Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
својој романтичарској машти, одбацио сваке обзире о природности, логици и вероватности; догађаји се нижу као у каквој чаробној причи, личности су мелодрамске, све је високо поетско, свечано и задихано.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У шуми овој, у чаробној, имаде чуда невиђен број. Одасвуд тајне вребају очи, за буквом старом дивотно лице; ту незнан човјек смије да
Чак и бака мог пајдаша Јанка начини се моћна чаротанка. Причао сам о свом куму Ђури и његовој чаробној свирајци, дунеш у њу, све се преобрази, изгубиш се у прастарој бајци.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Гле врага! — јекну Ђаволак. — Где му нестаде реп? Прича о чаробној ружи брзином ветра обигра град. Један за другим, у ниску, трошну кућу улазили су репати и рогати, а излазили оданде
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И седосмо овде, а ја мислим о Светлани, о чаробној светлости мога детињства, и како је тачно оно да смо ми од онога од чега је слика у сну. И још нешто мислим. Ево шта.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— А Радивој на гроб гледи, Реч с усана тече бледих: „Авај, брате! Бише л’ вредне Те тридневне твоје сласти У чаробној там’ области Да с’ не сетиш мајке бедне! Шта ти сада сласти вреде? Што си мени зад’о беде?” Зацену се: „Збогом!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Где поклоник сêди у чаробној ноћи, Смерно двори бога и беседи с њим; Где молитва шуми по чудној самоћи, И к небу се диже од измирне дим, И шум тихо
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А и што би? Сва чуда света Ведран у својој чаробној кутији гледа. Шта ће му деца, шта птице, шта облаци? Што би са врха своје стаклене куле силазио?
— Мрави! — кажу му. — Зар не видиш? — Мрави — не поверова им дечак: другачије су мрави у чаробној кутији изгледали, нису гризли. Јаукну дечак од бола и од гнева. Поче да гази по мравињаку.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
43 Стара ми бајка снежном Све руком маше, и пој Ту звони, са свирком нежном О земљи чаробној, Где крупни цветови редом У позни жељкују сјај, И гледају се гледом Благим и чедним кô рај; Где зборе стабла
46 Моја се љубав светли У тмурној светлости, сетној, Кô тужна, суморна прича Причана у ноћи летњој. ''У башти чаробној сáмо Борави драго двоје; Сјај месечине блиста, Са грана славуј поје. Као кип мома стоји. А клечи витез плави.