Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Десно, лево мене нога води, Куда иђа јуче прељувена; Сунца јарког веће зрака блена За горицу чарну доле оди. Чу ли, чу ли, штано онде шушну? Лагана л' је онде миле нога, Дано прође мимо драгог свога?
! (УБИЦА У НЕЗНАЊУ) „Јарко сунце ено седе, Даље му се ве(ћ) не теде, За горицу чарну паде, А тако ћу и ја саде.
“ Пламенога мача он доита — Ал' га опет на земљицу ита! И на земљу чарну доле пада Те се ваља по прау од јада: „О зашто сам, Боже, ја малачак? Зашто, Боже, још тако слабачак?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Нема! Свуд је тихо, мирно, тишина је нема; Само лаки вали у кругу се губе, Па студеном струјом обалицу љубе... И кроз чарну гору, суморнога лика, Јасно звонце звони с овна преодника. 1880.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
На броду ”Ђул-џемал“, фебруара 1932. ПОНОЋНЕ ДЕЛИЈЕ Кроз чарну гору они јаше, Кроз чарну гору они зуре, Са неба капљу пусте уре, Поноћне делије кроз ноћ јаше.
На броду ”Ђул-џемал“, фебруара 1932. ПОНОЋНЕ ДЕЛИЈЕ Кроз чарну гору они јаше, Кроз чарну гору они зуре, Са неба капљу пусте уре, Поноћне делије кроз ноћ јаше.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
под облаке; потеже се буздованом Марко пустимице, добро, нештедице, белу вилу међ' плећи удари, обори је на земљицу чарну, пак је стаде бити буздованом: преврће је с десне на лијеву, пак је бије шестопером златним: „Зашто, вило, да те бог
до’дише, најпослије старац Мустаф’-ага, ниједан је подићи не може; а кад дође Зуко од Удбиње, уд’ри барјак у земљицу чарну, пак ђевојци пружи десну руку, ђевојка се и сама подиже, и усједе за њга на ђогата.