Црњански, Милош - Лирика Итаке
Случај, комедијант, удесио је тако да сам ја, пре те катастрофе отишао у болницу. Као што ни у Дневнику о Чарнојевићу нисам хтео да дајем описе битака надугачко, и нашироко, ни овде нећу. Навешћу за то само два разлога.
Отуда туберкулоза код јунака романа у Дневнику о Чарнојевићу. На дивизијском превијалишту, сутрадан, пронашли су да ми није скрхана кост у носу, а да су ми плућа сасвим у реду.
Не могу. У свом пртљагу, сем свакојаких стихова, носим и Дневник о Чарнојевићу, који је нарастао. Као купусара. Шта све нема у њему!
провео сам као у сну, у селу. Скупљао сам песме које сам хтео да штампам у Београду и скупљао сам рукопис Дневника о Чарнојевићу, који је био нарастао у дебелу књигу. Године 1919.
Пре свега оно што је изишло под насловом Дневник о Чарнојевићу. Штампарске прилике биле су, тада, тешке. Цвијановић је, на пример, ову песму, у збирци Лирика Итаке, на стр.
ја сам прво прештампао Маску у часопису Дан, а после сам почео да тражим издавача за Дневник, који сам био назвао о Чарнојевићу. Нашао сам издавача за Ђерзелеза Иве Андрића, али Дневник је био исувише дуг. Међутим, Винавер је био боље среће.
У ту библиотеку требало је да уђе, прво, моја књига о Чарнојевићу, Винаверов Громобран, и Растков Перун. Само, после дугих преговора, књижара је тражила да ниједно дело не сме бити
Петар се, са мном заједно, и у Париз спремао. Ту ми је једног дана саопштено да у Дневник о Чарнојевићу, не може ући више од 5 табака.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Постоје добро и лоше постављена питања. Да ли је стварно постојао Чарнојевић из Дневника о Чарнојевићу Милоша Црњанског, то на први поглед изгледа као најгоре постављено питање.
Изгледа да је и Црњански у лик „једног доброг друга“, кад га је ускоро развио у роману Дневник о Чарнојевићу, увео стварну личност једног песника.
Два повратника из рата, песник и „један друг“ из објашњења „Суматре“, у роману Дневник о Чарнојевићу паралелно су развијена као приповедач Рајић и његова сенка Чарнојевић.
Изгледа да при томе прави циљ није да се дело затамни и алузивност учини широм и неодређенијом. Или бар није само то. Чарнојевићу су у роману дата три својства која нам олакшавају препознавање. Хајппе је то његово порекло: он је Далматинац.
писао у стиху и прози, па је тешко рећи да ли је значајнији као песник или као аутор романа као што су Дневник о Чарнојевићу и Сеобе, јер је стих и прозу међусобно приближио, у понечему и помешао.
Настасијевићевих сабраних дела проверио сам недавно, кад сам начинио критичко издање приповедака и Дневника о Чарнојевићу Милоша Црњанског. То је други том његових дела, који се појавио прошле године.
На томе трагу је и краћи запис о Црњансковом Чарнојевићу, у коме се, на само једном издвојеном питању, генезе једног књижевног лика, уз допунску припомоћ сплета биографских
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Неки тумачи првог романа Милоша Црњанског, Дневника о Чарнојевићу, главног јунака упорно називају Чарнојевићем. 213 Он има, као што је познато, улогу приповедача (наратора): у првом
218 Занимљиво је да Рајић те наговештаје везује за своје колебање између сна и јаве: он себе препознаје у Чарнојевићу баш у тренутку када треба да заспи, па му се чини да већ сања, али се трза и види да то није сан, него јава.
Но за разумевање Дневника о Чарнојевићу - а видеће се касније да се то односи и на Сеобе -посебно је значајна разлика која је већ поменута, а занимљив јој
Песнички утопизам је, бар једним делом, увек и језички утопизам. Ретки су заправо романи који као Дневник о Чарнојевићу тумачу пружају прилику да тако разговетно посматра узајамну зависност слике (или модела) света коју писац изграђује и
Стога у Дневнику о Чарнојевићу није случајно изабран поступак удвајања управо приповедачевог лика, дакле онога ко нам приказује све што је у роману
случајно, рецимо, ни то што дневник који Петар Рајић пише о себи није насловљен Дневник Петра Рајића, него Дневник о Чарнојевићу: одговор на питање ко је тај Чарнојевић усмерава читаочеву пажњу ка епизоди у којој и долази до удвајања.
У Дневнику о Чарнојевићу радња је испрекидана, фрагментаризована, и добрим је делом потиснута у задњи план, а улогу обрта добио је Рајићев сан
обухватнијем разматрању а од њега се овде мора одустати - лако би се дало показати како се с краја на крај Дневника о Чарнојевићу кроз непосредно дату раван приповедања пробија - негде јасније, негде пригушеније - још једна раван.
да први текст припада Црњанском приповедачу (оличеном у Рајићу), онда други припада песнику Суматре (оличеном у Чарнојевићу).
То поставља извесне потешкоће тумачењу; захтева танана, помна разлучивања. Дневник о Чарнојевићу подједнако као и Сеобе међуратни су критичари одређивали или као „лирске” или као „поетске” романе.
И већ је тада речено да иду међу најстроже компоноване српске романе. То су место све до данас сачувале. Дневник о Чарнојевићу, међутим, има не само једноставнију него и доста лабаву композицију.
И код самог Црњанског, наиме, примећује се развој који почиње поступком издвајања у Дневнику о Чарнојевићу и нарочито , у Сеобама, да би касније превагнуо поступак комадања ренице (парцелација) у Другој књизи Сеоба (1962) и у
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Стога његови романи имају јак лирски набој, почев од Дневника о Чарнојевићу (1921), који је тематски паралелан Лирици Итаке.