Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У овој ноћи сви су чанкови празни никакво поткреплење! Стресох са себе чедност, Стресох са себе поштење; Ни једне фикс-идеје.
Но у овој ноћи сви су чанкови без дна: где исцедити то врење! У јутро су опет чанкови празни; никакво оснажење. То притицала је брига из
Но у овој ноћи сви су чанкови без дна: где исцедити то врење! У јутро су опет чанкови празни; никакво оснажење. То притицала је брига из матере Кроз дубину тањирног круга, И сав ће, сав ће склад да
У овој ноћи сви су чанкови празни, У овој ноћи ни једне фикс идеје, Одвратићемо главе. Будва, 23. ВИИ 1922. НОЋ ПАРИЗА (СА ПОСЛЕДЊЕГ СНИМКА