Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
војску, и на пет дана одгодио, нека остане док видимо шта ће на Свилеуви бити; но велим да ја уз пут испод Ваљева ово чардака, сена и сламе замунђам, нека она пасја вјера зна да хоћемо да палимо”. — „А ти дела то, кнеже!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Вуја се упути право за вајат, где беху привезани коњи. Озго са чардака светли се она зубља луча, те обасјава чак ту до коња. Види се Стамена како намешта постељу.
За њим оде полако и Вуја. Домаћица их допрати с лучем до чардака, па се врати. — Је ли устао поп? — упита Бошко рано сутрадан. — И отишао — одговори домаћица. — Одиста?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А кроз летве од чардака у суседној авлији цакли се једно око. Тај је чардак Ненада Ђерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу.
Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено име. Она је имала исти црни шал око главе.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђе је, кроз пукотине дасака, посматрао једну квочку са пилићима, која је трчкала, испод чардака, у прашини. Он јој је кроз пукотине, зрно по зрно, расипао кукуруз, скупљен у шаки.
– Кад одмахне руком, то је код њега био знак да се љути. Иако су њихове жене седеле, ћућорећи, чак на другој страни чардака, Петрова жена је ослушкивала шта јој муж говори.
Крај све те веселости, у тој жени било је и жалости. Она је, преко чардака, довикивала свом мужу: „Ајме, Петре, што кукате? Није сиромах Павле дите! Па да не зна шта ради!
Силазећи са чардака, на утрину, Ђурђе, међутим, узвикну, изненада: „Ене га! Ене нашег сретиоца! Возе га! Гле, па ни то им није доста.
Је л’ за нас нема закона? Чек, да то запитам профоза!“ Његова жена, на то, стрча са чардака и поче да га хвата под руку, преклињући: „Ђурђе! Деце ти! Ти да ми ћутиш! Знаш да си срдитко!
“ Ана се препаде и покри лице рукама. Петар је, међутим, мирно, метнуо свој клобук на главу, устао и пошао са чардака, довикујући брату: „Види прво и питај Павла. Чек! Чек! Ако ти је до тога, а ти се после хватај са њима, појаске!
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Сва вина бела и румена из виноградних села, са себрових чардака, из натега и бардака, сва шира винограда младих, да до царске се сточи буради.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Љубише и Његоша, могло би се рећи да је Љубиша одиста Његош, али не Његош Горског вијенца но Његош Куле Ђуришића и Чардака Алексића. МИЛАН Ђ.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Мусто оде, а остаде Фата, На срдашцу оне љуте јаде, Ох ено је, ено цуре јадне, Она гледа с високог чардака, Гледа млада у мрак и тишину, Мисли јаде, мисли худу срећу, Мисли свате, мисли ђувегију, Јоште мало па ево га
“ Тако рече, гледну низ чардака, Шћаше скочит, ал' јој се не даде, Крошто? зашто? ни сама не знаде, Те погледа у големој муци, Гледну горе небу
“ Ово рече, па слушати преста, И озго је са чардака неста. Милун с четом из горе ишета, Гора тужи за њима и стрепи, Кано мајка за дјечицом својом Кад их на пут крвави
“... Та цело се заорило поље. Састаше се браћа, изгрлише, Изгрлише па се изљубише. Миле с' сети куле и чардака, Плану срце, маче с' нога лака, Он се вину кули уза стубе — Несу часи да се лудо губе...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Путујући овако за дуго дође у једну варош, како уђе гледа тамо амо, док наједанпут повиче једна ђевојка с чардака: — Е, царевићу, одјаш' коња па ходи у авлију!
Путујући опет по свијету дође у другу велику варош и идући кроз варош повиче опет једна ђевојка са чардака: — Е ти, царевићу, одјаши коња па ходи у авлију!
Путујући тако за дуго по свијету дође у трећу варош, како уђе у варош, ал' ето ти ђевојке па повиче са чардака: — Одјаши коња па ходи у авлију!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Онда у планине! До дивовских чаша пуних леда и студених чардака магле. Тад се обазри и погледај доле те трке лудих шума и звери бешње од ветра, на пустошном видику народа нема
је господар наш иде глас и јед плачу сенке сузе виногради убијен је између обале и замка пао је преко свог чардака носе га мртвог на точку литица се чуди села запомажу ужаснут је светли пламен свеће потом је виђен за морем у једној
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 193. Платно бели Будимка Девојка, Платно бели, лице јој се бели. Гледао је паша са чардака, Гледао је, па је говорио: “Покри’ лице, Будимко девојко, Са тебе се паше посвађаше, Седам паша, од седам градова,
Гледала га с чардака девојка, Гледала га, па је беседила: “Боже мили! да чудна јунака! Да ли ми га Бог у срећи даде!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А у вријеме глади често га привиђавају око воденице, око амбара житнијех и око чардака и кошева кукурузнијех. Кажу да све иде са својијем покровом преко рамена.
Та бојиш ли се бога великога што сам врат искривио, а могу нам и дјеца бити кривоврата! Дер ми сиђи са чардака свога на авлијска врата! Девојка: Како ћу ти, драги, силазити, кад је мајка однила басамаке у својим џеповима.
Девојка: Чујеш ли ме, моје миловање, кад ја сиђем са мога чардака, са чардака на авлинска врата, твоје срце неће моћи трпити, ти ћеш мене загрлити, па ме пољубити!
Девојка: Чујеш ли ме, моје миловање, кад ја сиђем са мога чардака, са чардака на авлинска врата, твоје срце неће моћи трпити, ти ћеш мене загрлити, па ме пољубити!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Путујући овако задуго дође у једну варош, како уђе гледа тамо амо, док на један пут повиче једна ђевојка с чардака: „Е царевићу, одјаш, коња па оди у авлију.
Путујући опет по свијету дође у другу велику варош и идући кроз варош повиче опет једна ђевојка са чардака: „Е ти, царевићу, одјаши коња па ходи у авлију.
Путујући тако за дуго по свијету дође у трећу варош, како уђе у варош, ал' ето ти ђевојке па повиче са чардака: „Одјаши коња па ходи у авлију.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Путујући овако задуго, дође у једну варош. Како уђе, гледа тамо-амо, док наједанпут повиче једна ђевојка с чардака: — Е, царевићу, одјаш̓ коња па ходи у авлију.
Путујући опет по свијету, дође у другу велику варош и идући кроз варош, повиче опет једна ђевојка са чардака: — Е ти, царевићу, одјаши коња па ходи у авлију.
Путујући тако задуго по свијету, дође у трећу варош. Како уђе у варош, ал̓ ето ти ђевојке па повиче са чардака: — Одјаши коња па ходи у авлију.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Онда би баба одозго, са чардака, гласно довикивала слушкињи шта треба рећи том госту, толико гласно да и он сам чује и оде пре но што му слушкиња ишта
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Много су га Турци мучили, и једном су га хтјели код Шибића чардака на колац набити. Други су му пут пријетили да ће га на ражањ натаћи и уз ватру као вола припећи, а трећи су га пут
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Одозго, са стране, видела се цела горња варош. Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
После ручка повукли су се старији на одмор, а млађи су отишли на куглану иза чардака или су се вежбали за вечерњу претставу. Пред вече вожња колима у поља и винограде или чамцем по Дунаву.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Није то та гора! А немој ту песму. Друго, весело певај! »Лошо је« да се сад плаче. СТОЈАН (са чардака): Кошто, песму! КОШТАНА Коју? СТОЈАН Песму, као што је твоје лице, грло, косе русе...
Де, онуј нашу, стару, мекамлијску: како за младост и лепотињу срце гори и изгори... СТОЈАН (посрћући, силази са чардака и таре уста): Уста ми изгореше!... Ох! КОШТАНА (силази за њим; и брижно око Стојана): Болестан си?
СТОЈАН (руком за њена прса): Груди! КОШТАНА (бежи ка матери): Аман, не! МИТКА (са чардака): Гркљан, Коштан куде је? Викај гу, бре, и свири ву да дође и да ми поје, зашто ако њума нема, све ће да ве потепам!
Викај гу, бре, и свири ву да дође и да ми поје, зашто ако њума нема, све ће да ве потепам! (Устаје, силази са чардака.) Нећу више овде. Овде ми на старо, на мољци мирише. У башчу, на ава, на зеленило искам!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад су били близу двора опаке девојке, она их је угледала са чардака, где је везла на златном ђерђеву. Одмах је затражила од мајке бојну опрему.
ћеив задобише, ал' говори Порча од Авале: „Побратиме, Ђерзелез-Алија, ти се налиј вина изобила, виноград је нама до чардака, имам доста у подруму вина, имам доста вина и ракије“. Њему вели Ђерзелез Алија: „Залуду ти, побратиме драги!
Скочи беже на ноге лагане, брже стрча са горњег чардака, те отвори на авлији врата; а кад виђе свога побратима, руке шире, у лице се љубе, за јуначко питају се здравље, па га
), и однесе два банова сина. Кад Кумрија сиђе са чардака и изиђе пред бијеле дворе, али нема туцака јунака. Кад је било сунце на заходу, ал’ говори госпа бановица: „О Кумрија,