Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Колико светла у речи призма, кад зрачно прожме грижу савести чаром јесени - пуклих ципела, с разврз-пертлама - што се испела врх пропланка ми тмурне подсвести!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Дивна беше, сјајна беше, рајски беше цвет, Превари се соко сиви, чаром обузет. Оста соко у опсени голубичиној, Дуго није побре вид'о, не годи му бој; Дуго није, - једва, једва, даде им се
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
употребио на сваки начин бегрјаношарну от востока зарју, да своје златне зраке на наше заљубљене просипа кад они, чаром љубве опојени, по красном пределу најпростије природе шетати еја будут и блажени час својега првога састанка
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ил' гробове бројиш туђинских синова, Што падоше редом под зидине твоје, - Занесени чаром освајачких снова Далеко од крила домовине своје?