Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Обоје стоје тако и с неком као родитељском милотом гледају гушчиће који се гурају и падају на тртице око чанка с кашом. — А где је мати? — запитаће поп Спира. — Ено је код краве.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
моје крпице Врати кад ти лепо кажем 2 Слушај ти чудо Скини ту мараму белу Знамо се С тобом се од малих ногу Из истог чанка сркало У истој постељи спавало С тобом злооки ножу По кривом свету ходало С тобом гујо под кошуљом Чујеш ти
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка. А, ’ајд’ погоди: ко је то? Дете устало. Ћути па га само гледа. — Но, шта је, ко је то? Реци само слободно!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— препада се она. И ма да зна да то није истина, већ да се шале, ипак иде до свакога, пита га, пробира му из чанка најбоље и нуди га, куми да једе, окуси. А она? — Заситила се од готвења. И не може ништа.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ а ђаво му онда из зида одговори: „Анатемате тебе и твојијех ђака! јер то ни ја досад нијесам виђео!“ Из (пре-)пуна чанка није греота одсркнути (тј. где има доста, оданде није греота украсти!).
“; онда архимандрит рекне: „Ваистину, из препуна чанка није гријота одсркнути, само не дирај у сиротињско, и немој на близу, да се не осрамотимо“.
из ергеле онога истог манастира, и доведе га кријући, те пише архимандриту, уверавајући га да је баш из препуна чанка, и да се не боји да ће га ко познати.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И Младен једе као што треба. Ни мало, ни много. Умерено. Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
СВИ СУ ЧАНЦИ ПРАЗНИ Тако заспи, месече, Над топлом супом детињства: Из мене ће прелити туга довече, Као из чанка младог животињства.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Отрове своје прогута ка курјак замотат бријач. А кад прогуну, онда прозна што је лакомо прогутао. Од празна чанка и бокала, празне душе, што је хвајда? Е да може топљеник здраво широку воду препливати?
то како доиста право преузет сам со тога страхом, нити да желим тога наданога ни примати се господства, ни пак пуна чанка превраћати кад се даје и намеће се; није лепо ни добру пристало одривати.