Употреба речи часа у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

“ Осећала сам како му рука на моме рамену дркће... Ја сам сва претрнула, учини ми се као да ћу оног часа пасти. Утоме чујем из куће где ме тетка зове. „Збогом, Алекса!...

Њему се Ђоша повери, али се љуто преварио, јер га другар онога часа изда и приказа власти. Пред властима је Ђоша морао свој преступ признати.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

пада на ум да о свом знању високоумствује, него непрестано и прилежно внима што се око њега говори, и нејма дневи ни часа у животу кад он не жели да што добро и полезно чује и прими.

„Ако је прво,” — одговори — „у добри час, нека иде; ако ли је фторо, у триста злих часа, то нека добро знаш; ја имам толико посла на глави да ми светињичење ни на ум не пада.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

ИИИ Ја и стриц Јаков нисмо се имали шта дуго промишљати. Ми смо од оног часа, како смо у шуму побегли, готови били да се с Турцима тучемо, али нисмо се могли ослонити, да ће народ с нама пристати

” Увече у 6 часа одем Булгакову, да кажем да ујутру доћи не могу, јербо морамо код аустријскога императора бити на аудијенцији и не

” Там сидел пол часа. Приде Булгаков и у другу собу графу Неселроди узове ме. Граф таки по мојем поклоненији зачал говорит: „Ето, ја сам

штатског титуларног советника Павковића, разговарам се, но дође један официр, тако одем. 14. јануара у 4 часа примили смо писмо из Земуна с потписом Архимандритовим, Молеровим и прочим на г. Павковића и г.

— г. Худелиста не нађем у канцеларији, а г. Пренер ништа ми није могао казати. — Доцније одем око 1 часа по подне и ту се наново пријавим код Худелиста, овај одма советнику државном г.

Со тим јоште једанпут увери ме и наложи Ми од слова до слова српским депутатом да кажем. 28. јануара. Између 8 и 9 часа одем с Фрушићем код штатсрата г.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Велите ли сви тако? — Велимо!... велимо!... — Е, добро, браћо! Сад знате шта смо доконали. Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу. Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима.

Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... И, чудновато! Од тога часа он беше други човек. Нико више није могао раскварти намеру његову. То оста као у камен урезано...

Он би се правдао. Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... Сунце се лагано спуштало... Он се диже и уђе у кућу... Петра и снахе стојаху код огњишта.

И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... Он изгуби свест... 19. ПОЧИЊЕ ОСВЕТА Онога часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, што

И то ћу учинити овог часа!... Стој!... Пружи пушку и повуче за обарач... Лазар се изврте. Он му приђе. Зрно је ударило под леву сису.

Сад чујте другу! Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико само бог праведницима у рају даје!... Сад, хајдемо у кућу!... И уђоше сви. 3.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Када се здраво наљути, а он псује алилуј. Тукао је само шамаром, и то само једанпут, али, брате, кад одалами, од часа се прућиш!

Кад је какав тежи случај у судници, одмах трчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком право. Код куће је живио скромно и по старински.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

»Јао, терету мој!« виче жена и диже га. А господин попа само седи. У двадесет и четири часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци, или какво ће време сутра

« вели љутито попа. Па тако је и вечерас радио. После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао. И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендеише што.

Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева

Пре него што су то знали и сами попови, знало је село да су се помирили. Фрау Габриела је полетела одмах онога часа кад их је видела заједно у колима, и јавила свима код којих је свратила да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па

лицу јој неко блаженство, а уста упола отворила, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рéрне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Кажите ми право шта ће дати господин тата поред фрајле Савке? — Та оставите засад то питање на страну; имамо још часа за то; сутра је берба, па ћете код нас остати. — Ја не могу сутра остати. И код нас је берба, морам кући.

— Опростите, ми смо се ради о неком важном послу разговарати, и то што пре, јер прво немамо часа, а друго немамо квартира, — рече чика-Гавра. — О, ништа за то! Квартира у селу нема, ал’ можете га овде имати.

Венчали су се за осам дана, уз благослов, ујутру у четири часа. Осим ленда и црквењака, другога није било. У то дође и шеста недеља, а Чекмеџијић сасвим приправан крене се у Ш.

Још по часа па је време ту, а хиљаде никако нема. Чекмеџијић је немиран, једи се, гунђа, али ништа не помаже. Напослетку изгуби

Оду у цркву. По часа — па је свему крај. Чекмеџијић је, најзад, ожењен. Сватова је било сијасет. Два дана се јело, пило, певало.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И тај рат, мора се признати, има своје до бре стране. Ето, од овог часа већ капље, полако али сигурно, моја капетанска плата. Па шта ја тражим?

даље на својим снажним и лепим коњима, на којима су нова новцата жута седла и оковани камути, бљештали као да су истог часа извађени из препуних царских магацина.

Те исте вечери, у једном празним купеу брзога воза, Јуришић је плакао са марамом на очима. и, тог часа, у том плачу и у оној чудној и тајанственој снази страдања, он је уживао Он је уживао што је намучио другог а још

Кад сам без тебе, ни ваздуха, ни плућа, ни очију, ничега немам, хоћу да се угушим, да ослепим. Хтео бих овог часа да се створим тамо где си ти, и ту, пред тобом, да плачем најгорчим плачем због свих неправди према теби, да ти

Чекај ме, Наташице и опрости То мора бити што пре, овога часа, овога часа...“ А на пољу грмљавина све јача и капи, најпре крупне и ретке, па све чешће зашушташе по осушеном грању,

Чекај ме, Наташице и опрости То мора бити што пре, овога часа, овога часа...“ А на пољу грмљавина све јача и капи, најпре крупне и ретке, па све чешће зашушташе по осушеном грању, те се они

Африка

Они су говорили о томе јер су очекивали с часа на час да се ова млада жена појави, а Швајцарац је хтео да зна да ли би он, иако је у друштву Н–а, могао отићи да је

Ја сам увек још човек међ људима. Сви су исти за мене, и ја сам као сви други за остале.“ Ћутали смо, и с часа на час ме је само задржавао руком да припазим на рупе и брежиће преко којих идемо.

Самба побеђује сав свој ужас од помрчине и одлази у ноћ. Пролази четврт часа у чекању, што је изван сваке мере; Меј и други црнци зову га кроз мрак и њихови дивљи уплашени гласови разлежу се п

И У овој ноћи нашој Дошао просио: — Ме, хоћеш ли бити мојом? — До ове године, До овог дана, можда, До овог часа. — Ме, Ме, чујеш ли, ја те зовем? Моја је реч: Ходи!

— До ове године, До овог дана, можда, До овог часа. — Ме, Ме, чујеш ли, ја те зовем? Моја је реч: Ходи! — До овог часа хтела сам у твоју колибу; Сада ме пусти да мирно идем у своју; Моја је колиба у земљи.

Доста је пожелети некоме зла, закључавајући катанац, пада онај истога часа мора да умре. О катанац је закачен чунчић за навијање конца. Човек мисли зло и навија конац.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

МИШИЋ: Ја не могу примити, кир Јања. ЈАЊА: Ама, ми убите: немам више сад! МИШИЋ: Та, кажем вам, не мора од часа бити. Могу ја доћи и други пут. ЈАЊА: (Ето, мигнила му Ево да дођи код ње!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Жена убијенога, која је била на сенокосу, кад виде шта јој девер уради, оног часа, поведе децу и јави се Турцима. У оно време кад Србин убије Србина, друге казне није било, само 1.000 гроша!

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Најистакнутији државни чиновник, контролисан и ухођен свакога часа, није никада био сигуран да ће сачувати свој положај.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Истог часа Сланинко престрашено цијукну: — У помоћ! Скочи коњ на мене! — Позор, браћо, ево коња мишоловца! — дочека с вреће миш

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ (пружајући му руку): Рачунам на вашу дискрецију. (Сети се и тргне руку.) Чекајте, сетио сам се овог часа једне велике услуге, коју бисте ми могли учинити. ЉУБОМИР: Молим!

Тај рукопис мирно почива у фиоци мога стола, под кључем, али... овога часа ме обузе једна слутња: неће ли се моја жена, у моме одсуству, по служити истим методом којим сам се ја послужио према

ПАВЛЕ: Жалим, али ја немам за то довољно времена; ја овога часа путујем. РИНА: Куда? ПАВЛЕ: У неодређеном правцу. РИНА: На дуже време?

НОВАКОВИЋ (љуби јој руку). Збогом, злато моје! РИНА: Боже мој, како сам детињаста! Овога часа пада ми на памет како би то дивно било да се ниси примио државне службе па по цео дан да седиш код куће, припадаш само

то је немогуће... то ваш болесни мозак... то је... Господе боже, ја ћу да полудим! АНТА: Немојте! То не смете овога часа. РИНА: Не, то није истина; реците да није истина, реците, реците!

СПАСОЈЕ (цепти од узбуђења и суне на њега са стегнутим песницама као да би тога часа да га смрви, уздржи се и прилази му): То си сад рекао и никад више!

ЉУБОМИР: Можете мислити како ми је било кад сам на улици сазнао поражавајућу вест. До тог часа нисам ни појма имао. Чекајући на трамвајској станици, отворио сам новине и привукао ми је пажњу упадљиви наслов:

СПАСОЈЕ: О чему? РИНА: О њему, о покојнику. Он може свакога часа наићи; свакога тренутка кад се отворе врата, ја застрепим. СПАСОЈЕ (збуњен, али као прибра се): Па... нека дође...

ЂУРИЋ: Ох, то је тешка оптужба, и то у најгорем тренутку. Ствар „Илирије” се овога часа налази пред седницом министарског савета; сваки тренутак, може нам донети концесију, а концесија представља милионе...

прођи све редакције, иди од уредника па до онога што савија новине, реци им нека се стрпе, само двадесет и четири часа нека се стрпе па ће сутра већ добити материјал за једну огромну сензацију.

Да, да, господине Ђурићу, тако ћу поступити, свршићу овога часа са господином Шварцом. Да, не смемо даље одлагати, или-или, и то још данас, па шта нам да бог!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Они су увек у праву! Седам минута пре завршетка часа човек не може очекивати од профа да се понашају лафовски. Они се тако не понашају ни седам минута после завршетка часа.

Они се тако не понашају ни седам минута после завршетка часа. Они се тако не понашају никад! - Зашто си бацио ту књигу, Слободане?

Од неког ко из чистог мира или досаде завитла књигу насред часа увек је могуће очекивати и нешто горе. Понових како сматрам да је ствар завршена: бацио сам књигу, јер сам почео да

Овако ће, сигурно као што је сигурно да постојим, пасти укор. Било је три минута до краја часа, а један врабац отресао је крила у жбуну испод прозора.

Мирисало је на креду и наше проклете ципеле, а после овога часа требало је да имамо још један. Узех једину своју свеску и пођох ка вратима, а Новак упита је ли то све што имам.

Био је то шум моје сопствене крви непомирљив и очајан. - Ја сам данас избачен са часа, Рашида - рекох, а она одговори да зна. - Бацио си неку књигу, тако нешто? Ја понекад пожелим да побацам све књиге.

Мука је у томе што је још на железничкој станици сазнао да сам избачен са часа. Стигао је у шест и већ три сата гунђа мислећи да сам се обесио негде у шумици: да је он на моме месту, он ту срамоту

Помислих да јој обећам како ме неће више избацивати са часа, али то би личило на обећање поводом писменог задатка о гласању кад сам написао да гласам за љубав, добио кеца, а онда

- иако је сада говорио о Татјани и Оњегину, а друштво је као буљило у књиге очекујући крај часа. - Колико још има? - долете једна цедуљица, а Саша Албрехт показа све прсте једне руке, а на другој сави два.

Сећао сам се тога планирајући како да се извучем са часа и упаднем у биоскоп. Рећи ћу да ме боли стомак. Заправо, рекао бих то да математику не предаје Хаџи-Николов.

чучао је сумрак, кад се сетих писма које је почињало са „једина моја” и Рашиде која је рекла да ће ме сачекати после часа.

Питао сам се како ћу за време часа успети да се уздржим од смеха, али то питање је било савршено непотребно. Гледајући Меланију како предаје о

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Још док је дете у колевци, може му се сваког часа нарушити мир, те оно плаче. Мајка га онда забавља: љуљањем, носањам и певањем.

“ Испитивање са сва четири поменута инструмента укупно је трајало око једног часа по испитанику. Резултати и тумачења Резултати добијени у истраживању обрађени су на одговарајући статистички начин

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

мотке, могле су на жицу слетети птице прекидајући начас своје небеско путовање, могао се овлажити кристал — истога часа у слушалицама би завладала тишина. У соби седи дечак а из ушију му иду жице.

У чему је штос? Као да се мени глувари овде годинама, као да ја не бих збрисао истог часа на неко боље место када би ми се пружила шанса? Знате када бих пожалио за овим ћошком? Никада! Фуцк офф!

појавило и поново је у њему искрсао млади контрабасиста Сеад, смешећи се на невоље и на сиротињу: осетих да ме тог часа његова дрска, лажна музика враћа у свет живих, тамо где још постоји укус смеха.

погубише зубе, и поред неродних година, липсавања стоке и лопова — свега што се једном Херцеговцу сручи на главу истог часа када се нађе у негостољубивој равници, на салашу.

Остали га истог часа заборављају, заобилазе и јуре даље, пред свезнајућим препотопским очима корњача у рукама старих вештица.

Обојица се осмехују: веома! То ти је живот, мисли Маки! Загребите само мало кожу неког шимпанзе и испод ње се истог часа појављује џентлмен! Љиљанина мама га, као и обично, не примећује док на њену главу ставља коцкасти шеширић.

Не желим да мала постане дроља! Само је то требало да каже па да се истог часа испред Бети, чувене Бети Блам, створи црвена крпа за бика!

Али истог часа осети у дубини грудног коша своје срце, ту стару издајицу, па крену даље према Чубури. Град га је запањивао.

— рече Чиле. Поп пажљиво истресе снег из ципела у »Мартинијеву« пепељару. Келнер је истог часа замени: — Просим? — Флашу пива, са две чаше — рече Чиле.

Већ је формиран Одбор за дочек. ДАМА СКИТНИЦА Нина је осетила да је улетела у клопку истог часа када јој је ћопави келнер у запуштеном ресторану хотела »Европе« треснуо на сто две боце пива које није наручила.

Седео је бахато, окружен својим друштвом у поретку потковице. Препозна им истог часа карактер; сировост, безнађе и досада гладна насиља осећала им се у сваком покрету; у олабављеним краватама и спуштеним

Сви су зијали према њиховом столу. Када би јој поглед додирнуо било које од тих лоше обријаних лица, сва би се истог часа искесила удворички — вероватно, нико није смео да некажњено поквари ову уобичајену представу.

Матавуљ, Симо - УСКОК

подеста, сакррр, питајте ове под бедемом, ту вашу браћу Морлаке, у вашем језику, зашто су се скупили прије прописаног часа кад се град отвара? Заповједите им, у име моје, нека се одмах одмакну, иначе ћу наредити да се пуца, сакррр!

Најзад, јутрос ми пође за руком да учиним на што сам се одавно спремао, умакох из града онога часа кад се отвори капија, кад силан свијет нагрну у град!

Одатле њих двојица отидоше ка Ћором весељаку, уз кога се смијаху више од часа. Његова жена Бела бјеше још виша од Живане, голема носа, погрбљена.

посматрао како тај поносити одговор годи свима, како им је из дна душе, те је увјерен био да би и они онога истога часа тако одговорили силнику! Мргуд дода тумачење пјесми, исприча опширније догађај.

наш Јанко!“ Каква разлика за двадесет и четири часа, откад се од загонетног „принципа“ прометну у „ускока“! Њему је то годило, од тога му бјеше топло око срца, и сваким

Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага својега. Бићеш потукач и бјегунац на земљи!“... „И овога часа то говори Господин Кајину!“ викну владика. „Јер Господ је овђенак и Кајин је пред њим! Ево га!

та питања да се игуман сјети о чему не треба да одмах говори, о ономе што бјеше најглавније, о чему сви мишљаху онога часа, а то је о крвавијем међусобицама између брастава и племена!

Међутијем дотле му нико не помену штогод о вјери, а камоли да би му ко о њој поповао. И тога часа први пут му се истаче широка, невјеровна вјерска трпељивост Црногораца који су веома приљубљени својој вјери и својим

њима пукла дубодолина са селом на средини; долина се спушта ка дивном Скадарском језеру, по чијој се површини онога часа прељеваху различите боје. Иза језера назријеше Скадар.

“ И иште дјевојку. Брат је изведе и преда је дјеверима, а десни је узме за руку, а лијеви стане иза ње, и од тога часа обојица добро пазе да је се не би ко од рода дотакао.

Јанко нестрпљиво узе писмо и сједе. Руке му дрхтаху. Саво отпусти Бајицу и узе да чита новине, које бјеше онога часа примио. Лудмила писаше као што у таквој прилици може писати онака сестра. Писмо је имало осам страна.

Затијем писаше о себи, о мужу, о дјетету, стотину ситница, које су бјегунцу биле тога часа најзнатније на свијету. Па опет се повраћаше сама сестринска милошта и на крају њеколико реченица од ујака и зета.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Тај осећај живљења и нестајања, блаженство ништавности, губи се оног часа кад пређемо на кратковеке, јадне послове и задатке.

Ми нарочито волимо вербалне изразе љубави према домовини и прогресу, и онога часа кад деца стану да понављају формуле које смо лансирали у њихову средину, мислимо да смо обавезу идејног усмеравања

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Он је певао духовну клонулост после 1848, велике наде, ишчекивање »извесног часа« шездесетих година, »либералне надежде« и слободњачке снове Омладине, нове политичке и социјалне идеје седамдесетих

Милићевић, Вук - Беспуће

Заједнички натежу боцу рума; коњи се једва вуку кроз мрак засипан снијегом; од часа до часа лијено се затресу бронзе и њихова звека смрзава се у пустој тишини.

Заједнички натежу боцу рума; коњи се једва вуку кроз мрак засипан снијегом; од часа до часа лијено се затресу бронзе и њихова звека смрзава се у пустој тишини.

“ „Она је дакле равнодушна,“ помисли он. „А ја не једем, не пијем, не спавам, без и једног часа мира и починка — мислећи непрестано на њу.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

би, чим кашику из уста баци, хитао, да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало »жандара« до два часа.

— Плати, јакако, кад хоћеш с Ватром да се играш! — вели Јова па пође у канцеларију, јер је већ два часа. — О, ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.

Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио (»јер тој поганој секти не може се веровати«, — говорио је Јова).

Било је већ четири и по часа поподне, и нема сумње да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

изникнуло, Изникнуло, стабло подигнуло, И још класје што шеницу носи, Класје зрело, само да се коси, Коси, брате, часа не почаси, Ал' ти, чудни чоче, откуда си? Он ни речи, само се осмену, Па се даље унапредак крену.

Крваца тврди кам је пролокала, Кам се круни, камен се комада, Па све комад за комадом пада, Јоште мало, неколика часа, Па им нема ни трага ни гласа, А језана и другога чуда, Да се сећа свак кô санка луда.

Ал' куда се деде Радивоје, Не знам, брате, а душе ми моје, Како оде, од онога часа Нигде њему ни трага ни гласа, Ох јунак је Радивоје био, Па је гдегод главу изгубио.

Ох када би време врнут могâ До онога часа злосретнога Кад је првом дивну угледао, Чини му се: би је прегорео — Би зацело, и могâ би ласно — Али сада — сад

“ Па у несвест онда паде, У помоћ му трчи, јадна, Пипа, ал' му рука ладна, Пипа срце, ох зла часа! Оде викат из свег гласа! И већ цели дом узбуни, И сва с' изба већ напуни.

Може бити... Ма страшило Оно грдно и немило, Што толике удри јаде, За час тињи куд нестаде? Од злосретног оног часа Нигде трага нити гласа.

Лепо звеча гајда звек Весо бија часа тек. Збогом, певи! збогом коло Збогом, момци наоколо! Збогом, кито дева млади! Збогом, збогом, виногради!

Сви су мене они били криви, Та Бог нека опрости ми живи, Тога часа људи свиколици Чињаху се менека крвници... Но да с' манем часа најгорега, Најгрђега живота својега, Плећи дадо

Но да с' манем часа најгорега, Најгрђега живота својега, Плећи дадо зеки и дружини, Дођо пешке својој постојбини.

Кад надомак веће беу кули, Неколике пушке изметнули, Да се чује, да се напред гласи, Како Србин часа не почаси. Пуче пушка, а горица јекну, А од куле убаво одјекну; Браћа чула, браћа с' осетила, Брацкој пушци пушку

Гледај само те шалваре уде, Зар не видиш да се подераше?... Устај, пирни, не почаси часа — Па Турчину ни трага, ни гласа! Црна Горо, ками на камену!

П песме, јадна сирочади, Децо мила моји часа млади Што на срцу тедо да одраним, Да одраним од зла вас одбраним, Па да дугу са небеса свучем, Дугом сјајном да

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Камарате, куда ћемо сад? Рекао је то нарогушени, чупави Дане и дјед је истог часа осјетио да је доље у вртачи заувијек оставио своје детињство, а горе нашао камарата с којим ће одсад, нераздвојно,

обично из Лике, какав далеки рођак, самац, без фамилије, па би се прибио уз огњиште, ријешен да ту проборави до суђена часа.

Дедер, овог часа, капу у шаке, па ми се губи с очију, док ја нијесам узео овај Радин љесковац! Бркица брже-боље попаде из ћошка свој

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Хајде, смири се. Сећаш ли се: „Нека је селам вама зато што сте били стрпљиви”? То си можда због овог часа учила. Дај да се држимо онога што нам је јасно. Више и не можемо.

Не знам шта то може да значи. А кад се пробудим, учини ми се ко да се истог часа неко нагло од мене одмако... Као да сам у туђој власти. Али не онако као у агиној, ил беговој...

МУСА: Да није умрла, нико јој не би верово. АХМЕД: То јој је тако записано и суђено још оног часа када је бег обећо Имотском кадији. А можда и пре, пре седам година... Ко зна чија је ово правда...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Око широких, развучених уста лепрша се поносан осмех, а проседу, чак до очију, браду сваког часа глади својом коштуњавом, са пожутелим прстима од дувана, руком. Глади је и развлачи, одвајајући влас од влас...

Па онда као луд, бесан од неке среће и радости трчао је, играо махнито, витлао се и сваког је часа трчкарао час ка Тоди, час међу госте...

На среди дворишта бунар, а око њега се сјаји разливена вода. Из куће сваког часа излазе послушници, доносе јела, котлове с вином.

Растргла се од посла. Кукови јој изишли, шалваре се смакле, учкур отпасао. Сваког часа завезује бошчу, која јој после одмах пада, јер или узице олабаве, или попуцају од њена силна сагибања.

Улицом по десет њих иду. Овлаш забацили колије, ципеле им добро необувене, јер их сваког часа скидају, очи им се закрвавиле и овлажиле.

А више главе Митине гори она велика свећа, осветљава целу собу треперећи, прскајући, као да ће сваког часа угасити се и пасти на мртву Митину главу, која сад дошла већа, лепша, с облим челом, затвореним и јасно оцртаним очима

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

— па ђевојку за руку, говорећи: — На, води је, па нека ти је сретна и весела! А она сила оног часа отиде с великом хуком. Кад сјутра дан сване, браћа се врло забринуше шта се учини с њиховијем сестрама.

Он остане онде до крсног имена. Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати. После тога домаћин му поклони петоро говеда, а он му захвали и пође даље.

Од тога часа не могоше чељад ни полак јести колико су донде јела, а сутрадан и отац и мати престане се. Онда му домаћин дâ два

Лалић, Иван В. - ПИСМО

се узрок сретне са последицом; Ево вам благослов, липе; а ваш је благослов мени Прерастање мог чина, прерастање мог часа. (4—5. ИИИ 1992) РИМСКА ЕЛЕГИЈА Шта ли смо овде некад оставили у залог, Кад нас толико мами повратак?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

А тек њихове приче! Господе! Знате ли оне системе: „Жена ме не разуме! Не слажемо се сексуално. Оставио бих је истог часа да деца нису у питању, али јадна деца, шта су она крива, зар не? Не можеш замислити како ми је?

Наравно да су против рата кад би се срушили истог часа да им човек да да понесу пушкомитраљез или нешто слично, а можда би љоснули чак и само кад би ставили шлем на главу!

Лепо. Пошто немају ама баш никакве представе о томе шта би требало да раде у животу, прифластеришу се истог часа за мој животни оптимизам (називамо ту ствар тако), и шта — гребу се за смисао! Да ли је то нормално?

Секира се, наравно, заглавила истог часа од запрепашћења. — Извините, код нас је овде скромно, обично ... — каже ми власник виле. — Живимо онако, по сељачки...

па онда већи, па мали стан, па затим још већи, па стилски намештај у коме човека хвата лумбаго од укочености истог часа када седне на неку блесаву лажну алдајч столицу са равним наслоном а онда, што је занимљиво, ти исти сељаци који су

Не знам зашто, али сигурни сте у то истог часа чим га угледате! Шта је урадио после речи „лова“? Почео је да обрће ону сироту грамофонску плочу о томе како је

Он да говори о учитељицама? Он? Јер, кад год тако неког маторог мамлаза притерате до зида, он вам истог часа из фиоке свог радног стола извлачи несрећне младе учитељице и сироте рударе, као да су они његова лична својина, као

— Аха — рекох — оћеш ли да је опипаш? Тако она опипа Снежану и истог часа се онесвести, кад се уверила да је права! Људи моји, шта мрзим те животне аматере!

Некако ме је мрзело да се дружим са било ким сем са Мишелином. Вратих се тако у свој кавез за канаринца и истог часа кљокнух као балон када наивно налети на нечију запаљену цигарету.

Двадесет и осмог, наравно, скембају у фиоку истог часа кад се појави на црти, али се касније испостави да је то државни првак Италије — чувени Ђино Монфилијано Перивилиђини!

— Шта вам је? — викну. — Молим? — вратих се истог часа у кожу младе даме из боље куће. — Зашто сте викали? — Ја, викала? Боже, докторе, шта вам пада на памет?

Ето, то сам хтела да кажем доктору Манџуки, али нисам могла баш да се сетим свих фазона истог часа, па сам се после толико клопала да сам цео тај дан замишљала — с једне стране стола као ја, а са друге као доктор, па

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Изгонећи шебој-боју, вида Месец параноју, а зинувши, чак врх Тисе, каранфилом запали се. Тајни жижак, истог часа, пшеничицом проталаса.

Трудничке шпиље вратима шкрипе: завија свевук с бодеж-кадифе. Шесто певање Чудног ли часа: тресе ме трема, стране од света окрећу рулет мењају места.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Цјељ је мога путешествија по могућству сила мојих добра чинити; а ја у цјелом мом животу нисам срећнијега часа имао него сада, причинивши вашој господични малоје задовољство, која је всјачески достојна усред Беча живити.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! Нема часа, оцјене, прозивке, звоне главе попут празна лонца, скинули смо и мрског стражара, будну звечку са школскога звонца.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Прве речи које су ми долазиле записао сам истога часа у једној кафаници, на хартији купљеној у дуванџиници прекопута.

Ево, има две године да сам уписан, али моја жена Марија може вам рећи да сам ја у ствари, по убеђењу, то још од првога часа. Од првога часа, од сасвим првога часа.

Од првога часа, од сасвим првога часа. Само ја нисам знао да изразим шта осећам, нисам знао ко проповеда исто; није имао ко да ми

Од првога часа, од сасвим првога часа. Само ја нисам знао да изразим шта осећам, нисам знао ко проповеда исто; није имао ко да ми објасни. Је ли, Марија?

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ми је шапнуо да се много бринем за послове државне, изгледа пропустио сам да приметим своју сопствену смрт на два часа јахања пред градом, но ипак сам мио им гост и мртав, у горњим спратовима одаје чекају спремне за ноћ и за загробни

Ко је решио да дели времена решио је само да се временом вара све је у распону нашег јединог часа и нови часовник и древни оквир на рубу видика и песма која тренут чара лепа је старином али данашња је ако и то

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АДВОКАТ: Реците јој! ДАНИЦА: Хоћу. АДВОКАТ: Реците јој сад одмах, ја вас и иначе морам напустити. Морам још овог часа да предузмем кораке, да бих за сутра обезбедио отварање тестамента. Довиђења, дакле! (Полази.

СВИ: Тако је, пристајемо! АГАТОН: И зато ја предлажем да се, у име протеста, одмах овог часа иселимо из куће. САРКА: Ух, баш ме жао моје собе! АГАТОН: Нећеш ваљда да дочекаш она да нас избацује, она?

ДАНИЦА: То је моја молба. МИЋА: Испунићу вам је. Ја сам и без те ваше молбе пошао баш овога часа да узмем своје ствари, утолико пре сада. Само, једно бих вас молио: можемо ли и кад можемо наставити овај разговор?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

По ручку да се изврши детаљни преглед људи, коња и возова, и да ми се о томе поднесе извештај у четири часа. Тада ћете примити нова наређења. Јесте ли разумели?... На своја места!

стране, од посилног команданта пука, који је чуо када је командант наредио ађутанту да напише заповест за покрет у два часа по поноћи. То нам је исто рекао и командир, када смо подносили рапорт у четири часа после подне.

То нам је исто рекао и командир, када смо подносили рапорт у четири часа после подне. Чињене су последње припреме. Посилни су довлачили сандуке официра, подофицири су слали војнике у варош

Његове наредбе су извршаване тога часа, али чим би се удаљио, опет би све ишло као раније. Са артиљеријом је маршовала и пешадија, некад напоредо, а неки

ТАМО СЕ ГИНЕ Наређено је устајање у један час по поноћи, а покрет је заказан за четири часа. Људи су се лено протезали и једва вукли уморне ноге. Ноћ је била мирна и пуна звезда.

Потом су кувари поделили ручак и тачно у четири часа кренули смо. По утврђеном реду излазиле су батерије на друм и губиле се у облацима прашине.

Док је говорио, ја сам непрестано гледао у врх Цера, одакле је пуцала нека батерија, и сваког часа сам очекивао да над нама почну прскати шрапнели. Хтедох запитати да ли је оно тамо наша или њихова батерија.

Војници се провлаче да виде, не би ли га познали. До пре пола часа био је жив, а сада сви газимо по његовој крви, као да је то обична бара. Однекуд се чуло запомагање.

Нема ништа ново.“ Али двадесет трећег августа дигоше нас у три часа изјутра. У четири часа батерија је била спремна за полазак.

Нема ништа ново.“ Али двадесет трећег августа дигоше нас у три часа изјутра. У четири часа батерија је била спремна за полазак. Командир навукао рукавице и чека да преда рапорт команданту.

— Јеси ли видео коња за празним јаслима кад зажмури и дрема? Или, брајко мој, када се нама нареди покрет у четири часа, а ево сад је девет часова, и ми заједно са овим коњима дремамо или коњошемо. — Рок службе, господине капетане!

људи су већ забринути и са страхом погледају у мост који још није готов, а ево већ је три часа после подне. Војници почињу да бивају неспокојни при помисли да сада треба прећи на ону обалу. А ако непријатељ навали.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени? Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти. Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста. — Јест... болест ме смела.

Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак. Људи почеше долазити. После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.

— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор. — Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.

Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље. После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен

Љубицом облада зебња ; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа

школу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским излозима и остајала тако као прикована по пола часа и више. И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажарен очима.

Нема ничега! Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити... Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...

Кад се старац помоли из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра. После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. — Писареву... онога, његову жену ти познајеш ?

отеже председник. Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке. После једнога часа отпоче суђење. Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања. Оптужују га за »опорочавање власти«.

некако тако... ових дана. После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро... Гојко се осврташе око себе унезверено, дрхћући

Прође пола часа. Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи. Увиђа да треба проговорити

идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

(Јелисавета се поклони.) ВАСИЛИЈЕ: Због полицијског часа, представа почиње нешто раније него што је уобичајено! Вечерас у шест, у кафани браће Тодоровић, почиње невиђени,

СИМКА: Нећемо правити питање око кирије! Преноћите, и не мислите на паре! А после полицијског часа ионако не бисте смели нигде да се макнете! Још би ми требало да и вас носим на души! Је л то код Гине нема никога?

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Идем уморан, изнемогао, док одједном угледам преда мном, на пола часа хода, где се бêли град што га две реке запљускују.

— А одакле си ти? — питам. — Па, ето, ту ми је за једно пола часа кућа. Ту сам се и родио. ,,Чудновато, то онда није земља мојих предака, моја домовина“ — помислим, а гласно запитам:

— Сељаци сигурно радо читају? — То је обавезно, као и војна обавеза. два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак провести у читаоници, где чита, или му читају ако није писмен, а

— Сељаци сигурно радо читају? — То је обавезно, као и војна обавеза. два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак провести у читаоници, где чита, или му читају ако није писмен, а сем тога им

Од јутрос сам пуна три часа на томе радио. држим да ја имам права, и да заступам праведну ствар... Ево, показаћу вам чланак који сам приредио за

надлештва, јуче у четири часа по подне, са својим шефом на челу, били су депутативно код господина министра финансија да му честитају с радошћу

опет донесу оштрије резолуције, па, богами, ако и то не помогне, онда бисмо, разуме се, морали брзо, не губећи ни часа, покренути родољубиви лист са искључиво патриотском тенденцијом, и у таквом једном листу осудили бисмо читав низ

— упитам радознало. — Зашто не, молим вас? То је већ објављено народу и цео народ припрема весела и очекује свакога часа важан догађај. — То ће бити нека срећа по вашу земљу? — Ретка срећа.

варош да су видели Хорија, и та вест се тако брзо пронесе и проструји кроз све слојеве друштва да ће после једног-два часа цела варош с поуздањем тврдити да је он ту, да су га луди лично видели и с њим говорили.

Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: — Три часа и пет минута! Ни ја сад не могу пити каву.

Ни ја сад не могу пити каву. Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу.

Извештај гласи: „У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњој влади. Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Упутио се правце насипу. То је значило, да ће ићи најмање два часа... У саму ноћ вратио се. Дошао је на вечеру, али није готово ништа окусио. Пио је вина и отишао у свој стан.

Зађосмо у шуму. Требало је ићи још четврт часа, па да се почнемо надати, да ћемо нагазити на зверове, за којима смо пошли.

За тренутак претрчасмо сви до врљика. Љубиша блед као платно, стоји и гледа у ову црну масу, која је до овог часа била тако страшна, а сад, његовом руком, уништена.

« — »Ах!...« узвикну гласно, јер се беше сетио ноћашњег сна. »То је сигурно предсказање!...« Тога часа спаде му неки велики терет с груди и обузе га свега нека нагла и топла милина. Свану му пред очима.

Зачудих се што ме момак не буди кад зна да понедеоником имам три часа пре подне. Причеках још мало, па кад видех да ме нико не зове, а време се раду примиче, дигох се и, док би ударио длан

Врата се отворише и звонара се за час напуни гостима. Станко прекиде размишљања. Одзвонише на скуп, па кроз пола часа за полазак и напослетку дочекаше пратњу звонима. Онда сиђоше обојица доле у цркву, да се по обичају, нађу око попова.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СПИРИНИЦА: Па зар госпа Марина навалила баш сад да се то сврши? ЈЕВРЕМ: Па сад. овога часа. Ено их тамо у соби кувају... СПИРИНИЦА: Ију, а ви мене овде држите читав сат. Што не говориш, забога? (Одјури.

ИВКОВИЋ: Та имам нешто овде на столу... почетак. ДАНИЦА; Хоћете ли скоро од куће? ИВКОВИЋ: Овог часа. ДАНИЦА: Ући ћу у вашу собу и преписаћу ваш говор, оставите га на столу.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

помоли домаћин куће, Пред спавање и он са собом процвркуће, Затим се проврпољи, да се боље намести, И истог часа заспи, сто посто чисте савести. Крошња старог дуда личи на кућицу или на Колибу у којој је коначити милина.

То није фуруница, то је јогуница, Лед ледени, а плане кад се не надам. Чудеса из часа у час она ради: Букне ли — тад се сва дрма и хукће. Онда, врела, оде на снег, да се хлади.

— Него ту, где овог часа јесмо! ЛЕТОВАЊЕ Дошао сам у Милочер С циљем да не мислим ни о чем. Кафић, киоск и пошта: Вртим се ни

ЈАВНА ПРОДАЈА Попев се на ограду, Вука-баба Објави да је почела дражба; Истога часа се баба-Јока На два троношца уз плот скљока, Из грла, у ком округло је нешто застало, Повика, као кроз појачало:

Затим ћу набавити калашњиков, Укопаћу се у дубок ров И сваког ко наиђе друмом главним Са земљом ћу истог часа да сравним!” „За пиће, за провод, за добру клопу Мараму бих са главе дала!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

по облику потпуно сличну јегуљи, а која ономе ко је дирне руком или штапом, одузме могућост покрета за време од четврт часа.

Њихови мишићи још раде и оне се крећу, али немају више снаге за јаке електричне ударе«. »Борба је трајала око четврт часа; тада су се и коњи умирили, али су им очи још изражавале бол, страх и ужас.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И сав засењен пред чудесним сјајем Лепоте твоје, слаб, без једног даха, Као да сваког часа живот дајем, Прилазим теби пун побожног страха, Посрћем, клецам, докле ме привлаче, Ко провалија тамна и дубока, И

И да ти донесем тада душу нову, Без иједне пеге негдашње — сву белу. И хоћу да оног часа, кад на мене Падну косе твоје и пољубац један, Будем као некад безазлен и чедан, Да први пут познам чар љубљене

И тако редом, тако сваког часа, Ми млади старци најновијег доба, Падамо, рано изнурена раса И умрећемо сасвим, јоше пре гроба...

Крај мене стрчи зарђала џида, А њему, сваког часа, нога клеца, И зато што смо старинскога вида Ругају нам се раскалашна деца. Нека их, Госпо. Нама није криво.

Све је у мени ко на гробној плочи: Ја прошлост браним од смрти што прети. Но оног часа кад ја склопим очи, Тад све ће са мном засвагда умрети.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Излаз к нама, часа не почаси, на твојега крилата халата! Не заборав' сабље и миждрака и твојега бича пакленога, јер су Власи уши

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи. Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

? Апостоли Христови, кад се дух свети излио на њих, не бјеху, можда, више зачуђени од контове дружине тога часа. Бленули од чуда, као да је конте са својим табаром и власуљом полетио у облаке.

Иако је у Црној Гори обично видјети разнијех појава у ваздуху у један мах, опет је тога часа тако чудно било на небу, да се оно четверо сваког часа устављало и гледало.

видјети разнијех појава у ваздуху у један мах, опет је тога часа тако чудно било на небу, да се оно четверо сваког часа устављало и гледало.

“ повика сердар што га икад грло слушаше, па опали из обје. Пет пушака плануше и затутњеше, за његовом. Истога часа, пред свијем кућама у сердареву великом браству, стаде пуцњава и весело одазивање.

“ Момци пуцаху сваког часа с врата. Браственици готово сви, измјенише се у полажење. Пило се и веселило до саме зоре.

Али Господар бијаше тога часа удубљен у молитви; он стајаше под деснијем сводом, на истоме мјесту, гдје му и данас мошти почивају. Служба започе.

Сунце са истока гледало је тога часа по свијету више торжествених скуповâ — можда — али скупа, простије и узвишеније природе уједно, сунце тога часа

тога часа по свијету више торжествених скуповâ — можда — али скупа, простије и узвишеније природе уједно, сунце тога часа гријало није. Ђакони Иво и Алексије стадоше пред вратима дворане, да редом пропуштају главаре.

Јер заиста, као храбар војник који прсимице чека јуришећег непријатеља, тако стаде старац, тога часа. Али гњев и срчаност што му на лицу одсјевнуше немаху ништа земнога; оружје у кога се уздао бјеше невидно као и

Јанко, таман тога часа, развијаше неко писмо, што му онај други предаде. „Шта је то? Чему се смијете?“ запита он. „А ништа, нешто се шалимо

„Не!... не зна нико до Бога, како ми је овога часа!“ рече он жалосно. „Камо срећа да нијесам преболио. Данас бих барем мирно у гробу почивао!

Не, мој Адолфе, то је свршено: ја остајем. А што сам весео, то, томе не знам ни сам узрока. Тако ми је у срцу овога часа, па тако се и показујем.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Видојевица је последњи огранак планине Цера, а удаљена је од варошице Љешнице за пола часа. А Ковиљка се устави под планином Гучевом; ту угледа један мали извор, и напије се воде из њега.

(Узимајући хлеб — колач): Помоз’, боже, две поле, четири четврти, осам комада, триста и осам добрих часа! Којих часа? — Којег се преблаги Христос родио — и међ’ нана доходио!

(Узимајући хлеб — колач): Помоз’, боже, две поле, четири четврти, осам комада, триста и осам добрих часа! Којих часа? — Којег се преблаги Христос родио — и међ’ нана доходио!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Он остане онде до крснога имена. Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати. После тога домаћин му поклони петоро говеда, а он му захвали и пође даље.

Од тога часа не могоше чељад ни полак јести колико су донде јела, а сутрадан и отац и мати преставе се. Онда му домаћин да два

“ Па ђевојку за руку, говорећи: „На, води је, па нека ти је сретна и весела!“ а она сила оног часа отиде с великом хуком. Кад сјутра дан сване, браћа се врло забрину што се учини с њиховијем сестрама.

ј. без нигђе ништа, и од тога часа ниједнога човјека на овоме свијету, којему је било име Никола, није могао на очи виђети ни име чути.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Пазимо на речено, јер ћемо почети са оним што је боље, а боље нам је од часа када се простре светлост, која је првог часа дана.

Пазимо на речено, јер ћемо почети са оним што је боље, а боље нам је од часа када се простре светлост, која је првог часа дана. Требало би, чини ми се, да они који тумаче о делима светлости, службу почињати од светлости.

СЛОВО 4 О појању првога часа и о молитвама и по окончању јутарње службе и првога часа, одлази братија у ћелије и потребну службу завршавају ГЛАВА

СЛОВО 4 О појању првога часа и о молитвама и по окончању јутарње службе и првога часа, одлази братија у ћелије и потребну службу завршавају ГЛАВА 4 Треба, дакле, после јутарњег славословља заједно да

(І Кор. 2, 8) А када се оконча речена молитва и јереј изговори уобичајену молитву, тога часа сви падају па лице и слушају игумана, а он овако молитву да измоли од вас: „Молите се за мене у Господу, браћо, да се

Нека вам буде и овај образац. ГЛАВА 6 О тумачењу деветог часа и о вечерњи и о панихиди и о полуноћници и о јутрењици Девети час треба појати као и претходне часове, пошто вас

Када се павечерница служи, пошто јереј изрекне уобичајену молитву, ви треба да падате на колена, као на крају првога часа, и ка игуману ухо приклањајте, који добро говори: „Опростите ми у Господу, браћо, јер сагреших делом и речју и мишљу!

не литургисати у све дане када је пост, због краткоће дана, и не треба двапут на дан да једете, јер ће вам се деветог часа поставити обед, када бива пост, као што је речено.

Јер како је и овде, у држави својој, молио у Бога и даде му, тако ни до овога часа не хтеде ни једне ствари лишити се духовне, већ све Бог испуни њему.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Лето, за путовање добро време. Мој ти Ника, који до тог часа никад о светињи није сањао, него јошт савише, одвећ је питом био с девојкама кад би ш њима пазарио, у ови пар сасвим

Боље би било да се нисам на свет ни родио. Изгубе ти моја житија, лавсаик и отачник све поштење. Од тога часа — збогом [Х]опово и сва твоја красота. Гди ученија нејма, ни латинскога језика, ту нејма ни живота.

Ови, за изиграти своју комедију, сутрадан равно у дванаести час, кад знаду да је митрополит од сви[х] прочи[х] 23 часа најљући на свакога за кога не мари да му у то време дође и, што је најгоре, реку ми да га дочекам баш у сали гди је

Имали смо пре ноћи два часа времена за обићи велика зданија архиепископије и великолепну старинску церков; подобне, и по бедени града ходећи, не

Около једанаестог часа дође к мени господин Лузињан: „Хоћемо ли поћи?” пита ме. „Ја сам већ давно готов“, одговорим му, „и све сам се бојао

И тако би се проводило време до обеда, то јест до два часа по полудне. Затим, до саме вечере, господин Ливи, кад не би куд за делом својим изишао, би ме учио.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Зар је Стипан галијот? С том тешком сумњом Бакоња преклони главу и заспа на клупи. Након пола часа пробуди га врдање у фратарској трпезарији.

Бакоња приону својски. Јадник се не бјеше омрсио богзна откад, а још тога дана пјешачио четири часа. Како ли се угодно изненади кад му, послије добра комада говеђине, шјорГрго поднесе печење и салате, па онда једну

Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву. Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако

Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини. Ладај се мудро, драго дите! Послије једног часа доведе кнез Кења. Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи.

То трајаше најмање полак часа, јер послије куцања часовникâ, то бјеше врау највеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати

Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а увече говедар. А што је за чудо, колико су му сви досађивали и брецали, он се никад не намрди, нити

Да је у његовој власти било, по свој прилици не би се он тога часа смиловао својим друговима, ни слугама (осим Букара), него би их све радо у ријеку подавио, а најрадије Тртка и Бобана.

Бакоња је то једва чекао. Премда је спавао око четири часа послије подне, опет бјеше веома уморан. Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „враја“ прочешати чим

Брне настави свој нови начин живота, који је само Бакоња знао у потанкостима. Пошто је стриц дању спавао по два-три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине.

Затијем би вра покушао да заспи, али би, најдаље до једнога часа, устао и почео ходати по собама, хучући и бобоњећи.

Нови ђакон Мачак имађаше тежега посла са ујаком Дувалом, који је, два часа послије вечере, за дуго „киселио“ ноге у млакој води са мекињама, па онда му сестрић „на презуру“ даваше њеке капљице

“ Тако је говорио попијевајући, ваљда, полак часа, предушујући само кад би се заморио. Брне га похвали и поче тражити њешто међу својим рукописима, а Бакоња посокољен

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Девојчица је расла, из часа у час постајала све лепша, али јој преко усана не пређе ни једна једина реч. Само су јој златасте очи јаче блистале.

— рече Мајка свих река строго и одлучи да припази на тек рођену кћер. Мала река се невољко поче спуштати али од тога часа све реке и речице, сви извори и потоци будно су стражарили.

— Врати се међу луде! Сребрне руже нестаде, а мали чистач се осмехну. Али од тога часа пође по свету прича о дечаку од чијих речи процвета камен, нестану болест и туга.

Истога часа престаде ругање и гурање. Дечаци су га слушали као зачарани. Више им се није чинио ни тако мален. Неки су већ у њему

Ко зна да ли је и жива? — Нека се извиди! — одсече Пелетинка, а Пелетин додаде: — Нека се извиди овога часа! Принцезице су ћутале. А шта су друго могле?

Узалуд су, затим, трагали за дечацима, чекали, па се снуждени вратили своме цару. Истога часа, из крошње бора, зачу се тиха и нежна песма зрикаваца. Тако су рибари знали да их мали свирачи нису напустили.

— Златокоса га је гледала не верујући сопственим очима. — Да ти помогнеш? — приђе му ближе. — Како хоћеш! Од тога часа они су заједно градили кућу, заједно садили воћњак, све док једнога дана принц не угледа сузе у жениним очима.

Где ту да нађеш извор? Да нађеш реку? — Дај воде! — исколачи Троглавац очи велике као бундеве. — Или ћу те овога часа прогутати! Дрхтећи, сети се дечак Мерсадове кожице и пожеле да се пред жапцем Троглавцем створи извор.

Јој, мајко рођена! Још и не изговори жељу до краја — шикну вода, а жабац стаде гасити троструку жеђ. Истога часа са дечакова длана нестаде Мерсадове кожице. Шта ће сада? Од ужаса дечак зајеца, а Троглавац грмну: — Шта цмиздриш?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Луди Наста пева, пси завијају. Тада се догодио преокрет. Добрача које је, до тог часа, осећао како, не само тврд у себи него и уморан од стицања, све боље разуме шта је то старост, одједном се преобразио.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

„Ох, Шерифо, - џанум Ато, Ох, Зулејко, танка паса, Ај, Заремо, сухо злато Сећаш ли се оних часа! „Ох, Фатимо, луче танко, Ох, Мејримо - црне очи Ој, Бегзадо, Ђурђијанко, Сећаш ли се оне ноћи?

Градимо брода, нема се часа, Сутра смо жртва бурних таласа. Дижите школе, Деца вас моле! Ил' нека зине то наше гробље; А народ наш ће остати

И ма да смо доста Са друштвом ишли, мени жеља оста: Ја очи своје доста не напојих... ЦXЛВИИИ 2 Од тога часа, у груд'ма ми плану Нов пламен који тако слатко жеже, Од ког далеко црне мисли беже, И који мелем привија на рану.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

зима вјечно следенила; тамо мрази у степен највећу житкости су водне скаменили, мећаве се хоре колачима, сваког часа горда брда пењу, сваког часа разносе их хитро, развијају у љуте вихоре; тамо магле пунане снијега и крупнога

мрази у степен највећу житкости су водне скаменили, мећаве се хоре колачима, сваког часа горда брда пењу, сваког часа разносе их хитро, развијају у љуте вихоре; тамо магле пунане снијега и крупнога спуштају се града.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Нека будућност одлучи ко има право, ти или Аристотелес! Али ти мораш овога часа отпутовати из Александрије, да се никад више овамо не вратиш“.

Дотле имам још пола часа слободног времена. Обазрех се по околини Универзитета и пронађох онде једну књижару. Уђох унутра.

Тек када га потсетих на јело, он узе, стојећи, један или два залогаја. Пре два или три часа ујутро ретко је легао, а каткад, боме, ни пре пет или шест. Онда спаваше четири или пет сати“. „Тежак живот!

Она ми рече да је чекам после седам сати увече на углу Жакенове улице и Виднергиртла. давно пре уговореног часа пођох Виднергиртлом и зауставих се на углу Жакенове улице коју лако пронађох.

Цео тај разговор између 31 оптужених и њихова четири браниоца трајао је само четврт часа. Одмах после тога морадоше се браниоци повући, а оптужени су изведени пред Револуционарни трибунал где заузеше место

Онда даде реч њиховим браниоцима, но шта би они могли рећи у њихову одбрану када су само четврт часа са њима разговарали?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Да ме је ко тога часа упитао: — Никола, шта мислиш, има ли на свету лепше среће од твоје? — Ја бих му одговорио: — Човече божији, како да ти

Грешке као што је твоја, уосталом, дешавају се свуда, свакога дана, свакога часа, на целом фронту, где сви протестују али сви и даље, као и пре тога, са пуно савести и самопожртвовања врше службу,

Тада, као драговољни гробар, Ресула је доживео велику, ретку и необичну част. Нашао, се био на станици онога часа кад је кнегиња Долгоруков стигла у Велес да и сама, као проста болничарка, улети у борбу која је косила јуначке

упамтио, а у седмој години сазнаде, једнога дана док се играо, да му је отац, штабовски трубач Јефрем Ресимић, иако ни часа није боловао, умро насред калдрме ивањичког сокака, недалеко од ракиџинице „Код Ужичанина“, где се бавио увек, пошто

“ У једном тренутку, усред оне олује ужаса, ја отворих очи. Ох грозоте! Овога часа чини ми се као да осећам сву горчину онога гађења и као да све видим понова.

Ох, ја сам тада, тога часа, тога страшног часа, преживео сав свој живот. Наједанпут, витло је понова зашкрипело. Ужасно је обртање попустило,

Ох, ја сам тада, тога часа, тога страшног часа, преживео сав свој живот. Наједанпут, витло је понова зашкрипело. Ужасно је обртање попустило, малаксало, док сасвим

Боже, како чудно, како ја волим све ... овако ... тако ... сад ево овог часа све сам заволела и обухватила бих, обгрлила, утонула у све, растопила бих се сва у сунцу; хтела бих да полетим, да

Међутим, ево, и то ћу ти признати, а то осетих овога часа: главну снагу да ти пишем даје ми, поред све моје одлучности, нека нада, да ипак ни овога пута нећу приступити делу за

Ја сам се био потпуно изгубио онога часа кад се мој поглед, случајно, зауставио на њеним сасвим малим и као рука танким ножицама.

је она ишчезла, а ја опет остао сам, осетих како ми се срце згрчи, као да ја без оних малих ципелица не могу више ни часа да живим.

и на њу, јер и њено лице одаде наједном таку срећу, да сам помислио: како и она, само ми није јасно било зашто, тога часа доживљује најлепши моменат живота. Баш утом она жена устаде и сасвим сама пође средином сале.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Требало је смјеста, неодложно нешто учинити, подузети нешто у том поводњу времена. Дићи се, и не часећи часа кренути. Кренути, као на откупљење једне половице мене, закопане негдје у васиони, давно, прије свих времена...

) А живот јој одбројано тече од часа кад увртимо у главу да нешто постигнемо па до часа кад наступи успјех. Или само до часа кад се помоли први наговештај

) А живот јој одбројано тече од часа кад увртимо у главу да нешто постигнемо па до часа кад наступи успјех. Или само до часа кад се помоли први наговештај успјеха. „Успјех је гроб љубави.

Или само до часа кад се помоли први наговештај успјеха. „Успјех је гроб љубави.” (Генијално је то рекао неко!) Али жалосно је кад у

) Обавивши то, народ самозадовољно лупне шаком о сто: сад сам ја господар! Али, наравно, вара се. Јер, послије првог часа оргијања, људи стану опет нешто организирати.

Једини недвојбено утврђени факат послије тог часа је тај да га нико више није видио. Фамилија је ишчекивала са зебњом.

не постоји”, могла, у име Атума, поставити управ опречна тврдња: „садржаји постају и даље постоје оним часом и од оног часа кад су изражени”? Неизражени садржаји не постоје! Доктор се насмијао устајући.

— А он буљи и буљи очи, под лалоком му поиграва мала жица из које се сваког часа очекује да прасне кап — и не схваћа. Човјек фактично не схваћа!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Кмет опет уђе у кућу. Прође пола часа. Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо. Иза куће стајаше нека стара вајатина.

— Зар није сигурније да останем у шуми. Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... — Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност...

Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« У такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив. Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.

— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. Апотекар нађе осмицу пик и подели... После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу,

Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву. Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима...

Ђурица удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. Вујо га дочека у соби. — Свршисте ли?

У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу. Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.

«... То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се

је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.

— Е, мој соколе, није женско срце као твоје. Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.

У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица. Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, виде

XИВ Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа. Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— па ђевојку за руку говорећи: — На, води је, па нека ти је сретна и весела! А она сила оног часа отиде с великом хуком. Кад сјутрадан сване, браћа се врло забрину што се учини с њиховијем сестрама.

Цар му допусти и рече: — Три дана ти је слободно виђети је: први дан шест часа, други десет, а трећи тринаест. Први дан само ју је виђео; други дан су се спознали; а трећи дан договоре се како ће

Он остане онде до крснога имена. Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати. После тога домаћин му поклони петоро говеда, а он му захвали и пође даље.

Од тога часа не могоше чељад ни полак јести колико су донде јела, а сутрадан и отац и мати престане се. Онда му домаћин да два

и лизне мало да би дознала што је, потом га опет завије у хартију као што је и био и остави у сандук, а она од тога часа остане трудна. Кад се послије стане истраживати и испитивати откуд и како, дозна се да је од оне главе.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Увек тежак облак дан ми сваки крије, Срце полулудо, нигде мира није. Гледам их каткад. С часа на час Видим постељу. О какви дани! Заспао цвркут, дечији глас. А где су деца? Моји малишани?

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

док научници ову теорију прихватају једноставно као и било коју другу која је призната, за мене је то истина коју из часа у час исказујем у свему што чиним и у свакој својој мисли.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Један од њих ме је упитао колико сам дуго у овој земљи и када сам му рекао да сам ту само око двадесет и четири часа, насмејао се и рекао да је тако нешто и помислио, судећи очигледно но непогрешивим знаковима ”жутокљунца” који су се

Била је сва око и ухо, а знао сам да пази на сваку моју погрешку у граматици и изговору. Следећег часа она би исправљала сваку моју погрешку и онда би на следећој седељци проверавала да ли упадам у исте грешке.

није имао никакав други циљ осим да заради само толико новаца да може, заборављен од свих, да скромно живи све до оног часа када га, како он то рече, господ не узме себи из ове ”долине суза”.

Стара госпођа била је одушевљена неочекиваним резултатом. После свака два часа тестерисања купао сам се и ронио у реци Пасеик и на крају лета био сам сав у мишићима те сам могао учествоваш у трци

Ова примедба примљена је са великим одобравањем и сви смо се сложили да пустимо машти на вољу. Од тога часа наше гесло је било да се може слободно маштати и шалити на било чији рачун, али на своју одговорност.

Морам мислити на себе да бих се одбранио од нечега што се може десити сваког часа и прекинути последње нити моје ослабљене животне снаге. Због овога страха морам увек да мислим на себе.

Замолио сам га да сачека двадесет четири часа па ћу му онда саопштити одлуку. ”У реду”, - рекао ми је и обећао да ће доћи сутра у исто време.

Уговор је био склопљен за мање од пола часа, и када сам српским изасланицима саопштио да се ради о суми од милион долара, они су се запањено згледали.

Ћипико, Иво - Приповетке

За то вријеме браћа окупише стоку, па, ни часа не почасивши, породипа крену прама висовима старога завичаја, откуд се Николин отац иселио, а куда се они сада журе,

Дјевојка се постиди тога погледа, јер се махом сјети о чему господар натуца, па изиђе из собе у кухињу. Сви су тога часа мислили на њихова негдашњега слугу Спасоја, који се бијаше отраг неколико година иселио у Америку.

Занос је потресе, скочи из постеље и брзо се среди. Наложи ватру, поспрема по кући, а осјећа се свакога часа слободнијом.

сунце, али оно је још далеко, мада су већ врхови планина у пламену; прилази, али полако, док би она хтјела да се овога часа у њему огрије.

Иде насипом крај мора, а и нехотице устави се код војничкога брода што је тога часа кретао из луке. Два војника опиру се с краја да брод макну, и онда се вјешто укрцаше.

Опрости се с господарима сузних очију, али мирна и прибрана, а и они узвратише љубазношћу, очито тога часа ганути: била им је добра и вјерна. — Иди са срећом!

сажали јадну омладину што ондје, издалека доведена, под земљом живи, жељна свјетлости и распуштена живота; и тога часа осјети сласт независности.

изостане, па, док стрепи да га не изгуби, дође у најбољи час; младићки му је осмијех на устима, и њена душа тога часа се смири: гледа га, и покој наступа. Све би радије поднијела но да у путу остане сама.

Сада јој је несумњиво жао што се нашла овдје, што ће до часа бити све свршено!... При тој помисли, нешто унутарње силно је потискује да побјегне, да се ослободи од наметнуте јој

— и умукне, крене главом на страну, а без бркова обријано му лице уобличи се у пркошљиви дјетињи изражај. До часа настави блаже:— Ви сами знате пивали сте му жиће, који је оно стари чудотворац...

рибу у увалици испод села, кад Кате, сеоска усједјелица, на злу гласу ради свсје распуштености, стиже к њему баш онога часа кад је уловљену рибу пекао на жеравици. Понуди је да се заложи. Она узе рибицу у руку и, залажући се, сједе до њега.

ради и пије, увијек црвен и мамуран, пратиће десним оком уре и уре коло у вртњи и оне искрице што се одбију свакога часа од оштрице испод бруса и живо врцају. . . То су његове вруће жеље.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

није ништа друго него показивање неког знамења или знака на небу, и у нашем ће пробуђеном читалачком сећању истога часа искрснути добро познати призор из Апокалипсе или Откривења: И знак велики показа се на небу: жена обучена у

Навешћемо најпре ту строфу из „Часа обнове“ (1923), песме која је писана с таквом унутарњом напетошћу да на махове постаје конвулзивна и непрозирна: Не

Певања о вуку – настала после Откровења – од „Вука И“ до „Часа обнове“, како их је назвао и на крају поређао сам песник55, нису ни међусобно ни у себи довољно сређена.

“ То је, у суштини, исти онај, већ помињани, варљиви час, час из „Часа обнове“, кад после стрмоглављења „на капцима откријемо последње стазе чудеса“.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Е, па, ево, кћери моја, дошао је час да се својим рођеним очима увериш. Твој рођени муж налази се овога часа у соби код Анке наше и то у рђавој намери. ДАРА: То није истина! ЖИВКА: Кажи, Рако, где је наш зет Чеда?

ВАСА: Па добро, али како, шта мислиш да урадиш? ЖИВКА: Протераћу га, тражићу још овога часа да се протера! ВАСА: Је л' у Ивањицу? ЖИВКА: Ама, какву Ивањицу?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Такви су, рецимо, Дучићеви путописи, написани блиставом синтаксом, који су истог часа стицали вредност језичког, стилског и уопште књижевног узора.

91 И од овог часа, када се Софки први пут обелодањује да породица не продаје кућу, како је она мислила, него њу жртвује удајом, у роману

Дотле, наиме, покоран, по варошким мерилима узоран и Софки предан муж, Томча се истог часа преобраћа у њеног страшног мучитеља. Код Станковића доста често налазимо ненадане, оштре „ломове” у понашању ликова.

Тиме је, по свему судећи, и условљена позната појава да, чим језички текст преведемо у стихове, он истога часа добија, ако већ не стварну, онда брем латентну књижевну вредност.

Таква је већина сцена где се описује Дафинина веза с Аранђелом, од часа када је ступила у његову плаво-жуту кућу на Дунаву, па док не издахне на крају осме главе.

Стога је важно што у нашем примеру понављање сенке иде паралелно с примицањем часа злокобне прељубе. Још је важније, међутим, што се после прељубе, на измаку већ сутрашњег дана, сенке - ти комади таме

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

ХЕЈ, ДА МИ ЈЕ ЦАРЕВАТИ... (По немачком) Хеј, да ми је царевати Тебе ради, моја мила! Данас јоште, овог часа Царица би, веруј, била.

“ Здера рухо с груди... часа не почаси... Џевердар опали... свој живот угаси. Ето то се збило. Ал’ неко ми збори: „Та то ретко бива и у Црној

Краков, Станислав - КРИЛА

— Није могуће, није могуће, одбија упорно мајор, али му брада дрхти, јер он ни часа не сумња у оно. — Одступимо, одступимо — цвили ађутант крај њега.

Петровић, Растко - АФРИКА

Они су говорили о томе јер су очекивали с часа на час да се ова млада жена појави, а Швајцарац је хтео да зна да ли би он, иако је у друштву Н–а, могао отићи да је

Ја сам увек још човек међ људима. Сви су исти за мене, и ја сам као сви други за остале.“ Ћутали смо, и с часа на час ме је само задржавао руком да припазим на рупе и брежиће преко којих идемо.

Самба побеђује сав свој ужас од помрчине и одлази у ноћ. Пролази четврт часа у чекању, што је изван сваке мере; Меј и други црнци зову га кроз мрак и њихови дивљи уплашени гласови разлежу се п

И У овој ноћи нашој Дошао просио: — Ме, хоћеш ли бити мојом? — До ове године, До овог дана, можда, До овог часа. — Ме, Ме, чујеш ли, ја те зовем? Моја је реч: Ходи!

— До ове године, До овог дана, можда, До овог часа. — Ме, Ме, чујеш ли, ја те зовем? Моја је реч: Ходи! — До овог часа хтела сам у твоју колибу; Сада ме пусти да мирно идем у своју; Моја је колиба у земљи.

Доста је пожелети некоме зла, закључавајући катанац, пада онај истога часа мора да умре. О катанац је закачен чунчић за навијање конца. Човек мисли зло и навија конац.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Кад не мож’ целу војску цареву, Оно бар једну главу за длаку!... А сада збогом!... Ја послом одох, А ти се сећај часа стравичног, Не кô што пише књига дебела: Народ ће бити страшан судија!... (Хоће да одлази.) ХАСАН: Још нешто...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

једну батерију где дојури на какво место, стане, оспе концентрисану ватру на какву нашу батерију или колону, па за по часа опет напусти то место, савије у лево, у десно или напред, па опет отвори ватру на наше.

Око два и по часа после подне Турци изменише свој стрељачки ланац, уведоше у борбу одморне трупе и њин се ланац одмах крете полако

Наши се беху прибрали око тешичких шанчева и одатле су се бранили. Тако је стајала ствар у 3 часа по подне, кад дође војник те ме одазва ђенералу у штаб.

Из Алексинца ће се у 4 часа у јутру кренути 8 батаљона са целим генералним штабом да поткрепе нападну војску на левој обали.

ће це сутра борити да се вечерас скине са свију стража и измени од ноћних дужности, да се пусти нека се испава до 3 часа у јутру, тада да се полако без ларме избуди, и брзо опре ми; комесари тада већ да су свуда код својих батаљона са

ВИІІ Житковац, 9 августа у понедељак, 1876 год. Три је часа по подне. Мене ево где лежим потрбушке на зеленој трави у хладовини, под једном брснатом крушком.

Борба око Тешице једнако је трајала; рањеници су једнако пролазили. После једнога часа, на коси, где смо угледали осам симетрично растављених предмета, указаше се густе, црне колоне и почеше се спуштати с

Све је то било до 9 часова у јутру. Дакле за два-три часа сви су данашњи планови нашега ђенералног штаба покварени, цве наше намере оцyјећене; целе се ноћи спремало и рачунало,

Већ су ту на буимирском вису, само по часа пред Алексинцем. Са алексиначких шанчева голим оком сасвим се лепо види како се Турци на буимирском вису журе,

Шуматовац је удаљен од Алексинца 1/2 часа, а од Пруговца око 3/4 часа. Дакле Шуматовац је скоро на средини линије повучене од Алексинца Пруговцу.

Шуматовац је удаљен од Алексинца 1/2 часа, а од Пруговца око 3/4 часа. Дакле Шуматовац је скоро на средини линије повучене од Алексинца Пруговцу.

»Ура«... први је јуриш срећно одбијен. Ово је било у три часа по подне. За време првог јуриша изненадила ме је хладноћа и присебност моја два комшије, на које сам био наслоњен.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

XЛВІ Срца стрепе кашто У највећој срећи, Не питај их зашто, Не умеју рећи, Кад би тога часа Говорити знала, Од тога би гласа Неба задрхтала.

И крај је болу, и крај је муци; Издахнула је на левој ми руци. Светиња грозна тог смртног часа Паде нам на душу, паде нам на груди, И нико нема ни речи, ни гласа, Нико с’ не усуди Дотакнут се крила тог сна,

“ Па још дода: „Коло цпеће У брзом се хуку врти; Боли твоји трајат’ неће, Ни по часа после смрти!“ ЛВ Да л’ то беше санак Као и све друго?!..

— Ал’, где ми је та моћ?.. И испуни се слутња Самртног часа твог, Мезимче моје драго, И то ми узе Бог. Сад често у сну чујем Дечице моје глас: „Где год је Српче које, Љуби

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Но, хвала богу! Мој командант батаљона оде некуда, и после пола часа врати се. „Разапињите шаторе“ — наредио је. Каже да ћемо овде вероватно заноћити. Питао сам како се зове ово место.

Скинуо сам шлем са главе и држим га испред лица, и сваког часа очекујем кад ћу чути: дан!... Али паљба се преноси, час лево, онда десно.

Већ сам се био забринуо. Али десетар ми рече: — Не брините. Сад му је упалило да их мало претресе. После једног часа упаде Милош и као врећу стовари једног Бугарина међу нас.

Све им се причињавало да из магле Бугари могу свакога часа излетети. Испричаћу вам и један догађај... У чети сам имао неког учитеља Андру.

Они покупише чутурице и изгубише се у ноћи. После два часа лутања и спотицања преко мртвих и кроз читав рој од куршума, вратили су се са водом...

Неки почели да дувају у шаке од зиме. Погледао сам на часовник. Било је два часа. Ако шта буде, биће сада. Далеко је до сванућа. Али опет мислимо: а шта ће бити сутра, ако се дигне магла?

Болови су били толико ужасни да сам се обезнанио. Носили су ме тако једно пола часа, а мени се чинило у бунилу као двадесет година. Најзад су ме спустили. Чујем жагор људи.

Па зашто смо онда ми улудо изгинули? За непуних пола часа приликом напада изгубили смо пет стотина људи. А са наше стране ниједна пушка није опаљена...

— Ах... никад краја овоме! Он припали угашену цигарету и настави. — Чекали смо око пола часа кад наиђе ордонанс из батаљона са заповешћу.

Ракетле више не пуштају. Према светлости месечине видим да је два часа. Наслонио сам главу на песнице и налазио сам се у неком полубуновном стању.

Тамо десно паљба нагло престаде. Али неко језиво запомаже. И овога пута мој вод је остао прикривен. Око три часа после пола ноћи зачуше се појединачни пуцњи од стране реке. Али тачно иза мојих леђа.

— А где су војници? — Они су у заклонима под земљом, јер мерзер свакога часа гађа. То може и сад да нас снађе — сетих се, али не рекох ништа командиру.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

измислио је проповједник наш једно за свачије око врло пријатно представленије, које је у највећој тајности до оног часа чувано било. Свирац (гајдаш) је српско коло свирајући бал отворио.

Затим музика почетак је узела, а за њоме опет свирац, и тако мењајући се до пред зору скупа остадосмо. Десетог часа ноћи био је унесен један постамент и пред њим украшена столица, ми сви на две стране раздељени жељно изгледасмо шта ће

Тако смо ми дакле 5-ог марта по рим. држали музикалну вечерњу забаву. У почетку овог увеселенија до десетог часа ноћи свирани су на велико задовољство свију присуствујућих разни прекрасни комади из опера, а кад се око десет сати

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

У нама није једна крв! СТАНИША: И није! Син рођени ја сам Иван-бега, Ти копиле часа ћудљивога. — Свладан вином и ракијом Иво, У немоћи мушког моловања, Створио је размажено бепче Да се њиме кô

БОШКО: Наћемо, оче, Па ма се знали турчити! РАДОШ: О гнусна часа бедне старости! О подле деце оца Србина! Љубави моје срамна изрода!

“ ЈЕЛИСАВЕТА: Мртав и живи? Ох, страшна часа! Кад с оштрим мачем мртви устану И безброј живе војске подигнув Мртвачким гласом дрско заишту Непогребено злато

— ЈЕЛИСАВЕТА (за себе): Несрећна часа, у ком угледах Планина ових сиве врхове, Што свога чела модрим тамнилом Усирене те крви сећају: Ратова давних,

Платила је, бог дâ, онога свијета!... Е, опаке вјештице, жене несрећне!... Кобна ли часа кад ни у Црну Гору уљезе! Све не у црно зави, црн јој образ и овога и онога свијета!...

ВУЈО (показује му лева врата. Окренув се Бошку и Богдану): Не даље, Бошко! Ну одбијте се, ђецо, јер, ждравља ми и часа ми пошљедњега, волијах вам оца кâ оно зеницу очију ми!... те ми се не шће огријешит о вашу крв...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Него ви одма', овог часа, ударите тел на царство да се та дјеца одстране из те ваше школе, терезијанска што јој се вели.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Тад ћемо се срести. Далеко, бескрајно Биће наше душе тога боног часа. Тад ћеш осетити како се таласа У твом срцу љубав спржена очајно И моје ћеш око које слава греје Осетити како

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-го

— муцала је и дрхтала. — Сад знаш и иди! Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: — Бато, нани позлило! — Шта јој је? И не хте да сиђе, ни да види.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

није ни било све дотле док није постала трава одољен, јер би без њега свако мушко дете умрло за двадесет и четири часа (ЗНЖОЈС, 6, 129). Ако вештица савлада чељаде, треба му дати у крштеној води о.

« али чим је нехотице из опанка с песком истресао и п. цвет, »од тога часа није више разумевао живине« (ЗНЖОЈС, 13, 1908, 308). Поповци, пак, верују да човек може доћи до п.

Ћипико, Иво - Пауци

— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека што је онога часа из дућана хтјео да изиђе. Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара. —Стиди се! — вели му у наглости.

Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду. Наговара сина Раду да му спомене како би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна кому ће своје имање опоручити.

—Похотан је на жене, иако је свештеник, а друкчије му није мане ... А кад ме питаш, право ћу ти казати. Онога часа кад нас вјенча, зовну мене гори да ће ми дати госпину медаљицу на успомену...

— и зовну надстојника Васу. Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога детињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.

— Па добро, петнаест стотина, — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати . .. А зачас закуца наглије него обично. Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.

Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири. Обгрли је. А тога часа приђоше к њему два друга и ставише их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.

Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти: —Све ћеш покварити—, вели му, — а послије биће нам слађе!

—Што ћу с њоме? — упита Раде. —Знаш за црикву „швете Марије” — одговори. свештеник у хитњи, и тога часа некамо одмагли. „Швета Марија” остаде у ушима Ради, и путем оно „швета” зуји му у ушима.

—Данас бих био и ја жео, — вели Војкан, —— вријеме је... — И, изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре! Што ћемо на суду?

Мило ми је! — отпоздрави газда ... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка што га је тога часа читао.

Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели: —Не могу! — и не хтједе узети.

свога дората, неосамарена, гола, који по други пут зарза кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата да коња макне с мајчиних и жениних очију.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Наравно, ту би се истог часа створио Димитрије који би скупио око себе окачењаке, бадаваџије вратимљске, показивао би прстом на моје чудовиште,

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Било нас је доста - душа ми се тресе! Те чиновник тако побрка адресе. И несрећа моја тог се часа заче: Одох где се пева, место где се плаче.

“ „Не, не, оче! Благо твоје У ризнице пашће моје, Ако овог часа ти Одговора не даш три. Прво, реци, оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави сја Освећена круна та?

Но како и Амор дође, онога истога часа Зајеча зелена шума Од њиног веселог гласа, Природа оживе чисто с безбрижне њихове шале, И река забруја живље носећи

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Од како је млади карташки војвода Ханибал почео да осваја по Хиспанији, може сваког часа букнути рат између Рима и Картаге, а од тога нека нас Зевс сачува.

до пролаза пролетње равнодневице, кроз меридијан места са којег посматрамо, тај се звездани дан дели у 24 звездана часа. Звездано небо је сат са којега се читају ти часови, а пролетња равнодневица је његова казаљка.

Било је тачно девет сати изјутра, судећи по звону које је оглашавало својим сребрнастим гласом свршетак првог часа. Из једне слушаонице у првом спрату покуљаше слушаоци.

Из тога следује да је Марсу за потпун обилазак око Сунца потребно 686 дана 23 часа 31 минута и 42 секунада. Каква год била његова путања, Марс се после тог времена враћа у свој стари положај.

Сетисмо се и часа када сам добио телеграфски позив на катедру Примењене математике београдског Универзитета и када сам се, убрзо иза

На истоку се бели руска раван, прекривена снегом. Шта све не угледасмо за ово четврт часа нашег путовања! Попели смо се на висину од преко 60 километара.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Код госпође Драгиње се пије бела кава са шлагом у који су умућени ситно резани печени бадеми. Куглоф је овога часа изишао из усијане цеви; посрће и дрхће од врелине и бухавости.

” Сви су респектовали доктора Мирка. Крива је дакле Лазарићка. — Па казала вам је жена од првог часа, лепо, да је крива. Шта још хоћете, и што палите лампу кад је светло!

Међутим, ко зна, можда су ноћашње ноћи, можда тога часа, Усуд и Урис решавали и решили какви ће и колики бити и ти лукови и отскоци.

Радња се поново отвара у пола три часа. У то време, предвиђено је, господин-Васа спава, а госпа-Јелка, увек у другој хаљини, чува радњу, и помало сама собом

После првога часа учитељ је вратио кућама сву децу. А Коди је позајмио свој велики кишобран да боље заштити очи. Наравно да су се све

Полетеше испред радњи метле, блехане тепсије, намоти ужета, котарице. Искочише шегрти у лов за робом, и онога часа сви и нестадоше у страшноме пљуску.

Има пауза живота у поноћ, и иста таква пауза у подне. По паланкама, замор и дремљивост јављају се двапут у 24 часа. Зато је ваљда у варошици тако мало концентрације, јер концентрација тражи неуморан напор и скоро надчовечано

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

поче се шапутати да ми та репутација даје довољно квалификација за члана академије наука и уметности, те сам свакога часа могао очекивати да будем и изабран.

Од тога часа, када ми је лекар ову утеху саопштио, ја сам постао најоданији поштовалац медицинске науке, очаран њеним напретком,

Морали су метнути другу пару, јер сам ја ударио у такву писку и дреку као да ми је тога часа меница била протестована.

То нам је уједно била и цела ратна спрема. Тачно у 2 часа и 17 минута отпочео је напад. Не знам баш да ли је толико сати било али кад је на цркви избило два, кренула су у

Стављам у 2 часа и 17 минута, јер обично тако почињу рапорти са бојних поља. У 2 часа и 20 минута већ сам ја чупао једну гуску,

Стављам у 2 часа и 17 минута, јер обично тако почињу рапорти са бојних поља. У 2 часа и 20 минута већ сам ја чупао једну гуску, министар полиције другу и министар просвете трећу.

се онога: „зуб за зуб, око за око и перје за перје“, наставили посао све док гуске не би остале голе као да су се тога часа из јајета излегле. Министар је војни, међутим ревносно купио перје у јастук.

Министар је војни, међутим ревносно купио перје у јастук. У 2 часа и 32 минута извршили смо напад на друге три гуске.

То је био чин који је означио да сам од тог часа гимназијалац. Пре него што ћу поћи у гимназију, отац ми је одржао једну дужу реч, убеђујући ме да сад већ морам бити

врло пажљиво смо посматрали сваки покрет његових руку, бојећи се да не звизне кога. Идућег часа, разуме се, настало би пропитивање онога што смо прошлога часа слушали. — Које је прво основно начело Христове науке?

Идућег часа, разуме се, настало би пропитивање онога што смо прошлога часа слушали. — Које је прво основно начело Христове науке? — пита г.

— Остаћеш клечећи до краја овога часа, учећи за то време склањање заменице себе или се. Будеш ли био кадар научити то склањање, јавићеш ми се и исправићу ти

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Тачно, у одређено време, отварала је паљбу немачка артиљерија. Обично у осам часова, па до подне. Онда од два часа до пет. Нико није био поштеђен њених граната.

Од заглушне хуке, рике и ломљаве није се чуо ни јаук рањеника. Живи су занемели од ужаса, прибијени уз земљу. Свакога часа захваљивали су Богу на милости што им је подарио још који секунд живота.

— Код првог топа! Прођох поред једног топа, који ме подсети на неку згрчену животињу, спремну да свакога часа зарије своје зубе. Поред топа су стајале непомичне и тамне прилике војника. Нашао сам командира.

Само, да ли могу туда топови проћи? Уосталом, а ко ће то сада да истражује, кад свакога часа могу банути. Стигосмо до батерије. Командир зовну воднике. Дакле, Немци су.

Остао сам. Зашто сам остао? Уображавао сам да ће ми бити лакше, а оно, из часа у час, западам у све тежи положај. Сад се нема куд.

Али природа је подарила људима само један живот, а свакога часа хиљаде су остајале на бојним пољима. Помоћи ни са које стране.

Поднаредник Груја нам вели: — Оном чичи се никако не свиђа овде, стално је нешто гунђао. После пола часа појави се доктор, водећи коња за узду, а Лука је јахао позади њега, као да га спроводи Смеје се и Краљ и тапше лекара

— Мени је место са мојим народом. Тачно у два часа отпочела је артиљерија, тукући појединачно извесне секторе, припремајући се тако за одлучан напад.

То ја наређу— јем... Сад је пет часова. Захтевам да клисура буде слободна за пролаз сутра изјутра до четири часа... Заповест је одлучна. Одговорност наша велика.

Што измакне читаво испод његова штапа, сачекује револвер поручника Бранка. Око три часа после пола ноћи, клисура је била испражњена и пут слободан. — Јеси ли видео, бато?

А већ од дима се није могло дисати. Тек после једно два часа умину снег. Открављени мало, почесмо силазити у долину, пуну блата и расквашеног снега.

— Али тешко ми је због војника. Ти сироти људи вршили су своју дужност до последњег часа... Пред мојим очима су падали. Онако рањене Бугари су убијали — командир се загрцну.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ево ја пишем песме, зато што између три и четири часа не осећам ни за чим другим потребу, но баш за тим. У једанаест и по сам гладан, и ни по коју цену не бих могао певати;

премда обамрех од ужаса; И најмањи шушањ одјекиваше у мени као лупа, И не знам чега још страшнијег презах у болу тог часа, Чинило ми се да неизвесност траје читаво пола века, Тако ми вечност се јави пред оним што ме чека.

Узбуђен, незнаног часа, широких зеница у бескрају; Још један једини пут тада у величанственом сјају Заборављати; заборављати све то што живот

Пене ми у цвету благословише одлучења, И с часа на час сазнавах за ветре неисказане. Слободан, пушећи, дигнут маглом над морима, Ја који пробушивах небо као зид од

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Само у лудоме сну приказало? Ко је он сада? Шта је? Када би бар могао да врати лице војника, па макар истога часа погинуо? С тугом се сећао чак и ђаволова лица. Помоћи није било. Смех и поруге пратиле су га као највернији пас.

и сенка јој пређе преко лица: у сусрет јој је долазила старица толико јадна и погрбљена да се чинило истога ће се часа као бритвица преклопити и сложити на земљу. »Баш је тешка старост!

Било је жалосно посматрати посивело дрвеће и цвеће које је венуло онога часа кад би се извукло из пупољка. Још жалосније је било гледати старце и децу како се муче да удахну кап ваздуха.

— Откада сила бога моли? — грохотом се насмеја извор и шикну кроз стену. Истога часа отпоче рат између стене и воде. У једном тренутку је вода стену нападала, у другом стена водене војнике назад бацала.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

У раном добу, када с чежња тајних Трепери душа, с њоме сам се срио На изворима гора завичајних. Од оног часа њезин корак мио Ја свуда чујем, и све мислим на њу, И с њом у срцу носим свијет цио...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Но ови наоружани људи често су ишли наруку хајдуцима, често су се и сами одметали у хајдуке, и сваког часа могли су да се претворе у устанике. Зато су Турци — да би застрашили народ — вршили многе и тешке одмазде.

Он зна какве су „муке у Турака“ и решен је да их свакога часа поднесе. Ко то не може, с тим неће да другује. Више воли неколико добрих другова него непоуздану чету.

на граду топове, запалићу тридесет топова, па запалит Крња и Зеленка, нека оде јека под облаке; пријатељу, часа не почаси, но ми прати низ море ђемије, да ми сретеш на мору сватове“.

Иван оправио покрај мора ломној Гори Црној на сестрића Јован-капетана: „Бре, сестрићу, Јован-калетане, виђи књигу, часа не почаси, позивље те ујак у сватове, да си ђевер уз танку Латинку, ти, сестрићу, Јован-капетане; Но ми немој инокосан

књигу пише ломну Кучу и Братоножићу на војводу Ликовић-Илију: „О Илија, Брдској земљи главо, виђи књигу, не почаси часа, ти, војводо, да си у сватове под Жабљака у широко поље; но, војводо, не пођ’ инокосан, поведи ми листом Брђанију“.

рођака главнога јунака, на сокола Кујунџића Бура: „Ти, соколе, Буро Кујунџићу, виђи књигу, не почаси часа, но ти купи кићене сватове, скупи браћу све Подгоричане, па ођени коње и јунаке: удри коњма седла османлије, и злаћене

погибоше на ћуприји насред Колубаре: кнез Алекса, Бирчанин Илија, Аџи-Рувим насред Биограда, једног дана, а једнога часа, виш’ њих јарко помрчало сунце. Мемед-ага конаку похити, не би л’ још ког Срба застануо, да још бира ђеког да пос’јече.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Е, баш нећеш! — викну Луња, која се истог часа створи поред њега и повуче љестве назад. —Нећеш га ухватити! — Еј, шта то радиш?! — загалами дјед Алекса.

Једва се усудише да и шапућу, јер им се све чинило да ће се сваког часа испод ниских каменитих сводова чути нечији тајанствен глас: — Еј, ви тамо, тишина! — Да измјеримо дубину?

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Смрт не очекује пролажење година. Да кад ти спаваш, еда чујеш ко је на те дошао да те покраде или убије? Тако и тога часа не мош знати у које ће доби доћи ангел. ЗЕМЉА СИ...

Уморан бијаше с далека пута путујући му, те седе на бунару мало отпочинути. Шестога часа пише се да је онде стигао, то јест у подне. Зато и одоше му ученици сви у град да штогод за ручак купе што ће јести.

А четврта је настајала на четврти по поноћи настајући сахат, до сванућа пак три часа. И то је чување било од хрсуза понајвећма и од гробораскопалаца, од које ноћне кавге и побуне, од крвника, од ватре и

И то ми се је чинило добар и сладак живот да ми је удиљ свакога часа со тим биртловати. И у томе бавећи ми се, неке једне године наста жетвено доби.

А од смрти ил' се бојали ил' не бојали, од тога часа нит се можемо сакрити ни утећи. А што да се бојимо кад нам за вратом стоји?...