Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Да, да, драги пријатељу, — рече она, — као што је сиромах отац мој у томе тужном часу бола свога прорекао, тако је и било. Беше некако марта месеца, празник неки, не могу се сада сетити какви.
Ја скочим, уплашена, истрчим напоље... Ох, господине! Грозна је то слика што сам је у томе часу видела. Никад је не могу заборавити.
Мислила сам: умрећу; али ми у томе часу притрча однекуда Алекса. „Грлице, шта ти је?“ питаше ме тужно осмејкујући се. „Воде!... Само једну кап воде!...
Ко ће то знати? То су тајне које жена ни на смртном часу не исповеда. „Побратиме“, рече Живко, „време је да путујемо; ти седи на свога коња, а Стани ено мој коњ, а ја ћу
Све за чиме си чезнуо, све оно о чему ти је душа сањала, све си са њиме добио... У томе часу највеће њине усхићености изиђе из густог браника стари Сремац; лице му беше озбиљно, хладно као и обично, само гласом
Све оне боре које су године и пакости људске у његово лице урезале говориле су у томе часу о благој и поштеној нарави прогнанога старца. — Све лепо да буде спремно, дете моје!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Што дигне главу, скончаће, премлаћено, и изгореће, у катрану и сену. Уместо да се сабира, у часу када ни богови не опстају сами, оно што се, вековима расипано, не расу, расуће се у овој зими и тами.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
дошло; да се Јего Величество увери како тужни народ серпски, под његовим покровителством, и опет у последњем свом часу узда се и чека од свога покровитеља, да му и избавитељ буде, и да нам каково нибуд решеније даде надежде или већшег
) То је дато априла 27. дне. з. маја г. Недоби покажем писмо: да бедно отечество наше, у последњем часу гибли својеја, нас себи зовет. 4. маја Недоба каже, да је говорио много графу за нас.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— окупише га опет. — Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... — А ти отпевај једну! И у часу гусле су биле пред њим. — Богами, не могу!... — Онда дајте мени гусле! — рече Станко. — Зар умеш? — Понешто.
Не може човек онако планути за бан-бадава. Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!... Кмет је ћутао. — Још оног вечера мислио сам свашта — настави попа.
Све ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног. Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. — Нико да ми се није макнуо!... Маринко!...
— рече попа. — О, брате!... Ама, не знаш ти како је мени то... Али реч попина је на њега утицала. У часу заборави што је Турчину обећао. — Добро, да идем! Хајде и ти са мном, попо! — А што сам не идеш?
И стаде гонити коња да одмиче... Одједаред иза једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста. Та рука ухвати коња за узду. — Стој! — зачу се глас. И појави се човек иза грма.
Упамти, Иване! И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! Иван завеза. Он је видео пред собом разљућена риса.
Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...
Хвала ти, оче небесни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... Наједаред се нешто проломи. Они пренуше... Пољану пред шанцем притискао Турчин... — Мирно, соколови!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И кад опет изби: с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране. Док понова куцну: тихо у том часу Једно гнездо паде високо са гране.
Док блиснуше небеса у часу, И шум чудан прође по самоћи, Мирис липа долином се расу: Једна душа мину посред ноћи...
Господ ме сеја целом шаком У часу светлу и голему, Да будем јутро дану сваком, И његов глас и кључ у свему. На пустом путу атом праха, У небу
Ми смо своју сузу крили у том часу, Ону сузу чедну, свету, неумрлу: Но она се свагда јављала у грлу, И увек се тужно расула у гласу.
И да моја мисô никад не залута У том своме часу свечану и ретку, Увек свету ватру носећ целог пута, Велику и светлу, као у зачетку.
Тако ослобођен и себе и других, Гледам како пада и последња уза... И горд сам у часу искушења дугих Што бар не зајецам кад ми пође суза.
) Минуше за застор од спаваће собе. А опрезно тада за њима, у часу, Два мала и бела Амора с камина Направише једну невољну гримасу... Док мрак с кишом пада, сетно, врх џардина.
Видео је у том часу замркли Тибар на чијој је матици пливао велики штит јулског месеца. Ноћ је овде међутим бивала све љубичастија;
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Гђа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана коју је
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Без мало цела пешачка дивизија, која се повијала и колебала још пре подне, наједанпут, и то баш у часу кад је појачање из позадине пристизало форсираним маршем, окрете безобзирце назад па се истопи у оном бескрајном мору
И у овом часу, у овом тренутку кад ме својим слатким речима бацаш у најлепши занос, ја бих ти могао рећи да сам лудо срећан.
Африка
Заказано је било да сам у осам на обали. Сам шеф послао је још од раног јутра човека који има да је изгледа. У часу кад смо силазили реци било је око пола осам.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да му ћер није дао за то, да се скита по свету, него да буде утеха, у старости, оцу. Хоће да је види на свом самртном часу, крај себе. Морали су да му мећу пијавице за врат. Проклињао је дан, кад је Исаковиче упознао.
„Ништа оне не питају. Ћуте, као заливене. Хеће оне ништа да питају. Не одају жене швалера ни на самртном часу. Таке су, молићу лепо!
времена, хтео да се умили једном човеку, упита онда, весело: „Лепо, лепо, али шта ће бити, са грешником, на самртном часу? Кад треба поћи у пакао?“ Поп се и на то сетно смешкао. Ту причу о ужасима пакла, каже, измислили су папежници!
Нема страха, ни паклених мука, за онога ко се покаје, на самртном часу! Све му се прашта! О себи рече да, ето, њега, нигде не прате сузе женске, уз клетву, него га благосиљају жене, кад за
Шизматик, рито сервиано, хули Бога! Ум људски је за морем, на путу, а смрт нам је за вратом. А на самртном часу сви се Богу молимо! Сваки се људски створ уплаши при одласку у море смрти, непознато!
Све је у свету лудо! Никад то чуо не би, да се са њима није срео, на путу. А што се тиче молитава, на самртном часу, њему се чине брбљање! Габрич га на то ухвати за руку и помилова, по руци.
Са њим оста и лајтнант Иван Жегарац, који је био пао с коња, то лето, и скрхао ногу. Остаде, у последњем часу, њих још 40 официра, у Потисју. Из Поморишја оде све што је обећало. Не остаде нико.
умна, верна, која уме бити нежна, и страшна, брат и сестра човеку, која га износи из битака и не напушта га, ни у часу смрти.
Теодосије - ЖИТИЈА
О, ми, од немудрих безумнији! Како онога кога с толиким трудом кроз многе дане гонисмо, и у руке ухвативши у једном часу испустисмо? Како смо били безумни! Који нас сан грехова наших задржа, и тако уснусмо?
сваки који се поноси у срцу, јер се без ума такав надима; и ако је што добро у току многих година чинио, у једном часу упропастити може, у своју снагу без помоћи божје надајући се.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
милионе!... СПАСОЈЕ (заносно): Милионе! ЂУРИЋ: У таквом једном часу кад већ догледамо те милионе... СПАСОЈЕ (наставља):...
СПАСОЈЕ: Опасност, разуме се да је то опасност! ЂУРИЋ: И брига која у овоме часу вас тишти не може и не сме остати само ваша брига; то је брига целога друштва, то је брига и саме државе, ако хоћете.
Са Шварцом? Па да, све сам припремио и позвао сам Шварца. ВИИИ ШВАРЦ, ПРЕЂАШЊИ ШВАРЦ (у том часу наилази. Он је елегантно обучен господин).
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Мислио сам да си на часу! - рекох. - И јесам био на часу, Слободане. Само: између часова постоје одмори. Они трају петнаест минута.
- Мислио сам да си на часу! - рекох. - И јесам био на часу, Слободане. Само: између часова постоје одмори. Они трају петнаест минута. Сасвим довољно, да ми испричају понешто.
Атаман је уз то писмо додао још и једну гранчицу јоргована. То ју је избезумило. Сутрадан на часу говорила је о физици и пролећу више гледајући кроз прозор него у разред.
обично ништа не памти, али ја сам запамтио и лепршање њене хаљине, и мајмунску збуњеност на лицима Атамана и Попаре у часу кад је неко викнуо да Меланија не зна да плива.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Питан је за савет, али само у последњем часу, пред бој, и није имао ни појма о томе на коју ће варош нападати, ни куда ће после кренути.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
За цео каснији ток живота и судбину детета од одлучујућег је значаја када се (које године, у којем месецу, дану и часу) оно родило.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И у оном благословеном тренутку, када би их се дотакле мушке руке позивајући на игру, у часу када је битка изгледала сасвим добијена, оркестар би грмнуо »туш«, па би трубач уз циничан наклон изговорио
Отрезни их спортски баритон њиховог професора, који рече: – Момци, данас морате бити изузетно пажљиви на часу! Од тога зависи успех моје младе колегинице која ће сада полагати испит за професора физичке културе!
Тај звучни зид и слика на главу изврнутог паркета, што је у том часу личио на жуту пучину виђену из авиона, оштар бол дланова који су пекли слепљени уз дрво карика, и осећање немоћи пред
Плећка је чекала да буде узета у руку. Окренух је према светлу и у том часу открих да чиним потпуно, али потпуно исти покрет као онај домаћин у Бачкој.
Били су млађи од ње — ниједан преко тридесет година. У овом часу зурило је у Нину најмање дванаест пари подливених, цаклећих очију, из којих је емитована заједничка порука: мала,
Сада је схватила зашто. Не, није то била нада да ће се извући, да ће у последњем часу стићи помиловање — за тако нешто није било никаквих изгледа.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ти мрки ђетићи, према којима природа њихова краја вазда, и велике нације, које им, у часу невоље, ласкаху, поступаху маћински, с горчином у души, али с несломљеним поуздањем у себе, ступају напријед.
Али, у потоњем часу, отац се предомисли, видје да дијете није створено за свећеника, те га отправи у војну школу у Праг.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечја књижевност је, у овом часу, нашла један од пречих путева који води ка том циљу. НАИВНА ПЕСМА И Оквир ове расправе јесте дечја песма и критика
„Изгубио сам се! Упомоћ! Пронађите ме!“, зајеца Зечић. На небу се, у том часу, појави сунце, да га загреје и охрабри.
(У суседном селу живео је један човек кога су звали „Змај”, и ја сам, у једном часу, помислио да он саставља те песмице.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је осећао да старији нараштај, васпитан у старим идејама, не може приволети на своју страну, и сву своју наду, у часу најљућих полемика, полагао је на млађи нараштај.
Сеоба Србаља је почетнички посао, доста невешта мелодрама, са неизбежним интригантом и отровом који у последњем часу одмршава целу радњу.
Отуда у његовим приповеткама заблудели и грешници у последњем часу се тргну и покају, у вешто удешеним сценама враћања на пут врлине.
Он воли своју земљу и свој народ дубоком урођеном љубављу којом се воли породица. У часу када је родољубиво осећање било готово прогнато из нове српске поезије, он га је поново вратио и испевао неколико
Милићевић, Вук - Беспуће
Није ни сам знао зашто га је слагао. И он слеже раменима. Свеједно. У том часу забрујаше звона са катедрале Здраву Марију и проламаху ваздух својим пуним и широким звуком.
Јуче му се те дјетињарије врзле по глави, био је слаб да надјача самог себе; у једном часу осјетио је да су му очи влажне.
И обоје се осјећаху тешко и неодлучно у часу кад се морадоше растајати. Кад је изгуби с очију, он иђаше лагано, с обореном главом, с очима пуним њезине слике, с
У томе часу, он осјећаше у себи нешто рђаво и вољу да учини неко мало зло и злобну жељу да је уједе за срце, и он се увјераваше,
призоре, враћајући поново у њега сву његову борбу са мислима узбурканих дана кад се отимаше од једног осјећања које, у часу кад мишљаше да га угуши и поништи, јављаше се још јаче изречено и одређено у њему, са много више пријекора него до
који би га могао зауставити и приморати на разговор, и трудио се да заборави на оно што је учинио у једном сумњивом часу.
и слатке наде да ће се то све свршити онако како она жели, да ће њезину срећу повећати једна казана ријеч у посљедњем часу, и она дрхташе при помисли на то. „Зна ли тај човјек шта се збива у мени?“ питала се она.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох, у часу овом страотноме Де си сада, де си срцу моме? Са тобоме сунце ми изађе, Заш те нема кад оће да зађе? Ох, још једном
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ноћас сам снажан, свемоћан, и слободан по другим законима! Како сам само леп у часу кад ме нико не види! Туђи ми погледи мењају лице, дају ми други облик, трпају ми други језик у уста!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
блудна кћери: Ти жено, ти си стара година; а ти, аждахо, ти си душа јој, издахнула те умирући сад, па, блудница, у часу последњем још има каде да се породи! — Ал' стани, шта то јекће? Кô напрег од кашља, заптивен. сух.
” Тако збори цура, па се чудом крсти, у крст се већ слажу нехотице прсти! Док се тако крсти була, у том часу у цркви малој на иконостасу икона се једна стреса у оквиру, икона Ђурђа, свеца намастиру, стреса се слика у тресу све
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Плава оптика недреманог ока Снимиће тако и како се мења Облик мог срца, дамар крвотока у сваком часу твога нерођења Што понавља се ушестостручено: Крик под високим сводовима, али Нечујан свему изван овог слуха — Осим
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У чедном часу чулнога чина цвати ми, цвати Роѕа цаніна. У игри варки жаруље кресну и нема ноћи ни има дана. Од лудње судње
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ У густој чести у часу том шкљоцара стара груну ко гром, над морем лишћа диже се дим.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада и све живо спава, На староме торњу поноћ откуцава — И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.
нико устао није, А будан петао већ, живахно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан — и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом. Ил' каткад само тек звиждање јасно се чује И тежак, промук'о глас.
И у мирном часу тада Засија се румен жар, Дом се руши, стреха пада Стресајући дим и гар. Отимље се сила беса И развија грозну моћ
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
*** Бога ти божјег, шта се то с неба слама! Зар у последњем часу псујеш? Увек си пијан ишао у битку Не али погледај заставе ни војник не може све да издржи опет га у неки поход
? То је питање чудно наша се администрација није бавила судбином птичјих задужбина. *** У овом часу кад је племену потребно вишње знање силази орао с горског двора болестан и мрк очи не одваја од звезда воде га
не нађосмо усред неке битке дај нам једно парче хлеба и ситну мудрост да се не почине нови греси у овом последњем часу у журби ко на путовању кад се ковчег закључава то се дугова тиче сад нико од нас нема времена да стоји и да прашта
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али у томе часу нешто свитну и проломи се страховити прасак. Војници скочише, питајући буновни: шта је. Одјекну још један плотун и из
А она неман је близу, из ње нешто накострешено штрчи и у последњем часу увидех да су то бркови команданта. У страху окретох коња и у трку побегох. Таман се зауставих, стиже ме ађутант.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Први сукоб са професорима имао сам на часу проф. Вулића. Он је, поред античке историје, често говорио и о античним песницима, и једном је поменуо да је Еврипид
Ја сам тврдио да је Софокле први. Вулић ми онда, као лисац у басни, предлаже да на идућем часу одржим мало предавање о томе, и да прочитам о томе есеј.
Ја онда, наивно (Вагнер и Мефистофел), младалачки, примам тај предлог и на идућем часу читам што сам написао о улози Хаемона, у Антигони, и Дејанире, у Трахињанкама.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
То се десило око подне: сва су Окна сијала, блештао је цреп. Кратко је трајало. Али у том часу Свет је био добар, и био је леп.
Стотину ногу! О, ужасу: Мислити, о свакој, у сваком часу... Држати, сваку, под контролом Као што трамвајџија управља тролом...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
кад су такви морски краставци у гомилама, што често бива, па у гомилу наиђе каква крупнија дубинска животина, ова у часу буде спутана тим израштајима, из чијег се загрљаја више не може отети и извући.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
тишина што крепи и годи, И дуге сенке високих дрвета Падну по мирној зеленкастој води, И све заћути ко да у том часу С висова тавних, с тајанственим хуком, Свеопшта смрт се на све стране расу Гушећи живот својом моћном руком, — Ја
Јер, ко снежна лава, у истоме часу Сурваше се на ме бол, туга, и страва, Тајна страва која у тренутку засу Клице нове наде и живота права.
Али ће све то проћи, и, у часу, Непрегледна ће ноћ остати сама, Обући ће се свет у црну расу, Прогутаће га непрозрачна тама, Само ће, као знак
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем. Осети како почиње сва | да се топи од неке сладости. Чак јој и уста слатка.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тајну живота и судбину ума; И раширених зеница, без везе Мисли, ја слушам елегију шума, Миран, без жеља у том часу ледном, У изнуреном осећању једном. Мирно и чудно шуште старе брезе.
Бакарни месец засија у часу, Кад ноћни ветар суво лишће расу У развејани пожутели прах. Ја видим како издишу све тежње, Још живе наде,
Она чини тачно све оно што хоће: За нас можда рано, на време, ил’ касно, У људској вреви ил’ часу самоће; Али увек хладно, неумитно, јасно.
Мржња, нежност, превара ил’ срам? Свеједно је да л’ ме разумете — Ма ко био, желим да сам сâм. Јер осећам да у часу злом Дом се мирни претвара у храм; Знам, и њему брзо иде слом — Слом, ал’ с њиме треба бити сâм.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
На те ријечи, у томе часу свечаноме, прионуше им душе једна уз другу. Лица им се раскрутише, очи сјевнуше, весели осмијак заигра им око
„Проклет да је ко ме данас у свачем не послуша!“ Величанствен бијаше старац у томе часу. Сунце сијаше над њим, и зраци му одбијаху се од златнога крста; сребрена Владичина брада и цијела му глава трепташе у
Једанак обоје оборише очи, а лица им поруменише. А што! зашто? — Зашто баш у томе часу, не могоше поднијети поглед једно другога, а то им се није дотле догађало; зашто баш да црвене, Бог ти га зна, не би
“ запита Јока њежно, јер јој се ражали. Њезино материнско, рањено срце, осјећаше јако све што подносаше момак у томе часу. „А ево што ми пишу, казаћу ви све.“ Сви постадоше пажљиви.
“ „Најкраће што можеш!“ „Е, обуци се и нареди, пак ћу. Мило ми је да будеш пристојан у овоме свечаном часу!“ Адолф натрца мундир, очешља се у часу. Никад ваљда, у своме животу, није се брже обукао.
Мило ми је да будеш пристојан у овоме свечаном часу!“ Адолф натрца мундир, очешља се у часу. Никад ваљда, у своме животу, није се брже обукао. „Дакле, ево, што је пријатељу...
Док није у ономе часу заноса шљубио усне к њеним уснама, докле је није привио на своје срце, назираше блаженство у далекој даљини, као кроз
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А Часове појемо различито. Први час са јутрењем без псалтира. На трећем часу, и на шестом и на деветом певамо по три катизме псалтира, са метанијима, као што имамо обичај.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Овако разговарајући се и шалећи, заспимо. А кад се пробудимо по десетом часу, видимо прекрасни дан и угледамо бело море од смешенија с Водом дунавском, у који после подне и уљеземо.
По фтором часу поставе трапезу и дође господар дома, мој нови пријатељ, мистер Јоан Ливи. С њим се поздравим и почнем разговарати
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Видим! Хвала ти, ма ко да си! — она подиже дечака-капљицу до свог лица и пољуби га. У истом часу мали чистач осети како се враћа у свој прави лик, а на раменима расту му крила.
Испод ораха допирао је нечији тихи смех. Је ли чудо што је једва чекао ноћ? ТАЛАС И СТЕНА У часу кад велика јутарња светлост дотаче море, са дна се подиже талас и пође у висину. — Гле, ја путујем!
— Ускоро пристајемо! — рече капетан, а у истом часу поче се буркати море. Загрме однекуда. Искочи муња из таласа. Дечак пребледе, а оцу се учини као да му неко гвозденом
»О каквом дому принц прича?« Он одлучно пође ка принцу, али у истом часу црвена жаба на принчевом длану поче да расте и да се пење увис подижући и принца.
— узвикну. У истом часу и једрилица и лептира, наједном, нестаде. Узалуд су их затим тражили, све док ветар не донесе глас: вратиће се!
»Сигурно ме је преварио, па још и тањир узео!« помисли дечак и у истом часу зачу патуљков глас: — Рано си посумњао, дечко, али свеједно!
ПРИНЦ ОБЛАКА У часу кад је дрвеће одлучило да побегне из града, у врху највише градске куле живео је дечак који је изнад свега желео да
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
није могао да прихвати, јер није сумњао да ће га спутати; Јеврем је, опет, сматрао Устав неопходним и, у одлучујућем часу, стао је уз Уставобранитеље.
Прву је, изгледа, учинио баш тада, у Бечу: требало је, како је и био спреман у оном часу пред излогом, да узме нешто од новца добијеног продајом стоке и да остане ту, у том граду, заувек.
Што је битка била неизвеснија, то је његов глас бивао сигурнији. Кад је, у једном часу, све изгледало изгубљено, Вишњићева се песма проломила над Дрином, кроз пуцњаву и кроз јек умирања и устаници су,
Ипак се Вишњић надао да ће му Вук, бар у једном часу, поставити питање које је очекивао, питање о томе када ће имати нових песама?
То је било оно што га је испуњавало и што је, у њему, покретало све енергије: то задовољство у часу кад осети да је другог шчепао за неку дубоку срж и да је готово, да га сад привлачи у простор свога постојања.
Свега се сетио у часу када је, тек што је стигао у Трст, осетио како нешто тамно, као просејан, зао прах, пада на његову снагу.
У својим размирицама, паметни Србљи као да су били сасвим изгубили памет, и то у часу који је био, можда, најпогубнији.
Отуда се после име Пиринч-хан тумачило као Принчев хан. У часу кад млади Анастасијевић, још не Капетан Миша, од својих сапутника слуша причу о Пиринчани, нико ни не слути оно што
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
блудна кћери: Ти, жено, ти си стара година; А ти, аждахо, ти си душа јој; Издахнула те умирући сад; Па блудница у часу последњем Још има каде да се породи! Ал' стани, шта то јекће? К'о напрег од кашља, заптивен, сух.
рукама крију све тајне лепота својих, И као плашљиво стадо збиле се у густу таму; Јер осећаху тада, у чудном овоме часу, Присуство највишег оца у мрачном, развратном храму.
моје сјајне“, Нити празном речи и покретом грубим Збрисах чедне дражи неказане тајне; Јер, к'о снежна лава, у истоме часу, Сурваше се на ме бол, туга, и страва, Тајна страва која у тренутку засу Клице нове наде и живота права.
И да ли га прокле да у часу туге, И бесвјесног бола над тим пустим гробом, Садећ' плачну врбу у јесени дуге, Гр'јех, кајање сања, и младост за
И кад опет изби - с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране. Док понова куцну: Тихо у том часу Једно гнездо паде високо са гране...
Ј. Дучић XЦВИ АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо спава; На староме торњу поноћ откуцава. И у томе часу са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.
А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан, и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом. Ил' каткад само тек звиждање јасно се чује, И тежак промук'о глас.
Затим: како кружи Кроз васиону целу исто биће, И како све се у њ стапа и слива, И сви познамо његово откриће У часу кад од двога једно бива. И реч'ма пуним тајног, нејаснога, И несвеснога - свест ћу ти занети.
Он то у цвећу, месецу, магли, Осећа сласти тужаљке њене; Његова душа то жудно нагли Ал' у том часу чари тајанства Зар открит' тајне пригушене?
И тад га осваја жеља пуста, Живља од тол'ких доживљаја! О, шта би дао да је у гробу, У оном часу пуном обаја; Да он се то сад из гроба буди, Па у тој ноћи чезне и жуди, Кроз цветак душе, у зраку снује, У танкој
за њим плачу те очи лепе, Та уста слатка њега да жале, Тај сребрн глас да њега дозива, Док косе црне чежљиво пале, У часу туге, љубави душâ Кад мистична магла све облива... Св.
Честит'о сам ти. И ти рече „Хвали!“... А да ли знадеш да се у том часу Гранитна зграда мојих идеала Сруши и смрви и у пеп'о расу? Ал' не!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он је сад баш на часу, али ће тачно у подне изићи из зграде; ту ће га вратар зауставити и упознати га са мном. Дотле имам још пола часа
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада осетих како се муњевито покидаше нити последњег пријатељства и последње наде. Баш у том часу ја зачух како се кроз мртвило гробља разлеже мачји јаук, који ми смртном језом заледи срце.
Последњи је час, баш последњи. И ја хоћу да вриснем, Боже, да вриснем; и у том часу како би ми било лакше! А он ми не да.
И у том часу ја потпуно заборавих да сам, по плану, хтео да она одбије, па је искрено, скоро плачући молих да пође са мном или да
У том часу ја љубљах своју вереницу свом искреношћу једног срца које, увелико поремећено, беше на путу да полуди. Али она оста
За то време, са свих страна, навалише бесмислени предлози гомиле; али то потраја сасвим кратко, јер она умукну у часу кад се узбуркана прса младића, иза последњега ропца, неповратно смирише.
У том истом часу, други, још страшнији од онога, врисак из доњег стана понова запара ваздух... Мало затим, кола Црвенога крста задихано
Шчепао сам откотрљану шапку, окренуо се око себе, зверски, као да сам у часу изгубио душу, и као крвник пошао сам натраг. За мном, мало иза тога, осетих некакав топот, сасвим необичан, бесан.
Били смо гологлави, у дубоком ћутању. Зрикавци нам нису сметали. БАКУЋ УЛИЈА И ДРУГЕ ПРИЧЕ ПАЦКО На часу историје, коме сам ових дана у гимназији присуствовао, професор Бошковић, резервни официр, не могавши одолети
Заслужили сте, према томе, да испуним обећање које сам вам дао на прошлом часу. Ево испуњавам га. Испричаћу вам једну од својих најлепших успомена из прошлих ратова.
И ја им ову молбу испуњавам. Завршавам ти своје писмо у часу. кад наша пешадија ускаче у шанчеве Црвеног Брега, који је заузет.
У том часу и на том месту, пажња публике била је на оном врхунцу кад се разговетно чује мувино зујање, и сви се вратови испружише
Има нечег нарочито мучног у том часу разилажења после испраћаја, и кад кућу иначе испуњава злослуто осећање у оној атмосфери болесника чије стане иде
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
кад се најмање томе могао надати, изнаказио руку, и тиме се упропастио и онеспособио за даљу каријеру; и то управ у часу кад је већ стајао на прагу славе — итд., итд.
друге тај догађај оставио у увјерењу да је вањски несретан случај био оно што ми је пресјекло даље могућности „управ у часу кад су се с највише изгледа преда мном отварале”, мене самога то није ни за тренутак успјело завести у заблуду и
Тај ми је миш био сва љепота и сва разонода коју ми је живот у том часу могао да пружи. Једно ведро мало крилце којим ми је издалека махао.
)? Зар и факат што ја у датом часу доживљавам, мислим, чувствујем, стрепим, трпим, није исто тако реалан и хисторичан факат као и факат што је у датом
Корак даље — и откриће се проширило, уопћило: гле! сваки људски створ, у сваком часу, живи и креће се под знаком такве једне невидљиве стрелице.
ако то узимљу за готов грош, и ако се самим тиме задовољавају, нека им буде!) И касније, у сваком часу изгубљености, прва слутња избављења појављивала се у виду неке мутне просторне тежње.
Тајна јаких је у томе да, кад то устреба, умију бити слаби, тајна слободних у томе да у датом часу умију објесити о клин своју слободу.
Чепукајући по благоваоници, у часу кад га нико не гледа, хитрином камелеонског језика уграбио би коцкицу шећера из дозе и затим је полако отапао у
сасвим сам присебно мотрио преко њеног рамена зелену бубицу на гранчици олеандра; тад бих помислио како ме она у том часу замишља очију заковрнутих од блаженства и спопао би ме неодољив порив да се иза њених леђа кревељим.
Једна је мала антиципација тог ганућа навирала у моје очи већ у часу кад сам то бакицу питао, а од тога би се овлажиле и њене очи.
А ко би га знао од чега то зависи! Ваљда од тога у каквом се расположењу у том часу налазим, или у каквим односима у тај час са самим собом стојим. Пошутјесмо.
На длану ће носити трепетави жижак у облику срца — свој пламсакаво угрожени живот — који ће се у опортуном часу удунути.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Шта ово ја чиним ?« — помисли Ђурица. »Венчање... Прате ме робијаши! ... А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ... Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
благо; вода блиста; Сунце сија, звоно лупка, овце пасу; Поветарац лако гази преко листа; Одмара се и сам ваздух у том часу.
Над земљом је сутон; а свуд по пучини Тишина се дигла да спокојством лечи: И у томе часу мени се учини, Да звук један дође, носи твоје речи. Звала си ме себи.
Ја осећам... И у часу махом, Песма стаје, угаси се, свене: Појави се живот с тешким дахом, И све оде у сан, успомене.
Овамо бура неће да се стиша. Је л' топла земља, грли ли те благо Гробница твоја? Мене бије киша, Облаци, видик. Ал' у часу једном Мисао сене, да ће можда сузе Ох ове сузе, крви моје пуне — Проћи и пасти по покрову ледном, На лице твоје, што
Авај, и ја у том Осетим часу, да сваким минутом Силази влага сандуком и тобом. И купим сузе, али киша лије На тужну хумку што те страшно крије.
Гле, како се нија И иде боја преко ветра, грања, Уставља неред и тишину свија И дугу вуче! Откуд ове зоре У часу када коб и очај сања? Да клетва није, или нешто горе? Немоћном подсмех?
Од игре картеча заклон нам најбољи Био је у пушци и у бајонету, У јуришу кобном и божијој вољи. И у оном часу када јуриш наста, Глас један узвикну: 'Милун се не диже!
Све се то десило брзо и у часу. И док ватра смрти испред сваког зија По мени се миље необично расу, Јер осетих да сам то ожаљен и ја.
Ја окренух главу. Јер и на шта крити! У том часу спазих с оне друге стране Где са друштвом својим шетала си и ти: Реверанс ти дадох без икакве мане.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
У том часу, био сам сигуран, не знам како, да је моја мајка умрла баш тада. И то је била истина. Нисам био у стању да појмим огром
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У том часу се старији пар путника укључио у разговор са високим чиновником и мало после златом опшивени службеник ме обавестио да
У том часу пришао ми је један крупан фармер и упитао да ли тражим посао. “Да”, - одговорио сам – “Тражим га готово недељу дана, а
Ћипико, Иво - Приповетке
Вођа жандарски до краја га саслуша, па се и замисли. У часу се одлучио што да уради: „Злочин је учињен, убојице су пред њим, а за убиство нико није поднио казну: није друге, ваља
Идући преко града до пароброда чини јој се да свако ко је сретне гледа у њу и разумије што у овоме часу осјећа, па оборених очију стиже на пароброд.
Наједном им се очи сукобише, и задрхташе трепавице у часу објављене сућути. Ћутећки гледају се њих двоје милије и милије, а њој се очи и овлажише.
Силом хоће да подвргне своју слободну вољу, у овоме одлучноме часу, навици; сазива у помоћ све оно што је чула о тежини и светости брака, али никако не може да се снађе.
Антица у бризи разгледа пучину, па кад угледа на мору чамац, наслути у часу да је Марков; затвори нагло врата од куће и побрза ка увалици.
—Укрцајмо се! — јави се стари рибар. Антица се трже, и у задњем часу снађе се, приступи мрцу, клече преда њ и дотаче се устима влажно— га му чела.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
При томе се он не бави писцем и његовим животом, него само његовим делом. Зато и ми, у часу кад се песникови земни остаци напокон враћају у завичајно Требиње, нећемо говорити о његовом животу, него о његовом
Такав пример и налазимо у „Часу обнове“: [...] А земљи: Мајко нам, јер помеша са собом матер, Не гадимо те се, нити, гутајући нас, бићеш последња
Завршне строфе у првој поменутој песми, „Часу обнове“, иду у сам врх Петровићевог песништва. Оне су, последњом вољом песниковом, добиле место раскошног краја
Као што се види, улице и предели не искрсавају у часу повратка, радосног сусрета с родним градом, него у часу његовог „растицања“. Јер је ишчезао њен лик.
Као што се види, улице и предели не искрсавају у часу повратка, радосног сусрета с родним градом, него у часу његовог „растицања“. Јер је ишчезао њен лик. Лик што проткива сву песму, изгледа једину испуњену љубавном чежњом.
А у тананијем облику све се то налази у „Часу обнове“, особито у његовим завршним строфама. Дуги стихови, с успореном таласастом интонацијом, уобличавају јак
раније већ анализирано: тамо се дубина небеског плаветнила понављала у дубини морског плаветнила, а овде морнар у часу погибије – попут неког митолошког бића, помало налик на оличење грома – разбија небо, одвлачи комад плаветнила и затим
Приређивач Гојко Тешић постарао се да она буду потпуна колико год је то могуће у овоме часу. Увид у све, у периодици разасуте, Драинчеве списе досад није био могућ.
Нисам случајно, мада у часу кад сам текст писао, о томе уопште нисам размишљао. Просто сам бирао и слагао слике које су ми се у косовској усменој
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
) КАЛЕНИЋ (љубећи јој руку): Сад тек разумем моју покојну мајку, која ми је пре двадесет година, на самртном часу, рекла: „Синко, не остављам те самог у свету; ако ти што у животу затреба, јави се тетка-Живки министарки, она ти је
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Враћамо се опет на онај све до израза чистог телесног бола згуснут опис Софкинога расположења у часу кад се први пут пребацује у прошлост: вративши се у собу, затиче „мрачну, упола откривену постељу, с још отисцима од
57 Борисав Станковић се, напротив, налазио с оне друге стране: он пише несигурном и често невештом синтаксом у часу кад њена модернизација, и канонизација, у београдскоме стилу тече у пуноме јеку.
између самих ликова; најзад, индивидуална а трерутачна перцепција из угла неког лика онако како ју је писац у том часу имагинирао. Чак и мало пажљивије читање Нечисте крви довољно је за једно општије запажање о природи њене синтаксе.
Човек би се овде могао присетити Станковићевог приповедача из Старих дана, кога ликови зову Миле; рецимо у часу кад сустопице прати Томчу и - како је раније већ истицано - у његовој мимици и покретима открива унутарњи, душевни
Тодора се, наиме, приказује са осетне удаљености ако рачунамо - а морамо тако рачунати - од Софке, која се у том часу налази уза саму дворишну капију, а Тодора „поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи”.
Формално гледано, искључиво ауторово; стварно, међутим, знатним је делом Тодорино. Она је у том часу била насред собе („Горе, насред гостинске собе, стајала је мати”), стојећи је испијала кафу, и нигде није речено на
И управо је сасвим тако - још док је свадба трајала - у једном часу доживела разграђеност свекрове куће: по дворишту су запаљени многи огњеви, „чија је светлост особито ноћу толико
Зато се она у себи самој запрепашћује кад јој у једном часу та веза допре до свести: „На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина
док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно њено: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем. Осети како почиње сва да се топи од неке сладости. Чак јој и уста слатка.
једно га пита, а хтела би да сазна нешто друго; не каже шта жели, шта очекује, али се појављује тачно на месту и у часу где и када он та њена очекивања треба да испуни.
196 Забрана је скинута у часу кад је повела сина на занат: син је постао одрасли заштитник мајке. Занимљиво је да уз промену социјалног положаја
насликан црквени простор колико као слика јунакињиног доживљавања простора у једном изузетном и, за њу, трагичном часу.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Докле?.. „Докле, Боже, стари крвниче, и Свети Петре, јадна узданице рајина из Корише?“ Али се баш у том часу зададе путањом озго са планине стари колашински особењак и делија Рујо Луковић, вечити чобанин и ваздашњи планински
— Али зашто си управо напустио брда? — Причекај мало, само мало, па ми неће бити потребан исповедник на последњем часу... Сто у вењаку би брзо постављен и наваљен закускама и свежом рибом.
Петровић, Растко - АФРИКА
Заказано је било да сам у осам на обали. Сам шеф послао је још од раног јутра човека који има да је изгледа. У часу кад смо силазили реци било је око пола осам.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: Гора је нема, Ниједан листак неће шушнути: Кога је гледô у хладовини, Издишућ, црну земљу гребати, Или у часу смртног заноса Хомутом меким траве роснате Крваво врело жића гàтити. Газио ме је!... Па убићу га!
Живота мога бистар кладенац Паклен је огањ твоје мрзости У једну шаку трошна пепела У несрећноме часу створио... СУЛЕЈМАН: Дакле, моћан сам, Кад сам од воде пеп’о створио?...
човек руком сакатом У хладне жиле мртвој лешини Веселог жића крепке сокове, Вештином неком или мађијом, У једном часу може улити... Довела бих ти кћер!... СУЛЕЈМАН: А је ли доста реч? Син ти до данас није погинô...
) ГЛАВАШ: Ја ћу на врата — Тако пристоји бившем војводи Што је у борби дане провео, Да се на прагу своје колибе У часу нађе бурног времена... А дође л’ доба да се погине, На прагу нека дочека смрт!... (Отвара врата, нишани и пуца.
ГЛАСОВИ (споља): Убијте их! Сеците! У ватру с њима! ИСАК (споља): Страховит пламен ове колибе У овом часу нека постане Предсобље врело пакла њихова! ПРВИ ТУРЧИН: Беж’те куд који зна! СВИ ТУРЦИ: Бежите, Турци!... Беж’те...
Страшан је ремек твоје старости Што га је безум мозга болесног У проклетоме часу смислио! Прамење лако гари кровине, Што га ветрови мора пламеног По густом диму заошијају, И прашине се горе
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
да л' ћемо се још који пут загрлити? Кажи јој, бре, Бућо, ако се жив вратиш, да сам је се и на самртном часу слатко и весело сетио... — Где то, где, велиш, да имаш пара? — пита неко трећи састраг.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Заједно нас благосиља — Од суза се море диже, Ми пловимо по таласу — Мила ружо, душе душо, Шта ти мислиш у том часу?
XИИИ Као свећа воштаница, Коју је држала Рука малаксала, И гледале очи, Заносном немоћи, На самртном часу, На своме угасу — Очи магла прели, Борба груди смори, Патник се исцели — А свећа још гори...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нека нам нареде јуриш, или нека нас већ једном склањају са овога места. Сваки би желео да се бар у последњем часу нађе поред неког друга или пријатеља. У мраку сам назрео поред себе свога посилнога, те ми беше нешто лакше.
Али срећом била је месечина, те нас познадоше у последњем часу. У очекивању заповести војници су били полегали, да смо једва пролазили између њих.
— Несумњиво. Али ако је човеку суђено да погине, потребна је извесна варка, бар у последњем часу, да је тако морало бити зарад неког вишег смисла, неког идеала, у одбрану живота.
али очекујем свакога тренутка прасак бомби и, распињући се између дужности и стравичнога ишчекивања, у овом одлучном часу, малаксао сам. Каписле запуцкеташе. — А-ха! — учини неко. — Пазите на њихово повлачење.
Дохватио сам телефонску слушалицу. Да ли је време? Али ми руке дрхте. — Где су? — питам очајно. У овом одсудном часу осећање дужности као да је у мени пригушило сваки страх.
— Не знам шта бисте желели да вам кажем. — Зар не увиђате шта би мени у овом часу причињавало задовољство? Она саже главу и само уздиже раменима. Виделе су се облине њенога врата.
— Оборила је главу и уздахнула. Никад више, чини ми се, нећу осећати снажније узбуђење него у том часу. Прошетао сам два-три корака и зауставио се пред њом. Обухватио сам јој главу и гледао у овлажене очи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
говорило Гласом шупљим и потмулим: „Заклетве се твоје сети, Заклетва је погажена Срцу немир, души пак’о, А у часу умирања Ко с’ обрече под заклетвом, До другог је везан гроба.
Двоје младих загрљених У камен се претворило. Сабља-момче проговара: „Заклетве се твоје сети! Ко с’ у часу умирања Ком’ обрече под заклетвом, До другог је везан гроба.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ено, био сам са младићима, Са којима се Зета поноси, А дође она твоја будала — Пас стари — сâм кô што се, У часу свога лудог заноса, С подсмехом неким вешто крстио.... ЈЕЛИСАВЕТА: Вујо? КАП. ЂУРАШКО: Јест он.
Ил’ још не видиш? Е, Ђурђе! Ђурђе!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Да ниси анђô — ја бих веровô. Да пакô сипа најљући јед У часу да ми .
Шта је то?... РАДОШ: Боље да ћутим — Нег’ оном стазом да се упутим На коју сте ми ногом несрећном У овом црном часу крочили. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта, Радошу, Зар смеш?... РАДОШ: Смем, господару! Смем рећи свакад истину; Смем, а зашто не?
КАТУНОВИЋ: Свега — Али ни за лек добро, војводо, И Шуловић нас с подлим Мићићем У овом кобном часу остави, А с њима Вуксан, за њим Пипери Неверницима помоћ дадоше. КАП.
) СТАНИША: Ево, и ја сам ту! И твој је овде грех! А с двојицом се мучно борити — Већ спреман буди часу последњем, Кратак је пут — дуга вечност. КАП. ЂУРАШКО: Многе сам тамо опремио. — СТАНИША: Сад спреман буди ти!
се у сиње море створило — Широко море наше несреће — А твога двора тврдој зидини Бурнога санка машта свемоћна У часу првом свога стварања Несрећан облик даде галије... Све беше пусто, немо, дивије...
у овој вери, у коју нас је Лукавство грешно грдне тазбине Корачајући стазом крвавом У овом кобном часу застало... Заклињемо се!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Он хоће младост и румена крила А ми смо брали цветове априла. И он задрхта збуњен у том часу. Кô борац хтеде достојно да падне и смрћу песму о лепоти дадне: Камени Пан се у рој звезда расу.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Увиђате ли колико је ово важна ствар? На нама је да спасемо државу; у нас, у овоме часу, гледа и држава и династија! (Општа тишина. Он их посматра, и пошто прошета два-трипут размишљајући наставља.
Ћипико, Иво - Пауци
што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу. Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.
би му натукнуо да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради? —А који су били свједоци? — упита газда. —Веле, Крило и онај чанколиз Ждрале.
А лако ће и с опоруком. гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале. Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа.
—Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, иако... Да, веле да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...
каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редсвито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.
Њему се учини , гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим очима. — Ја ћу купити рибу, — трже се Иво. — Чекајте, још ћу једанпут бацити!
Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старога, погрбљенога дијурнисте, што
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Видим њихов страх како расте из тренутка у тренутак, чак и кад им у смртном часу израз на лицу покаже нешто од оне детиње молећивост, ону тужну смушену слабашност као пред плач.
у војне ствари, него је хтео да ми се изјада, а ако је шта и тражио од мене, била је то утеха у једном по њега тешком часу кад је морао без много предомишљања да се определи.
Онда су се нашла двојица међу окупљеном гомилом којима је било стало да се истакну пред господарицом у том тешком часу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. НЕБЕСНИ ЗВУЦИ На крилу рајских снова, у часу тишине бајне, Побожну душу диже лахора благи лет, Кô мирис руже мајске на крилу зорице сјајне, И смерна душа види
У току бурних дана ти благи, небески гласи, Смртноме створу дају питому, рајску ћуд, И у том слатком часу пожуда адска се гаси, И смерна, света љубав таласа људску груд.
кико устао није, А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан - и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом. Ил каткад само тек звиждање јасно се чује и тежак, промукô глас.
1884. АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо слава, На староме торњу поноћ откуцава И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.
А Љељо лодбочен стоји и зрачним бичем га жури, И пантер урла и риче - ал' бурно граби и јури! У томе чудноме часу, од зрачних пловећи двора, Месечев бледи зрачак озари врхове гора, И вихар дувати стаде.
1890. У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ Ј. М. М. Х. У часу радости слатке, ил' горке жалости своје, Кад душа твоја стрепи, кô буром дирнут цвет, Украси гордошћу себе.
Кô равним пољем зелен клас, Под крилом од зефира, Суморни спомен стреса нас У часу благог мира! И тавни спомен среће зле Жалости сузу спрема, И тајном речју збори све: Јакшића овде нема!
рукама крију све тајне лепота својих, И као плашљиво стадо збиле се у густу таму, Јер осећаху тада, у чудном овоме часу, Присуство највишег оца у мрачном, развратном храму.
И господ саслуша њега, јер баш у часу томе, Јави се Бен-Касим журко на бесном парипу своме, Он се дохвати тајно бедема и тврда града, И кресну балчаком
Одбрана задрхта градска, јер тавни облаци дима Покрише, у часу, небо и сунце огњено њима. Кô страшан, огроман језик, пламен се под небо диже, Љуто се повија, пршти и сјајне дворове
Опустеће двори ваши, а остаће кула стара, Да сачека ново доба, општа љубав које ствара.“ У том часу с мрачне куле орô сури нагло прну, Страшно одби снажним крилом и у ноћ се изви црну. (У ТВРЂАВИ БЕОГРАДСКОЈ ...
Раскречен, у томе часу, Сад кравар потхвати кову, диже је и онда сасу На своју буновну главу. И утом, са свију страна, Јекнуше весели звуци у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
При томе је често потребно одредити положај звезда који се десио у прошлости, на пример у часу рођења онога којем се прориче судбина, другим речима: израчунати његов хороскоп.
Од њихове констелације, т.ј. међусобног положаја и положаја према осталим звездама, у часу рођења, зависи судбина човека.
Јер наше је тело састављено од четири елемента. Од мешавине у којој су ти елементи у часу рођења у нашем телу заступљени, зависе наше телесне особине, наша нарав, наше ћуди, наше даровитости.
се према његовим рачунима које није успео да верификује на париској звездарници, трансуранска планета налазити у првом часу 1847 године на том и том делу неба. Додао је још и остале податке о њеној путањи, шта више и то колика јој је маса.
са бетонским конструкцијама по моме проналаску оне зиме када су ме они - да не бих дангубио - дочекивали у одређеном часу са фолијантима Леонардових списа и са плановима Брунелескове куполе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У том часу нервозни танки прсти Миланови дохватише писаљку и забодоше је усред једног великог знака питања! — Држи га, Милане, да
Он је срдачно испраћао све ђаке, али је у том часу волео свом душом једног свог ђака, једног и јединог његова Каленића, кога из поштовања никада није називао крштеним
Често сам мислио, гледајући, онако по паланачки, у животе других људи, па ево, у овом часу, и у Мимићев живот, рекао бих да је Мимићев живот сав од последица.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Једанпут сам само, сећам се, на часу гимнастике осветлио оцу образ, а себи разбио нос, иначе је са другим предметима ишло да бог сачува.
Што оно каже прота за професоре, да на часу рачунице говоре о хришћанској науци а на часу цртања о помрачењу сунца, то се код мене обратно дешавало: ако ме је
Што оно каже прота за професоре, да на часу рачунице говоре о хришћанској науци а на часу цртања о помрачењу сунца, то се код мене обратно дешавало: ако ме је професор питао из хришћанске науке, ја сам
Тим речима: „Желим да се бријем!“ мени је изгледало као да сам у томе часу нешто врло крупно казао, као да сам извршио известан прелом у животу; као да сам, после мучних напора, отворио тешка
Мени су у томе часу речи: „Желим да се бријем!“ изгледале значајније и судбоносније од Цезарових речи: „Јацта еѕт алеа!
— Јесте. — Ето овако! — и напише кредом на табли слово Ж, које нам је у томе часу одиста свима изгледало као жаба са главом, репом и четири ноге. И одиста, ми смо на тај начин слово ж добро упамтили.
доктора са огромним харемом и — недовољно упознати са добрим и рђавим странама човечјег живота — свима нам је у томе часу био одвратан.
дрека, зујање и мумлање, јер би тада цео разред запео да научи задатих двадесет речи, како би их, одмах по свршеноме часу, заборавио.
Мени је увек изгледало као да је та хипотенуза сестра од тетке хипопотамусу. Сећам се да сам једанпут, на часу опште историје, добио питање: — Дедер, реци ти мени имена девет митолошких муза?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И то свесно. Ако баш и погину, на последњем часу биће им савест мирна. А ја, иако нисам припадао овој батерији, делио сам њену судбину. Нисам имао куд.
Пожарска Коса је спасена. Командант армије захтевао је да му се прати име командира пете батерије. У том часу, Танасије је улазио у батерију са печеним јагњетом на рамену.
Под кишом куршума батерија прикачи топове за предњаке. У последњем часу је успела да не буде заробљена. Наш стрељачки строј је сасвим раскинут.
За нама су јурили бугарски пешаци. У последњем часу појахасмо и преко камењара појурисмо према друму за Горничево. Али нама у сусрет јурио је највећим трком потпуковник
Сатерани овако на гомилу, избезумљена лица, људи су личили на разјарено крдо, а ова јаруга на зверињак. У последњем часу, на бедему, појавише се однекуда наши пешаци и кроз пуцњаву пушака зачу се: „Ура!“ Људи застадоше као омађијани.
Страхота, пакао... смрт! Али, жив се не дам. Извукао сам револвер. У последњем часу сену ми мисао: можда бих у продужетку ове јаруге могао наћи какав излаз.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Са сваким дахом блаженство је више у мени, Ил ме у Њему снађе небески бродолом, Зар у последњем часу, кад бесмо сатрвени, Талас нас Њега прели ко блажен дах за дом: Из очајања осмех превезе Нас у тугу, Од чела до паса,
И то је Смрт, и то је Сунце, и то све што у страсти Знам да никада не подлежу, у таквом борбе часу; И да бих први је срушио напором људске власти.
нек се веже најзад све што би у телу, ненадмашно у гласу, И нек се изврши најзад та Жудња, једина верна овом Часу!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Један једини пут у веку цвета тај Цвет, и то само у часу кад рог месеца дотакне врх Сребрне Горе. Тежак и опасан је пут до њега. Зато га нико није видео, нико убрао.
За све, па и самог себе био је: Смешно Лице! О КАПЉИЦИ И ЦВЕТУ У часу када се дан од ноћи дели, заједно са Сунцем, роди се једна Капљица и један Цвет.
Али, када је сунце одскочило изнад реке, и вода се повукла. У истом часу искочио је из јајета мравић другачији од све остале мравље деце. — Гле, какав је! — узвикнула је мравица-бабица.
Још једном, последњи пут долете Белко мравињаку и у задњем часу зграби кошарицу с мрављом децом: матица воде ју је већ вукла к дну.
»Победила сам!« помисли река. »Победила!« - од радости у себи скочи, у истом се часу пробуди Белутак па рече: — Ниси! И нећеш! — Ах, кад те треснем!
— закључи и одгега, постиђена. — Потребна су ту мало већа уста! — залете се риба Угор и прогута Белутак, али у истом часу зажали што се на овај подвиг одлучио, јер га тежина Белутка повуче на дно. Ко би рекао да је тако тежак, тако тврд!
— Срећа што си тако чворноват, тако ружан! Бар ће ми тебе оставити! — шапну брезица, али се у истом часу зачу нечији усхићен глас: — Какав лепотан, људи! Сигурно му је више од столећа! Орах од чуда задрхта.
Али, у истом том часу сликар крикну и баци четкицу у страну. Прекасно! Једна за другом нестајале су црте Царичина лика, а онда се, на
Загледа се Звезда у младића, не дише, не помера се с места. Да је бацио удицу могао ју је у часу ухватити. Али, не осврће се момак, не гледа. Зна: ко звезду небеску у срце прими — душу је своју изгубио!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али је ипак на самртном часу имао снаге да своме убици препоручи своју сестру Јевросиму уместо невернице Видосаве у жељи да се роди јунак и човек
својом тврдом анализом намучио више него иједну другу, јесте песма о усамљеном српском јунаку, који — у одсудном часу, пред саму пропаст државе, кад је турска војска оклопила са свих страна — не налази пријатеља ни у тазбини ни у љуби
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
XВИ Оставили смо Јованчета и Мачка у пећини баш у ономе страшном часу кад су угасили лампу и у истом тренутку поново чули из подземног ходника онај тајанствени узвик: — Еј, еј!