Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ШАЉИВАЦ: Шта је, г<осподин> доктор? ДОКТОР: Критике, против мене критике! Ко су то? Два ђубра, чауши који нису вредни ни слуге бити правоме чаушу. ШАЉИВАЦ: А шта пише ту?
ДОКТОР: Наш књижевни чауш није кадар добром и вештом чаушу ни слуга бити, јер чауши су не само оштроумне шале замећали и своје владатеље веселили, него су им и истину на очи мећали и тако и у којекаким
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
карактера који тлаче слабијег и теменају пред јачим) — кад скидају кале и смерно се клањају пред Марком они исти чауши који су у цркву коње нагонили и бичевали протопоп–Недељка; или она кад Милош Војиновић даје шићарџијама коња „на
Цар Милоша међу очи љуби, ал' још не зна тко је и откуд је. Повикаше кићени чауши: „Спремајте се, кићени сватови, вријеме је двору путовати!“ Спремише се кита и сватови, поведоше Роксанду ђевојку.
Кол'ко с' силни огњени чауши, колико су силни од силнијех, те не кћеше коње одјахати, но у цркву коње нагонише, потегоше плетене канџије, ударају
Баш кâ да су бабови чауши“. Уста Марко те отвори врата, чауши се поклонише Марку: „Божја т' помоћ, господару Марко!“ А Марко их омилова
Баш кâ да су бабови чауши“. Уста Марко те отвори врата, чауши се поклонише Марку: „Божја т' помоћ, господару Марко!“ А Марко их омилова руком: „Добро дошли, моја ђецо драга!
“ А Марко их омилова руком: „Добро дошли, моја ђецо драга! Јесу л' здраво Србљи витезови, и честити цареви и краљи?“ Чауши се смјерно поклонише: „Господару, Краљевићу Марко, све је здраво, али није мирно: господа се тешко завадила на Косову
Па закажи, мој мили сестрићу, нек чауши у то поље викну, нека крену из поља сватове, ево ћемо преко мора сиња“. Послуша га Јован капетане, те привикну на