Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Него теке једна нам је исто то наша храна стојећи нам и чамећи на земљи покрај путова и живући по ових јама харамијских у гробу, бавећи нам се где с којом уграбљеном овцом којано
Не о једном хлебу живи се човек. Што ли се светујеш о туђој каквој смрти, а не гледаш где твоја за вратом ти чамећи стоји и згоду мотри! Пре невоље се од зла лечи. Докле на тихом времену плаваш дотле лађу чувај.
Више празно трга и вуче напоље пак увечер или у мркло доби, кад му се већ и досади чамећи и звирећи у воду, пође да иде кући, а још очекује еда што, и изненада теке бежећу ваздан испред њега по добрачку рибу
И посади њих испред виноградских врата да пударују, и оде к своме дому, а ти пудари онде [остадоше] за много доби чамећи и седећи. Дотле виноград сазре и воће свако једно за другим придоспева те излази од њега леп мирис.