Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Доносе онда сељаци њемачке шљемове, лим од слупаних авиона, митраљеска постоља, топовске чауре и остало „што је бог дао“ и чиме нас је четири ратне године даривао њемачки „Вермахт“.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На свим странама виде се трагови борбе. Разбацане чутурице, капе, делови војничке спреме, испаљене чауре. У једноме шипрагу побијени товарни коњи, изнадували се и ноге им само штрче. Војници посматрају и ћуте.
Потпоручник је мирно спавао. Чујем како шкљоцају затварачи пушака избацујући чауре. Овако без оружја, сâм, имао сам утисак као да сам залутао у неки пакао.
— Ето га! — викну један и људи хитро скочише један преко другога у заклон. Чауре се разлетеше на све стране, а дим и земља нас засуше.
Преко топа пресамићен леш, сигурно артиљерца... мало даље опет леш, извађене гранате, растурене чауре, торбе... Онда гомила лешева, наших војника и аустријских...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Пет корака улево леже разбацане чауре по маломе ровићу одакле се Пацко бранио од непријатељских војника, који га беху са предстражарских места приметили и
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Рецимо у овим стиховима из песме „Путовање“: То Јерменка око нагих рамена увија свилени вео Као да од чауре хоризонта отцепљује плаветнило У сумрак бео.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пушке не избацују добро чауре, то јако успорава паљбу; код многих војника чаура се заглавила у пушци и војници стоје под турским куршумима немогући
је напред отишла наша патрола, да превременом пуцњавом не пробуде пажњу Турака, зато што су пушке рђаве те не избацују чауре, зато што нема болничара да носе рањенике, зато што у борби нема официра.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наишао сам на неке заклоне. Познаје се да су копани на брзу руку. Свуда наоколо налазиле су се испаљене чауре. У тим рововима лежали су сигурно наши пешаци. Мало више изнад, на једно педесет метара даљине пружала се друга линија.
— Још један плотун, пали! — Алах... Алах! — чуо се врисак була, с оне стране зида. — Пали! Чауре су летеле по соби. Из разних дворишта допирали су гласови преплашеног народа. Свет не зна шта је.
по пет, у „плафон“. — Нека буде! — Пали! Так, так так... Малтер је падао, свећа се лелујала, чауре одскакале, а Коста „Турчин“ дигао руке и раздрагано виче: — Песма над песмом... Симфонија...
На свима странама леже испаљене чауре. Овде-онде аеропланске бомбе, или парчад разорних граната. Виделе су се кутије од конзерви, шаржери, шлемови...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гр-р-ру!... Хуј! Као да спаде нека копрена. Тело као да се извлачи из неке чауре. Опет... Јури безумно... Ах, смилуј се. Заошину. Гр-р-р-ру! Тресну, урликну. Тама... понор... Гр-р-р-ру!
Скидају војници точкове кара и топова и бацају на ватру. Други секирама секу руде. Пијуцима буше чауре. На фуражна кола бацају сандуке, архиву, па их поливају гасом... А дим од сагореле коже гуши.
Извађена зрна из чаура расута по земљи, а полупане и избушене чауре растурене на све стране... Покрај пута лежи нечији леш унакажен и сагорео.