Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Четрдесет хиљада фамилија преведе патријарх Чарнојевић под окриље аустријско, народ добије лепе привилегије; имао је свога војводу, свога патријарха, своје магистрате; сад
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
от места на место, аки корабљ в пучинах великаго океана бегствујемо. Арсеније ИИИ Чарнојевић, у Писму од 29. октобра 1705, руском посланику у Бечу І Јаблан-пера, рит до рита. Јато врана са ракита.
Прекрсти се ребром, крове, над свиралом кућне зове. ИИИ Тескобно је. Крик у дистих: Чарнојевић, трешње - триптих! Изван кобне патетике жижи рубин тавне слике. уз кубе се пали јечам.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА 45 ПЕСНИК „СТРАШНЕ МЕЂЕ“ 46 АНДРИЋЕВА НОВЕЛА „МОСТ НА ЖЕПИ“ 51 ЈЕ ЛИ СТВАРНО ПОСТОЈАО ЧАРНОЈЕВИЋ?
(1982) ЈЕ ЛИ СТВАРНО ПОСТОЈАО ЧАРНОЈЕВИЋ? Постоје добро и лоше постављена питања. Да ли је стварно постојао Чарнојевић из Дневника о Чарнојевићу Милоша
(1982) ЈЕ ЛИ СТВАРНО ПОСТОЈАО ЧАРНОЈЕВИЋ? Постоје добро и лоше постављена питања. Да ли је стварно постојао Чарнојевић из Дневника о Чарнојевићу Милоша Црњанског, то на први поглед изгледа као најгоре постављено питање.
Најпре зато што је тешко говорити о стварном постојању ма којег књижевног лика. А онда и зато што Чарнојевић може бити споран као засебан књижевни лик.
Није ништа мање занимљиво ни то да Чарнојевић има своју малу историју управо као књижевни лик: можемо пратити његову књижевну генезу кад упоређујемо текстове Милоша
из објашњења „Суматре“, у роману Дневник о Чарнојевићу паралелно су развијена као приповедач Рајић и његова сенка Чарнојевић.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Јер нема онога што нас саветује и од туге што нас ослобађа. (Арсеније ИИИ Чарнојевић, Посланица из 1705) И Када озбиљни стручњаци за књижевност редовно греше у тако простој ствари као што је име
Али се не зове Чарнојевић, него - као што нам је једном то и изричито речено - Петар Рајић. 214 Потврду да је он заиста тај Петар налазимо још
215 Затим, у нашем су га Приморју, вели, с обале поздрављали речима: „Адио, Пјере. ”216 А презиме Чарнојевић, осим у наслову романа, налазимо још само у Рајићевоме сну: ту један доста загонетан младић изјављује да му се отац
наслову романа, налазимо још само у Рајићевоме сну: ту један доста загонетан младић изјављује да му се отац зове Егон Чарнојевић. На први поглед није јасно како и зашто долази до бркања Рајића и Чарнојевића.
Загонетни Чарнојевић појављује се у Рајићевом приповедању најпре као „један младић у свету”. Али, што приповедање више одмиче, однос
Али, што приповедање више одмиче, однос између њих постаје све нејаснији, јер се увећавају наговештаји да Чарнојевић није засебно лице, него Рајићев двојник.
222 Суматраистички зато што Чарнојевић дословце изјављује - као што је то иначе волео да чини сам Црњански - да је „суматраиста”.
Петар Рајић пише о себи није насловљен Дневник Петра Рајића, него Дневник о Чарнојевићу: одговор на питање ко је тај Чарнојевић усмерава читаочеву пажњу ка епизоди у којој и долази до удвајања.
задњем делу оквира), треба узетиу обзир да је оно тако рећи двоструко: у себи садржи „суматраистичко” небо о коме је Чарнојевић у сну шапутао Рајићу (јер само то друго небо може бити „утеха”).
дрвета” разазнајемо педесетак страница касније поменуту „румену биљку” као симбол сагласности човека и природе. Чарнојевић дослућује нови смисао људског постојања: „Осећао је: да је његов живот само румене једне биљке ради, на Суматри.
Онда и зато што се појединости које помиње Чарнојевић (небо, далеки предели, румене биљке, корали) толико често појављују у Рајићевом приповедању да добијају вредност
Поред самог Црњанског дат је „један добар друг”, а поред Рајића „један младић у свету” (Чарнојевић). И, што је овде за нас можда најважније, слике потекле из двојниковог казивања једном су преточене у стихове, други