Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све надвиси неми глас који се чека!... НАПОР Када ме замори равнодушно, бедно Време, у часима безбојним и сивим, Рађа ми се жеља: ја бих да доживим Или срећу или несрећу, свеједно.
Тако нову жељу прати суза стара; Тако нова љубав у часима холим Неосетно ране старинске отвара — Па ме страх да желим, и ужас да волим.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Са жељом да се никада не вратим У места где сам младост своју пров’о; С гнушањем, болом у часима датим За љубав, ја сам смешан комплот ков’о У друштву страсти и гнева, да скратим Спомена старих васкрснуће ново,
У мојој се души, к’о у древно време Обалама модрим освештаних вóда, У часима вере мистичне и неме, Огледа фасада индијских пагóда.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У часима тијем, Кад на груди моје приљубиш се чвршће, Осјетиш ли, драга, да ми т'јело дршће, И да силно горим огњевима свијем;
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
и судбина звоне Самрт, која се неумитно креће На моју љубав, на све жеље моје, На моје небо, моју башту крина — У тим часима нађу се нас двоје, И тад плачемо ја и виолина.
је дворе, Она је дивна, око ње су наде, И плаве мисли, и све оне пруге Велике среће; она живи дане Што човек каткад у часима туге Прозире, али лика им не знаде.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Није главно, дакле, оно што ме гони Да плачем ил' певам у часима лепим, Но суштина тога. Главно је: што стрепим, Кад барбитон тугу или радост звони.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У часима тијем, Кад на груди моје приљубиш се чвршће, Осјетиш ли, драга, да ми т'јело дршће, И да силно горим огњевима свијем
У моме оку, ево, суза сија, И моје ране постају све веће. Твој златни поход и убогу годи, И види Бога у часима овим; Нада мном само мрак студени броди, И душу бије немирима новим.