Употреба речи частиш у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Што не запнеш? Па да частиш, ако буде мушко!“ Ако остану сами, на путу за Росију, све још може да се сврши добро. То није ни први, ни последњи

Павле му то пребаци. Ђурђе је ћутао. Петар му подвикну: „Има да частиш, дебели! Никад лепше дете нисам видео! Направио си, кад је Бог дао, лепотицу!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Онда се диже. — Друже, држи... — Хвала... хвала, немојте, господин потпоручник. — Ајде!... Нећеш ваљда ти мене да частиш. Са колико си пара пошао у рат? — Са један динар... — Па, да ли ће моћи да ти истрајише до краја рата?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Куку, мајко! — чу се однекуд. — Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. А ћата продужује: Смејат’ ћу се кад га стане јаук, К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја — Ха, ха, ха!

! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. — Шта је, шта је? — питају опет. — Срећно, Ђорђе, да частиш! — Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће? Ово досад пустахилак беше! — Е жестоко, славно!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности