Употреба речи чаролију у књижевним делима


Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

зрно жита, или цела лета лелујава, што спазе ли коме на челу милости знамен развеју маглу из рукава, изговоре неку чаролију, и све скрију.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

из своје опчињености, поисправи се на сједишту, баци блок на ниску софру пред собом и сасвим трезвено рече разбијајући чаролију којом је био оклопљен: — Ево светитеља, нов новцат, као испод чекића! Сви се изненађено тргоше: шта је сад ово?

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Ух, како се Поглавица преварио да неко може уништити чаролију!« помисли Ђаволак, кад из једне ниске, рушевне куће изађе девојчица носећи малог брата у наручју.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности