сукњицама. Сенегалци са лицем црним као ноћ.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности