Дучић, Јован - ПЕСМЕ
опијени већ од прве чаше, У екстази звука и сјаја што плине — Пружићете бразду да свирепо мине Њивом, где још чами зимско зрно наше.
мисао моја очарана; Символ свих таштина поразан и леден, А ти не постојиш нит си постојала; Рођена у мојој тишини и чами, На сунцу мог срца ти си само сјала: Јер све што љубимо створили смо сами.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович није знао, није ни могао знати, колико робова, и колико његових сународника чами, тамо горе, иза решетака. О томе се причало, у Бечу, у Енгелбирти, па и у Темишвару, међу официрима, много штошта –
Милићевић, Вук - Беспуће
Па послије разговора, он је опет постајао стари и пуштао се са уживањем својој чами, не трудећи се да даје мислима извјестан правац; мрзило га да се обмањуј е.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
У дубине морске тами многа капља тужно чами, вал је зове, зрак је мами, свака рада да се диже те да стиже сунцу ближе.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Шта је било, наша стара машина за прање веша жели да се убаци у друштво! Досадило јој да чами у купатилу, шта ли? Зажелела се конверзације. Иначе, зове се „Зануси“.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У кавезу плача остаће да чами смањени образ царскога града. Пустите драгуљске одоре да падну о госпе, и перјем застрите наготу пре но што вас на
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због нене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...
и ваздан других ствари... Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чамотиња и туга продиру у душу... И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
За дрво везана улична вага — Ко човек кад га изда снага, Ко човек који ћутке страда — Чами, згрбљена — путник с ранцем Који је застао да пије воде...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
до вечерњих звона; вечерња би се брзо свршила као за опкладу; вечера је увијек била лоше зготовљена, јер у опћој чами и шјор-Грго почео тражити утјехе у чашици, „што јест грих, али јопет није такав да се не може откајати“, као што он
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Спомени давни тиште, тиште, И с њима век се чами. ...Јеца и плаче давних дана Поспана, болна, и лагана, Јеца и плаче у тој тами, К'о глухи жубор суза сами', Далеке
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Још се и данас понекад упитам: збиља, како је завршило? Можда његова осакаћена олупина још чами у мраку какве магазе, можда се његова расута уда још повлаче по тавану „Старе опћине”?
Без наше заслуге и без наше кривице ми смо њихови робови или њихови усрећеници. Негдје дубоко у нама чами окован и слијеп неко, али на један дубљи начин мудар, мудрији од нас, и он као да по некаквим својим нама незнаним
А младо је вино остајало да чами заробљено у мраку бачава, као у лијесу. За зимских сунчаних дана опет смо долазили.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Отвори семенку у којој нежно чами Заборављено пролеће. Отвори Камен што прећута звезде својој тами. Отвори пут птици, човеку и зори.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
проћи ни пет дана да се мном облада; Да питома тако буде, да ју свирјел мами, И кол'ко год јогунастој узбуде се чами.
па и срца снаге, С опсенљивим чин’ма, Да на јави, к’о кад смртно спава, Са очију дремежа не стреса, Већ да жмире чами у немару Чекајући шта ћеш му да пружиш: Пред очима стог си ми крвава.
” А ти с твојим варљивим ласкањем у вечној нас задржаваш чами, Да озбиљски корачит не смемо: Њиве су нам зарасле у трње, Дивјакиње расту без калема, По ливада чкаљ с дикицом
! Брат још зове, — он презре га И с вилама у двор бега... У светлости и у тами Радивој пред двором чами. Болови му груди стисли, На спасење брата мисли.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Она зове свог драгана што у тврдој кули чами, И песма се болно хори по вечерњој тихој тами И песма се болно хори и болнији гласак бива, Ал' на њене сетне гласе
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли чудо што се за ледник закачио? Што Капљица остаде да чами у прозирној санти леда? Ко би знао да ли би из ње икада и изашла да нема људи који освајају врхове планина.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ти не знаш да преда мном сада Ноћ друга стоји, пуста, и у чами, С развалинама... Изнад глуха града Свуд слепи миши круже, и у тами Буљина буче...
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
значе Цео живот преиначе Из корена Мак у штрудли То је јасно Не делује громогласно Ал без мака шта ће тесто Чами горко кисне често Пусто му је Једно зрно Евидентно Чак делује доста штетно Ал кад роди много страшно Све завеје
Онај најдражи неко БИЛО ЈЕДНО ТУЖНО МОРЕ Било једно тужно море Вода доле небо горе А у води испод пене У самоћи чами вене Једна мала бела шкољка Једна ружа без пупољка Био један тужни алас Мрачан као мрачни талас Срце му је хтело
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Једноме даш, а стотину их с кривдом занесеш. [Лебди] ка штк над птићи. Благо му у хрпа скупљено лежи те чами стрепљећи над њим, ка на ваздуху упролеће птица тресигаћа што се тресе.