Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ми се по кожи, и старе и младе, Шетају и готове себи част из крове, Бувци притко скачут и бушице лове, Мене часто задиркујут, мира ми не дају, На мисли ми наводе љепотицу своју, Кад мње нечто силно под пенџером тресну И некто по
11): „Ниња. Часто в Росији, когда силни не истовствујет вјетер, домове забљут сја, ибо у њих јешче и во градјех древених домов јест,