Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Цркли би од страха да се не укине пензија, после, опет, и сама би „чаршија“ била у нерасположењу кад не би чула новости на којима ће неко време преживати...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Начини се читав урнебес. Повукоше Пупавца пандури у полицију, он се отима, дречи... Згрца се ту цела чаршија. Пуче брука на све стране. Дотрча и сам начелник...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”, Ту се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари луди зову Парашницу „касаба”, што значи варошица.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Износе им јела, пића и раздају. На тај дан, ма да мушки не иду на гробље, и чаршија је затворена. Од жена не може да се прође. Из свију маала, капија и чаршије, стичу се и иду друмом што води гробљу.
кад у цигари букне барут и опржи му лице, браду, он од тога преплашен, сасвим побеснео, крештећи сумануто да се цела чаршија узбуни, почео да их јури, гађа каменицама и то — смртно. А то је шегртима и било главно.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Пође он тако зором из Бруснице и цела стара чаршија зна да ће се он зором кренути за Београд, те он у вече, у очи поласка, мора да даје пôдњу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
се утицаји понајпре запажају у познатом типу босанско-херцеговачких и санџачких вароши и њихових тргова, „чаршија“. Те су вароши живописније него муслиманске вароши и куће осталих области Полуострва и Мале Азије.
Под овим се утицајима од првих десетина XИX века почиње мењати етнички састав балканских „чаршија“. Настаје и духовно пословењавање Аромуна, који су крвно већ били пословењени.
Па и сама села су већа и ближа: то су готово мале вароши са бакалницама и ханом. У многима од њих има правих „чаршија“ (тржишта). У подножју планина куће су од камена, док су у средини котлина од ћерпича.
Али је чаршија Струге друкчија од чаршије Охрида. Прва је скроз печалбарска: сваки је био у печалби, у иностранству. Уз то су сви
духа, тим пре што међу њима има Цинцара и још више Словена цинцарскога и мешовитог, словенско-цинцарског, порекла. Чаршија охридска, оно што чини душу Охрида, истина је доста зачамела варош, варош која опада, и са грандезза-ма (високопарним
Особито је јак цинцарско-грчки дух, дух старих балканских чаршија, са мудрошћу, са извесном грчко-цинцарском побожношћу и са тврдовањем, цицијаштвом, нарочите врсте.
Под њиховим се окриљем развијала чаршија („еснафљуди“). Пошто је на Дебар упућена велика област, а варош је тешко приступачна, у њој се скупљала
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
СТАНОЈА Цела га је чаршија и доња махала знала. Кад дође пазарни дан, узајми ма од кога два- три динара, па тргује ситнуријом препродајући је.
Откако је настала берба, ноћ се не зна. Ма које доба било, а чаршија закрчена колима грожђа са села. Око њих лено и дремљиво стоје сељаци, ишчекујући купце, механџије, и, увијени у дугим
јаком кошуље идем, слушајући задовољно како ми лупарају нове ципеле и како шушти и крши се нова басма на минтану. Чаршија закрчена. Из свих улица излазе и стичу се у њу. Нарочито старци.
Наниже и навише чаршија је. Дућани високи, уски. Час збијени, час растављени каквом запарложеном баштом, ограђеном тарабама, испод које се
У наручју јој мој брат повијен, левом руком мене води, а ја у бошчици носим братове пелене. Чаршија пуна магле, испресецана укрштеним млазевима свећа из дућана или кућа.
— Седи, седи, Томчо!... — Тек реда ради вичу остали, не окрећући главу к њему. — Чаршија, механе... ко зна шта је тамо? — за себе он говораше.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Хитропреља - преља која хитро ради хлађенац (кладенац) студенац, ограђени извор храбар - заручник, младожења, муж Чаршија - трг, пословни део града, трговачка четврт чауш - старешина над неколико војника у турској војсци, водник челебија
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао. Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.
Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат-кулом. Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које
Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је: — Не бој ми се, Софке! Не бој ми се, кћери... Тата ће све... Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила И губила, пошто се ту и завршавала.
Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света. Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
За здравље му молили, лијепе му гласе носили по свијету као пчела по медену цвијету! Браћа га миловала, чаршија га вјеровала.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Враћајући се у затвор, корачао је погурен, брзо, да га не загледа та чаршија, да не слуша шапутања иза леђа, свезаних руку.
Срамота је да тако дрљави и попишаних брада висите на пијаци. Смејаће вам се чаршија. Само луди умиру на вешалима. Ниједан други живи створ. Ни жене не вешају!
Рака апсанџија му без речи отвори капију и он први пут пође пешице у Прерово, да га не виде луди и више никад ова чаршија. Сузе теку у браду. Сада је и она црна. Ни псето му се не оказа кад уђе у двориште. И овде је пусто.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ФИЛИПА ВИШЊИЋА 45 УЛИЦА РИГЕ ОД ФЕРЕ 52 УЛИЦА ЗМАЈ-ЈОВИНА 58 УЛИЦА ДОСИТЕЈЕВА 67 УЛИЦА КАПЕТАН-МИШИНА 74 СТАРА ЧАРШИЈА 82 ДОРЋОЛ Мимију „Дорт—јол је турска реч и означава (раскрсницу) четири пута или четири
СТАРА ЧАРШИЈА Међу старијим становницима Дорћола и данас постоји уверење да у подне, коловозом улице која се сада зове Улица Седмог
коловозом улице која се сада зове Улица Седмог јула а која се некада звала и Улица краља Петра, и Дубровачка, и Стара Чаршија, избија црна светлост под којом прах прошлости постаје приметнији.
У оријенталној архитектури ове улице то је представљало право чудо. За Пешиком су се повели и други трговци, и Стара чаршија је почела брзо да се изграђује. Тако је испало да је велики пожар, у ствари, донео овој улици више добра него зла.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Нема овде командовања. Шта сам рекао, господо? Решење је незаконито и квит. Ето, господо, шта сам рекао. А... а шта чаршија говори то ја не знам, нити ме се тиче. То се тебе тиче и ти расправљај како знаш, брани се.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
да јунакињин одлазак прикаже као буквалан силазак у један отворен, разграђен простор, пун оштрих и пресних мириса: „Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала. [. . .
На вест о погибији Марковој, одмах после свадбе, „комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света”; од света, очигледно, варошког.
Већ ноћ мртва, чаршија мртва. Црни се калдрма. С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке. Он је ишао. [. . .
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Данашњи дан освануо је невесео. На Алексинцу се опажала нека тешка суморност. Чаршија је била већином затворена; само су још радиле каване, механе, фурунџинице и прчварнице.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ Учити — овде: читати; говорити С. Ш. — царска шума чаршија — пословни део града, трговачка четврт чаршилија — „човек из чаршије, човек који ради у чаршији“ часна трпеза — сто
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА: Па нашто ти онда канцеларија? ЈЕРОТИЈЕ: Не могу, брате, тамо. Што год проговориш у канцеларији, чује цела чаршија. Морам овде, сигурнији сам. 'Ајде, ево их, затвори добро врата. АНЂА: Добро! (Одлази и затвара врата.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.
И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено
Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе. Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред погурен и с кључевима.
И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.
Пошто затвори дућан, пође. Већ ноћ мртва, чаршија мртва. Црни се калдрма. С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке. Он је ишао.
Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Турака што остављаху Ниш, Лесковац. Чаршија се затвори.
Цела га је варош сахранила. Све су цркве звониле. Сви су попови са владиком били. Чаршија била затворена, и сва му је била на пратњи. После сахране девет софра се изређало и пружило.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
гривну, а ја ћу се задовољити једном младом оријенталном робињицом; кажу да су врло привржене - а то вреди пара! Чаршија, кроз коју пролазимо, права је и широка, пресецана споредним улицама.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Бат ногу, бежање и узвици: »За Сарошем јуре да га убију! Ухватили га код Ташане и сад хоће његову главу!« Чаршија се затвара. Свет бежи кући. МЛАДЕН (пролази уз грчевити смех): Тако, браћо! Тако! Осветите ме. Главу за образ!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Седам месеци после Харисијадесове смрти родила је Јелена Харисијадес сина, малога Грка. И Римска улица, и грчка чаршија, и Јуден-сокак, као по договору не поставише ниједно питање.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
И три дана цркве затворене, три дана чаршија затворена. Стамена кука и моли: — Стојане, море Стојане, Где се је чуло, разбрало, Брат сестру море да зема?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Епитет бијела употребљен је у овој песми (необично) уз именице: авлија, чаршија, ризница. Рикну јелен, а рикну кошута, тј. Новак и Радивоје су се јавили Грујици имитирајући рику јелена и кошуте.
коју Турци обавијају око главе чардак — горњи спрат зграде; зграда на четири стуба; кућа уопште чарни — црни чаршија — трг, пијаца чатали-јулар — рачваст улар чатити — читати чатрња — цистерна, бетонирани простор за чување воде
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије; само је погледају, махну главом
Зато, хтео не хтео, мора да се жени јер га све гони — и комшилук, и чаршија, и кућа, и родбина. Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море ’оће, ете, да га женимо!
Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч оскудација...
Освануло лепо јутро. Почињу оживљавати и чаршија и махале. Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.
отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле“, како су је сви звали, а која је, по оном да „медвед најбољу
— Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!... — Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска — ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?! — Било је!
Ама она си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!“ рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.
— Вика: ти гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!... — Море, какој ће му па саг тој бидне? Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?... Кујунџија сам, ама... „носено злато“...