Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Он сказал: „Јето граф Неселрода пошел у императора, но ви подаждите и завтра об дванадесетом часе придите.” Увече у 6 часа одем Булгакову, да кажем да ујутру доћи не могу, јербо морамо код аустријскога императора
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Знам љубав кад се усели У срца сјајне палаче, Па тужна песма расплаче, Радосна песма уцвели. Знадем за часе чамотне, Јесени горке, згружене: Све ствари стоје здружене, Само су душе самотне.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
сунце, стани, не заоди, Бела дана собом не одводи, Да погледим сва местанца редом Још једанпут млађаним погледом, Часе млоге дено своји лета Кâ у рају весело прошета.
Заман троши он речи медене, Кад су оне за Цвету студене; Заман часе украј ње он губи: Само мило са милим се љуби, А никоме оно мило није Штоно оте срцу најмилије.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ђе Јовану љуби воде у часе добре. Вод’ је, води, млади Јово, сретња ти била! У њу су ти свака добра, која с’ могу наћ’: У њу ти је б’јело
жењаше, Сву браћу зове на свадбу, Сва браћа њему доходе, Петар им вино служаше, Браћа му чашу примаху, Све добре часе спомињу; “Све ти, брате, у час добар било! А ово ти данас у најбољи!“ 82.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Знам те тако добро: у растанка часе Ти преда ме ступаш сва сјајна и жива, Знам када ће сузе око да ти квасе, Знам кад ти се душа милоштом прелива, А кад
Како су мирни сви наши пејзажи, И пуни сете у вечерње часе, Као да душа патничке нам расе По њима блуди и утехе тражи. А утеха је, Госпо, тако ретка!
пада, А још овај народ као некад грца, И мени се чини да су наша срца У грудима твојим куцала још тада, И у мучне часе народнога слома, Кад светлости нема на видику целом, Ја се сећам тебе и твојега дома, Деспотице српска с калуђерским
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У новом свету добро нам је сад, А свет о њему добро и не слути. Сумња у љубав — најтежи нам јад — Мин’о, и часе блажене не мути.
Провидан сумор пао На моје дане лако. Сад мије на све жао, И тешко, тешко тако! Живот у сну не буја У ове часе глуве; Вечерњи дах лелуја Уморне гране суве.
И оставе нас, најзад, уморне, мирне, бôне, Осетим и ја, каткад, чистоту срца благу, Лајички живот, ал’ с њим и часе монотоне, Отужне, дуге, што ми похоту крате драгу.
А ти нам ипак дајеш видно Једине часе који вреде, И све што није ниско, стидно, И успомене чуваш бледе. Мада ти нико ништа не да, Ти рађаш својим лепим
Можда чедне часе ведрог девичанства Који у дну твога срца увек живе, Идеале давне, или перспективе Другога живота кроз вечна
А он је верно чув’о та имена, Дочекив’о тице, облаке и људе, У срећне часе и бурна времена; Ломио је храбро све ветрове луде, Трпео жегу, громове и туче, Да увек миран, сутра к’о и јуче,
непознатим, да се Нађе својим светим обманама близу, Да обуче црну калуђерску ризу, И да траје тешке, испосничке часе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И у мучне часе народнога слома, Кад светлости нема на видику целом, Ја се сећам тебе и твојега дома, Деспотице српска с калуђерским
У новом свету добро нам је сад; А свет о њему добро и не слути. Сумња у љубав, најтежи нам јад, Мин'о; и часе блажене не мути. Из прошлих дана, љубав, и знак њен - Спојеност срцâ - остала нам још.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ах, радо бих плак'о — али нисам жена! А и нашто сузе кад болова нема За пропале часе — минула времена. ИИ Нов се живот јавља и ја њега здравим! Ено га на гробљу мојих успомена!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ил’ да му гласа танком песмицом Скраћује часе дуга времена, Војводе часног ћерка једина Да подсмех буде турском харему! То не дам, бабо!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
на руци; И да буду неизвјесни гласи ми и р'јечи, Кад далеко свирјел буде, хоћу да јој јечи; Нећу да зна уречене ни часе ни дане, — Овако се мисли лове, воде нас незване.
Кад усмотрим љубопитство, невешт ћу гди проћи Брзо, нек' јој серце куцне, да ли ћу још доћи. Топле часе, кад с' одмара, умива и купа, Са стадама свуд пландује утомљена жупа, Ја ћу свирјел угодити на подмукле гласе, Да се
све страсти мог суштаства за тобом потекле, Мени други воздух дише, друго сунце свјетли, Други ноћне прозивају слатке часе пјетли. Свуд се јуност, свуд красота, свуд веселост каже, Све шчастију моме нову отраду прилаже.
печалне и болне, Испод осмеја скорб брижљиво дави срце; Радости ретке капље у горчини чезну обилној, Кратке весеља часе стогуба напаст прати. * Кад озбиљна смрт наступи, Зашто плачеш, о човече?
судбина, Зато му је сладости Поклонила вина; Зато му је веселе Песме дала гласе, Да разведри облачне Овог света часе. Нека плаче ко воле, Ја ћу да попевам, И са старим матејцем Ведре прси згревам.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ископајте је из гробова, да се Заблиста сјајем уз јеку фанфара, Патријарх седи нек обнови часе, Кад небо славе вратнице отвара. И, с пуно сунца, Нек спровод крене преко царска моста.
У мозак мој је дах твој био уткан. И зато данас нећу часе јада И болни уздах цвета који вене, Јер још си лепа, пуна магле снене, Мада у мени крик страсти је сћуткан.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тако без погледа у овај свет, а иначе уморна, могла је у вечерње часе да хода по соби читав сат. — Седи, тако ти Бога! јуриш к'о за неко зло! — љутну се те вечери гос-Тоша.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Све спава... Ноћ сјајна, кô да по окнима мојим Полако шушти ваша коса плава... У ове часе звијездâ и сновâ У вашу башту ја сам долазио; Мирисао је јоргован и зова, И мрки чемпрес повијо се ти'о.
У ове часе ви сте ружа били, Ја лептир био што на цвијет пада; Ах, ваше косе, очи, смијех мили, И ваше тијело и љепота млада
Знаш ли часе оне?... позно сунце грије, Врхови мунара као ватра горе, А свуда из баште мирис ђула вије. Ми се повраћамо из