Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Главе обадве метне Фочић више себе на чардак. То је било јануарија 23. пред вече 1804. године. Њи̓ова тела стајала су око 80 фати ниже ћуприје на пољицу до
Кад смо Грабовцу дошли, хтедоше да запале хан тј. турску кућу; но бијаше близу један чардак пун кукуруза, те ја једва одбраним да не запале хан, јер би и чардак изгорео, а ̓ране нам треба.
турску кућу; но бијаше близу један чардак пун кукуруза, те ја једва одбраним да не запале хан, јер би и чардак изгорео, а ̓ране нам треба. Одатле пођемо у Љубинић на конак. Док ја тамо дођем, а брзокоњици све попалили.
године), но Живковић не бејаше донео, џебану. Пређем на бољевачки чардак, где ми дође неки обрлајтнант, који је на кордону; он је римског вероисповеданија, али је препун човекољубија и
Ништа то; ја не смем да се усудим. Одем у Забрежје, и кажем да ћу чекати Живковића, и сутра ћу опет на чардак прећи. Ону ноћ дође мени писмо од Грбовића, и од наши̓ буљубаша, да су Турци ону ноћ, кад сам ја отишао, побегли из
Ја онако радостан пређем на чардак бољевачки. Дође лајтнант и поп Јаков, парох бољевачки, са кочијама; ја се поче̓ хвалити и казивати, како су Турци ону
године, поборавио сам датуме. Сутра однесем писма на чардак. Дође ми лајтнант и поп Јаков, донеше ми црвеног воска; ја прочитам моје јадно просто прошеније, а лајтнант: „Ето
Шта сам ја на Шанцу радио, док је горе стриц отишао и тукао се с Турцима — Ми смо од пре често одлазили на кленачки чардак пословима; а тако су и шабачки Турци долазили куповати што им треба.
да и ортак покојнога Милана Обреновића, поручи да војвода Милош Обреновић, што пређе може, на кленачки према Шапцу чардак дође: „Имам му нешто важно казати”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Одиста? — Богами јест! Ја сам још пре сунца поранила. Видим нема коња за вајатом. Попнем се полако на чардак, провирим... Нема ни попа ни оног другог. Јамачно су отишли зором. — Што му драго — рече Бошко и насмеху се.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
али не! Нећу баш ништа! Дакле, ватра се брзо опазила у магази. Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.
Ја видим како испод бабина рукава кану кап и блесну спрам месечине. — Па зар си заборавио на чардак пун шишарке? — Пун је! — каже отац гласом меканим као свила, а рукав превуче преко очију и спусти руку.
А кроз летве од чардака у суседној авлији цакли се једно око. Тај је чардак Ненада Ђерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу. Онај исти коме учитељ рече да је марва.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Багремови су били цео тај форпост зарасли. Мало даље од улаза, на утрини, био је подигнут један чардак, ни на небу, ни на земљи, са доксатом, на који се ишло степеницама од чамових дасака, а са пушкарницама, у висини,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
поређани да образују квадрат или правоугаоник са заједничким „двором“ или „авлијом“, усред које је висока агина кућа, чардак, са кога он надгледа сабирање летине. Овај се облик чифлука ретко јавља изван јужномакедонског варијетета.
Уз рђаве степенице пењемо се на исти онакав чардак какав је код свих кућа подримскога варијетета, и из њега се улази у „кућу“, кадшто и у собу. У кући много чега нема.
— Карактеристичан је „чардак“ уз горњи спрат, као велики балкон дуж целе предње стране кућне. И он је махом прљав и у нереду.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Јунак и у нашим народним бајкама јесте по правилу најмлађи, трећи син („Баш Челик“, „Чардак ни на небу ни на земљи“, „Златна јабука и девет пауница“ итд.).
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
по угледу на народне песме, и тако је испеван и Лијек јарости турске, и доцније издани спевови Кула Ђуришића и Чардак Алексића (Беч, 1850).
Сремац, Стеван - ПРОЗА
и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи. А није тражио ни реграцију од ђака.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лица се љубе, а сестра њему говори: — Хајде, брате, са мном на чардак.
Кад изићу на чардак онда царевић стане питати сестру своју ко је њен чоек за кога се она удала, а она му одговори: — Ја сам се — вели —
Онда Стојша изиђе на змајев чардак па легне у хлад, а дворани кад виде шта учини, стану му говорити да бежи: — Бежи, јуначе, куд те двоје очи воде, док
Дворани изићу на чардак к Стојши па му кажу шта вели змај, а Стојша се осече на њих: — Идите кажите змају, ако му је жао зеца, нека ми изиђе
Кад они то кажу змају, а змај цикне, све ватра сипа из њега, па полети на чардак, а Стојша га дочека па се понеси: нити се Стојша даје оборити, нити може змаја да обори: најпосле рече Стојша змају:
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Отиснуто са површи о бокал се вече скрши, па се дигне, расталаса као жито које класа. Шарен чардак - блага сенка. Зашто Пава, а не Ленка? Сија ли то - о Господе!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
19 ОДГОНЕТЉАЈИ. 27 СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ 34 СЛАВНОМЕ НИЈЕМЦУ ЈАКОВУ ГРИМУ 35 ПРЕДГОВОР 37 1. МЕЂЕДОВИЋ. 40 2. ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ. 43 З. НЕМУШТИ ЈЕЗИК. 45 4. ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА. 47 5. СТОЈША И МЛАДЕН. 52 6.
(Два новца) слушао сам у Новом саду од једног просјака, пак сам је послије писао; 2. (Чардак ни на небу ни на земљи) написао ми је у Берлину 1844 године кнез Михаило М.
” — И на част вам лаж. 2. ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ. Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кафезу хранио и чувао као очи у
По дугоме путовању наиђу на један чардак, који нити је на небу ни на земљи. Дошавши онђе, помисле да не ће у ономе чардаку бити њихова сестра, па се одмах
коњске да окроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стријелу, да пусте одоздо стријелу из лука да се добро за чардак прихвати, како би се уз њу пети могли.
онда најмлађи закоље свога, од коже његове окроји опуту, један крај од ње веже за стријелу, пак је пусти из лука у чардак. Кад дође да се пењу уз опуту, опет најстарији и средњи не шћедну се пети, него се попне најмлађи.
те свога брата, младожењу, удари мало буздованом у леђа да се одмах с коња преметнуо, па онда одлети опет натраг у чардак.
Онда Стојша изиђе на змајев чардак па легне у хлад, а дворани кад виде шта учини, стану му говорити да бежи: „Бежи, јуначе, куд те двоје очи воде, док
” Дворани изиђу на чардак к Стојши па му кажу шта вели змај, а Стојша се осече на њих: „Идите кажите змају, ако му је жао зеца, нека ми изиђе на
” Кад они то кажу змају, а змај цикне, све ватра сипа из њега, па по- | лети с на 44 чардак, а Стојша га дочека, па се понеси: нити се Стојша даје оборити, нити може змаја да обори; најпосле рече Стојша змају:
погледа и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лице се љубе, а сестра њему говори: „Хајде, брате, са мном на чардак.
“ Кад изиђу на чардак, онда царевић стане питати | сестру своју, ко је њен чоек за кога се она удала, а она му одговори: „Ја сам се“ вели
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
из кујне, доле: Софија носи међу прстима очишћене ципеле; Вела носи леген, ибрик и пешкир; пењу се у чарапама на чардак). МАРИЈА Па где сте, за Бога? СОФИЈА Па ту смо, нано. Не можемо од оних доле да се окренемо. Већ се сви искупили.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ОД СМРТИ 2 СОЛДАТ И СМРТ 8 БЕСМРТНИ СТАРАЦ 11 НЕМУШТИ ЈЕЗИК 15 ЧУДОТВОРНИ ПРСТЕН 19 ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА 28 ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ 38 АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН 40 АЛА 46 ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА 49 БАШ-ЧЕЛИК 54 СТАРАЦ ПРЕВАРИО ДИВОВЕ 70 ОЧЕВ
Онда царица уседне на овога коња, и тако отиду сретно у њезино царство и онде остану царујући до свога века. ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кафезу хранио и чувао као очи у глави.
По дугоме путовању наиђу на један чардак, који нити је на небу ни на земљи. Дошавши онђе, помисле да неће у ономе чардаку бити њихова сестра, па се одмах стану
коњске да окроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стријелу, да пусте одоздо стријелу из лука да се добро за чардак прихвати, како би се уз њу пети могли.
онда најмлађи закоље свога, од коже његове окроји опуту, један крај од ње веже за стријелу, пак је пусти из лука у чардак. Кад дође да се пење уз опуту, опет најстарији и средњи не шћедну се пети, него се попне најмлађи.
те свога брата, младожењу, удари мало бузованом у леђа, да се одмах с коња преметнуо, па онда одлети опет натраг у чардак.
и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лица се љубе, а сестра њему говори: — Хајде, брате, са мном на чардак.
Кад изиђу на чардак, онда царевић стане питати сестру своју ко је њен чоек за кога се она удала, а она му одговори: — Ја сам се — вели —
а оно нема него само шест људи за њим, па и они сви иду лагано и нешто премишљају; а кад сиромашак стигне пред Јеринин чардак и види је како стоји на чардаку сва у суву злату, а огрнула се ћурком од свиле и златом извезеним, а око ње дворкиње,
Спрам ледине бијаше један поголем чардак, а на чардаку једна богата хаџиница. Кад хаџиница опази Бошњу гдје онако немилице пуши дуван, рећи ће сама себи:
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
седи, Младен би се одмах досетио шта је посреди, али тамо није улазио, госта није поздрављао, него се одмах пео на чардак (горњи спрат).
Као што је познато, уосталом, куће су тако и биле грађене. У роману Газда Младен: „То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкоњен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело[. . . ]”.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени
горњи спрат који, опкољен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.
Двориште бљештало. По башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио. И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Прилично времена прође докле се разабра мало и к себи забуњен дође. Он виде да није вајат но чардак на коме лежи, Осети некакву студен, а кожа чисто се јежи; И глава тешка му здраво.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Половин човек бидна! И још к’д њу чујем, њојну песму и њојно грло — ете, дори пупак ме заболи. (Пење се на чардак. Бесно Салчету): Салче, стара ђидијо, мори! Видиш ли? А »наше« к’д беше? К’д ми овакој млади и убави бесмо?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Скочи Марко на ноге лагане, обрну се и два и три пута, сав се чардак из темеља тресе; па потеже сабљу зарђалу, ману сабљом здесна налијево, те он Мини одсијече главу, па повика из грла
клин чадор — шатор чаир — ливада чакараст — плавоок чалма — комад материје коју Турци обавијају око главе чардак — горњи спрат зграде; зграда на четири стуба; кућа уопште чарни — црни чаршија — трг, пијаца чатали-јулар — рачваст
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СТРАХА ИЛИ ЦРНО ОГЛЕДАЛО 399 БОГ СТРАХА 401 ПАХОРСКИ БОГ СЕ СРДИ 403 ПРОРОК ГОВОРИ 404 У ВОЋЊАКУ ОБРАТОМ ЧАРДАК 405 БОГ ПРОСЈАК 406 ПРЕ ВРЕМЕНА БИ И ПОД ВРЕМЕ ДОЂЕ 408 МОЈСЕОВ ПОКРОВАЦ 410 ПРИТЧА 411 АЛЕГОРИЈА ОБЈАШЊЕНА
То је зарекао се више да га не окопава, више ни не обрезује и више да и не мари за њега; чардак ће соборити, бунар заронити, плот му разметнути, нек остане пуст и пометен.
У ВОЋЊАКУ ОБРАТОМ ЧАРДАК Рад тога и земља је ваша запустила, ваша села и градови и цркве и манастири ватром попаљени, а вашу земљу пред вами
остаљена бити кћерка сионска јерусалимске цркве ка једна колиба у зимно доби у обрату винограду и ка у воћњаку обрату чардак, — од злочеста посла. И бити ће кано град когано за много опкољена бију...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Там видов моме Еврејче, на висок чардак стојеше, русе косе си чешљаше, дробне си солзи ронеше и жалну песну појеше, у песну мајку колнеше: Зашто ме роди