Ћипико, Иво - Пауци
И стоји тако, док чаршиски сат не откуца двије уре по поноћи. Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата и, онако како се нашао, шуљајући
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
до кривице, волели су да кривицу преносе на друге, у прошлости или у будућности, дакле, у будућности, на своју децу. Чаршиски Грк Морфидис, отац троје деце, волео је, уосталом добронамерно, да копка по проблему деце пред чистим Грцима.
— Можда има и нешто друго — вели тихо један чаршиски Грк. — Ванбрачна деца? то мислиш? — Ти одмах у грчки специјалитет, иако младић, кажеш, није Грк...
Зар нису некада гробља била уз цркве... Дакле, у прекрасну с в о ј у цркву... Спида, чаршиски Грк, додуше, али Грк можда бољи него ми сви, знао тај Спида на какве се све начине може извештачено живети!