Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И страшно ћутање натписа са стене, Што поста нечитљив? И проклетство немо Речи, што сад чаме, непротумачене? Тугу траве путем куд сад не идемо? Ко зна плач идола под земљом? Ко знаде Клетву молитава замуклих?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А на њему, горе, чаме старе новине, тегле, боце с парадајзом, разне кутије, неколико трулих јабука и шта ти још не стоји горе покривено
Милићевић, Вук - Беспуће
Он је осјећао толико терета на себи; сиве, оловне чаме која је била страшна, јер је била непомична и грозна, јер је била неисказана и немилосрдна, јер се није мијењала,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Али зар им ни ја не дам мира више? Склоњене од беде сред мртвога дола, Склоњене од чаме, од влаге и кише, Ја видех да их тежак немир поче Да нагриза — ту где влада смрти стега, Где хумке смис’о живота
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Опрости што ћу отићи! — шапну. — Много је дрвећа у чијим стаблима чаме заробљени патуљци, птице и цвеће! — дечак се још једном с поштовањем поклони мајци, узе свој резбарски нож и пође низ
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
коње који су се пушили и мокре дизгине и руке погуреног у таљигама сељака под капуљачом; па бескрајно дуге зимске ноћи чаме, док је господин Леђенски прекраћивао време коцком у кафани, а она се превијала, сагоревала у грчевима, чезнула до
привлачнији, људскији од оног грозног, очајног грицкања хладне смрти, умирања од досаде, од оне јадне труле и гнојаве чаме прошлости.
Ти мораш, ето кажем ти просто, ти се мораш мало отрести, размрдати, ослободити оне грозне, убиствене чаме. Свакога дана кад се вратим, после заморнога посла, мени се срце цепа кад те гледам утучену, сломљену, снуждену, као
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Школске теке и сликовнице дјетета умрлог у спазмусима менингитиса у неком мемљивом заводу деценијама чаме заковане у сандучићима, у прашини и паучини поткровља; предати их доброј свеспасавајућој ватри која поштеђује од
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Последњи је час. — А морал?... Како се држе војници? — Како?... Душа је замрла. У људима као да је нешто прегорело. Чаме у рововима мислећи на своје, и гину... Лука се врати. Тада баш груну хаубица. — А-ух!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
по дану и у зимној ноћи, Рекао бих да немају моћи (Нит, тко збори, нит’ пије, нит’ једе), Већ ти тако непрестано чаме Замишљени, намрђени, ружни, Укочени, заслепљени, тужни, Као да су све авети саме.
а Боројевић је певао: Шта ли ћемо без новаца код трулог кромпира, Жито скупо, снег на прагу, пакост не да мира, Музе чаме, ревност спава, народност се тужи, Све што мене окружава, све то са мном тужи.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
јечи тартар и кад бакар бљује; Верујем у час и погрде саме, Кад ми у лице смеје се и пљује, Верујем себи у часове чаме. Молитвом, коју мој Бог само чује, Дижем се изнад луциферског беса, Чаробних мага и сатирског плеса.
Та свечаност пуна чаробности неке Тако је далеко — пуна чаме гнусне. Он немарно дише мирис младе смреке И с досадом гризе испуцале усне.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
још Плін. НХ, 22, 71). Чењеве од з. носе уза се као предохрану од чаме, грознице, и од »сваке немоћи« (ібид. Упор. и Плин.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
27 Ти најдуже си ме верно Волела, бринућ се за ме; Сред моје беде. и чаме Ти си ме тешила смерно. Ти ме у данима мутним Опскрби пићем и јелом, Новцем, рубљем, оделом, И најзад, и листом