Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А капетан скинуо јеменије, па, у белим чарапама у које је капетаница вешто уплела два-три црвена или плава листића, прекрстио ноге, па се посадио насред сеџадета и,
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Жена, коју сте некада могли да видите како хода поред Тисе у разнобојним чарапама, гледала је сада из оквира неког медаљона.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Госпожа Дафина, на једној високој столици, под којом су се виделе њене снажне ноге, у неранџастим чарапама и златним папучама, седела је наслоњена о прозор.
његове чудновато одевене слуге, па и њега самог, као неког пашу, ма само за тренут, у његовим свиленим појасима, белим чарапама, са његовим златним копчама и везовима, са бројаницама, чудним, жутим очима и пљоснатим носем, његовом кошчатом руком,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
младожењине куће прими мало мушко дете од свекрве, пренесе га по простртој поњави преко кућног прага, а онда га дарује чарапама /или опанцима/ и новцем.) Смисао обичаја је јасан: да невеста у свој нови дом донесе сина.
Родитељи дарују кума најчешће кошуљом, пешкиром и чарапама, а бабици обично дају чарапе.⁷⁶ НАДЕВАЊЕ ЛИЧНОГ ИМЕНА Давање личног имена детету јесте кључни магијско-религијски
Мајка дарује кума кошуљом, а остале званице чарапама и пешкиром. После тога настаје гозба, и весеље траје до касно у ноћ.
Милићевић, Вук - Беспуће
сељаци и сељакиње у бијело с кошарама на глави: сељакиње с тробојкама у коси, кратким кошуљама до кољена и бијелим чарапама; сељаци с малим шеширићима, налик на печурке, у тијесним капутима од бијеле чоје с гајтанима.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје. И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово? Није коме је речено, већ коме је суђено. Исто к’о и твоје!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
с онога кревеца, изнебуха, попут опруге, одскочи командант Миланчић и за трен се нађе пред сељаком, онако гологлав и у чарапама. — О, мајку ти твоју, а ја све мислио да нијеси ништа урадио, па ми те било жао што те толико туку!
Послије десетак минута, изгребан, гологлав и само у чарапама, Микан допуза уздуж зида до братова заклона. Јоваш је лежао наузнак, као да се одмара.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Мајка те зове! — И ти не гледајући на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.
себе, уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама. Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до нега велики, касапски нож.
Нема кад да папуче или нануле обује, већ онако, у неким старим, искрпљеним чарапама иде и гаца по блату и мокроти, што је свуда по кући.
Нарочито старци. Увијени у дугим, постављеним колијама и погрбљени, иду полако. Из ципела им се помаљају ноге у белим чарапама. Око врата беле им се исплетене јаке, „колири“. А на главама им велике, топле шубаре.
Седео је с прекрштеним ногама, потпуно обучен. Само бос, у новим, белим чарапама и огрнут неком старом, ваљда материном му, колијом. А остало — као да није болестан.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
— А где су простирке? ЉУБА: Сад се простирке не мећу. СТАНИЈА: Па како с чарапама? ЉУБА: Сад се више у чарапама не иде. СТАНИЈА (врти главом): Ко би ти најпре смео ући с папучама?
— А где су простирке? ЉУБА: Сад се простирке не мећу. СТАНИЈА: Па како с чарапама? ЉУБА: Сад се више у чарапама не иде. СТАНИЈА (врти главом): Ко би ти најпре смео ући с папучама? (Седне на канапе, па ђипи.) Куку, шта је ово?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Најзад, тридесет и седмог децембра, неко звони на моја врата. Ко је —- Нова година! У свиленим чарапама, лаковане ципелице у руци, крејон око очију размазан, конфете у коси, схватате, све као што треба, и још увек букет
Црњански, Милош - Лирика Итаке
После три недеље, седео сам крај прозора и по цео дан гледао тај чудни, лепи, завејани градић. Жуте боје на чарапама жена, плаве ћупе на прозорима, и црвени црепови развеселили би ме.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би: — Ох, ох!... курва Марија!... Тетка, чувши, брзо би истрчала.
још једнако свежег, обријаног влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...
Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети. Софка по његову гласу виде да је као љут. И осмехујући се, већ је знала зашта је.
је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.
Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче: — Софке, синко! Лепота и младост за време је.
— Ни ја не могу. И одскочи од Софке, усправи се. Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу. Да га као умилостиви, продужи Софка. — Срамота! Од другарица и света срамота ме, тато!
А он може! Он може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се,
Да огласим! Нека свет види! Нека свет чује! И устаде. — Нека свет чује! — говорио је идући, онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.
И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама. Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо: — Е, еј,
На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама. Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца. На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Летње јутро. МАРИЈА (на доксату намешта по миндерлуку јастуке, иде полако, у чарапама, ослушкује пред обојим вратима, тихо послује).
МАРИЈА (прстом на устима даје јој знак да не виче): Дошао! МАГДА (скинула нануле, у чарапама пење се на доксат тихо, љубећи се са снахом): Када? МАРИЈА Синоћ.
и ВЕЛА (истрче из кујне, доле: Софија носи међу прстима очишћене ципеле; Вела носи леген, ибрик и пешкир; пењу се у чарапама на чардак). МАРИЈА Па где сте, за Бога? СОФИЈА Па ту смо, нано. Не можемо од оних доле да се окренемо.
) НАЗА И ЗУЛФА (покупивши разбацан новац, беже лево, без лупе, у чарапама). Пауза. Кроз фијук ветрова чује се крик Зулфин: Аман газ...!, загушен шаком. Рзање коња, топот све даљи.
Деда Јовчо!... Хоћеш тамо, код ње, да те водимо? ЈОВЧА (укаљан како је уз пут падао, гологлав, у белим чарапама, неопасан, у кошуљи, како је од куће, из затвора, утекао; идући шлогиран, трупкајући и заносећи се, кркља и одобрава
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ходао је у чарапама по цигланом поду од врата до прозора с дрвеним решеткама, уплашено погледао на авлију и дуги низ соба под једним
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
рано ујутро, појавих се у Паризу, савремено одевен, у црном оделу, са кратким чакширама, високим чарапама, плитким ципелама, са троугластим шеширом на глави, а дугим штапом у руци.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Зар није тако? У оним везеним чарапама он је видео сву Србију. А ти си друго и ја сам друго, и онај тамо адвокат, на пример.
Затворен фијакер стајао је већ пред нашом кућом, а стари кочијаш, у дубоким чизмама и дугим шареним чарапама преко колена, у бунди и шубари до ушију, тапкао је поред коња који су нестрпљиво фркали и лупао шаку о шаку, пошто је
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Дојурио сам кући, позван телеграмом. Лежао је прекрижених руку, у бијелим кончаним чарапама. Без трунка ганућа, гледао сам у његов маркантни, енергични профил и медитирао откуд на мртвацу бркови увијек
У бјеласавим чарапама, раскречених ногу, покуша ићи двјема стазицама у исти мах. Види, може се и то! Тад извуче лисницу с легитимацијом и с
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
обула му нове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама. Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
големаша, пред којим варош стрепи, постаје суманути, божји човек што по махалама иде „у папучама и белим чарапама”, а варош му се из прикрајка подсмева.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарапама. Више њега види се како се бели кћи му, Јованка. Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело.
Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као на разговор, а управо на
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ено је невиност, на пример, са кратким сукњицама више колена, са ажур-чарапама кроз које се виде румени листови, у провидној хаљини која јој оцртава све чаробне угибе на телу и са деколтеом из