Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
по своме вкусу, него по својству српскога језика), да не би ни с једне стране било прећерано, него да би могао и учен чатити и прост слушати...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
с молитвама по часовима часнејши — најчаснији част — део части слова — врсте говора частица — честица, делић чатити — читати ч(е)ловек — човек человекољубан — човечан чеса — чега чеса либо — чега год чесност — часност, честитост
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Па обукоше мртваца и пренијеше у цркву, гдје му на поређе, почеше чатити бдјења. Бакоња је лио четвороструке сузе и није се мицао од мртваца. Он једини у манастиру бјеше веома растужен.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
њега, пољубих га у чело, покрих рупцем, па онако, ни сам не знам што и по којем закону, почех му изнад главе нешто чатити, све док ме старији син не трже и не назва будалом и човеком који није више за пушку но за манастир Девич, камо се
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Петар чатити — „читати, обично у цркви и при црквеном обреду“ чемер — жуч; отров; горчина, горак укус; огорчење, јад чивит —
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
спрат зграде; зграда на четири стуба; кућа уопште чарни — црни чаршија — трг, пијаца чатали-јулар — рачваст улар чатити — читати чатрња — цистерна, бетонирани простор за чување воде чауш — стражар, дворски вратар, пандур; старешина над
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И по очатању двојих катизми, рече игуман слово о мучењу светих да се очати, а остали калуђери забранише и не дадоше то чатити. Рекоше: — Нашто је то, кад нејмамо никога од људи, кад није нико из града дошао. А ми то сви знамо што је и како је.
Узе књигу, те је разгну, пак рече: — А оно, кад ви нећете чатити, а ви мени допустите да прочатим штогод мало. И узе чатити, а како дође до овога сказивања, штоно се вели: Евстратија
Узе књигу, те је разгну, пак рече: — А оно, кад ви нећете чатити, а ви мени допустите да прочатим штогод мало. И узе чатити, а како дође до овога сказивања, штоно се вели: Евстратија обуше у гвоздене опанке, с оштри клинци наклинчате, опет
А нас је то прошло и отишло, не можемо се о књига бавити ни их имамо кад чатити.« Погубне су то и неслане речи. Та о, деканчино, што то говориш човече божји? Да није твој посао о писму учити се!
ЦРКВИ И КРЧМИ Тобоже дошли смо у божији свети храм на богомољство, састали се да с Богом пробеседимо, појати му и чатити... А ми, међер, на велику пакост себи ту се сходимо, те ка у крчма се овде снаходимо, а не иначе!
»Јер но у поруку дати ће се запечатљена књига таквом човеку који зна писмо, а то ће рећи: — Није за ме, ја је не могу чатити ни прогледати је више. Имао сам већ своју књигу и доста сам се начатио је.