Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
) да награди труд: шлем да ти напуни као ноћни суд. 8. После педесет година (цветања или мрења? година тешких чамотиња? увирања ил врења?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба... Чамотиња и туга продиру у душу...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И слика не беше ни најмање ружичасте боје. Село је било, тако рећи, на рубу пропасти! Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Природа је моја таква, весела, А брдска ми чамотиња пресела, И гађењем испунило село ме: Ја бих хтела Београду беломе!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
увелом бурјану, сијају ластари на дрвећу или њиха ветар врхове јасика; и зажмури, па га тек обузме нека чудна туга, и чамотиња, нешто и мило и болно, и све као неодређена чежња, лака као пара над ливадама, подрхтава однекуд и доноси му непознате
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
с Кулом уздиже изнад густих сивих повесама магле која је лепљива као тесто те приања по земљи и оголелом дрвећу. Чамотиња ме стисла, у грудима ми тескоба. Не знам за што бих се закачила. Празно, празно мрцварење. Дани дуги као године.