Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али грану од истока сунце, Те погледа оној гори чарној, И угледа, па се разрадова, А гдје не би, побратиме мио! Кад на сусрет њему одсјајује Красна кита горскога
зашто? ни сама не знаде, Те погледа у големој муци, Гледну горе небу високоме, Онда гледну оној гори чарној: Од горице лађан вјетар пирну, Покрену јој мисâ чудновату: „Ала“, рече, „страшан ли си силан!
Бјеже Срби, бјеже, ослушкују, Чују пушке, чују јалакање, Погледују небу ка истоку, Погледују оној гори чарној: „Ближе, горо, ноћи не упуштај, Не дај маха зори ни видјелу!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Доље се јунак у корпи спушта. Небојша прави! Зар није, кажи?! Подземно царство кроз таму тражи. У чарној гори колиба стоји, ко год је види, тресе га страва, вјештица баба око ње броји колац по колац, на сваком глава.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ А кад јој је кнез рекао шта се догодило, „од туге јој сарце распукнуло, од жалости чарној земји паде“. Као што се види, то су ситуације врло сличне онима које налазимо у неким песмама о косовском боју.